Gradska uprava Kraljeva obavestava građane da će na teritoriji grada biti sprovedena sistemska deratizacija. Akcija će trajati od 8. septembra u narednih 11 dana, a koristiće se preparati na bazi brodifakuma.
Deratizacija će obuhvatiti:
- područje grada Kraljeva, Žiče, Mataruške Banje, Konareva i Ušća,
- slobodne i parkovske površine,
- groblja i priobalja reka,
- kanalizacione šahte,
- poslovne, školske i predškolske objekte,
- gradsku deponiju
- i stambeni fond u centralnom delu grada – što uključuje i Trg srpskih ratnika.
Iz Gradske uprave apeluju na građane da ne diraju postavljene mamke i da spreče kontakt dece i domaćih životinja sa njima. U slučaju trovanja neophodno je odmah se obratiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi.
Iako će predstojeća deratizacija privremeno smanjiti broj glodara, stručnjaci upozoravaju da je za trajno rešenje potrebna kombinacija preventivnih mera – od boljeg odvoza smeća i kontrole kanalizacione mreže, do redovnog održavanja javnih površina.
Nisu samo neprijatni za videti, jer njihovo prisustvo može napraviti višestruke probleme. Prenosioci su raznih bolesti, kojima mogu zaraziti ljude i životinje. Bolesti koje prenose mogu biti bakterijske, virusne, parazitske, gljivične i protozoa, od kojih je istorijski najpoznatija crna kuga. Ljude mogu zaraziti ujedom, grebanjem, ostavljanjem urina i izmeta ili preko drugih životinja. Prenosioci su leptospiroze, oboljenja koje zahvata jetru i bubrege, a može dovesti i do kardiovaskularnih poteškoća. Ljude mogu zaraziti i salmonelozom, groznicom, parazitima, a mogu izazvati i alergijske reakcije. Rikecijama i virusima stvara se slinavka i šap, besnilo, linfocirani horiomeningitis, hemoragična groznica, rikecioza, dok se
parazitima stvara trihineloza, lajšmaniloza, kokcidioza. Kontaminiraju sve što dodirnu, a ekonomska šteta koju mogu prirediti nije ni najmanje naivna, a njihovo prisustvo na mestima gde borave deca i veliki broj građana povećava rizik od zaraze. Sve bolesti koje glodari prenose mogu se podeliti na one su prouzrokovane:
Štetočne koje su od posebnog značaja su: crni pacov, sivi pacov, poljski miš prugasti, poljska voluharica. Sivi pacov je u tesnoj vezi između čoveka i prirode, odnsono, on je u neposrednoj vezi sa čovekom i njegovom najblizom okolinom. Prenosilac je niza infektivnih oboljenja čoveka i domaćih životinja, nanosi ogromne materijalne štete jer zagađuje hranu. Ovaj glodar se ubraja u najveće štetočine među svim vrstama glodara.Crni pacov je biljojed, hrani se cerealijama, korenastim povrćem, citrusima, prerađevinama životinjskog porekla. Uglavnom naseljava tavanske prostore, pukotine u zidu, krošnje drveća i slično. Ovaj glodar je prenosilac velikog broja infektivnih oboljenja.Kućni miš najčešće živi uz čoveka po kućama, ostavama, magacinskim prostorima, oko staja i ambara. U proleće se seli u vrtove, livade, bašte i rasadnike. Često konzumira tek posejana zrna žitarica, uništava rasad u plasteniku izazivajući golobrst. Mali šumski miš i poljski miš su uglavnom štetočine poljoprivrednih kultura i rasadnika. Nagrizaju i oštećuju koru, konzumiraju zrnastu hranu. Ukoliko dođe do pojave migracije, mogu da naprave golobrst. Poljska voluharica nastanjuje otvorena staništa, prvenstveno brežuljke sa livadama, pašnjacima i obradivim površinama. Jako se brzo razmnožava. Može da pričini značajne štete u kukuruzu u periodu mlečnog zrenja. U toku zimskog perioda sa većim zimskim pokrivaćem grize koru mladog drveća.
Brzo se razmnožavaju i lako stvaraju nova staništa ukoliko im je dostupna hrana i zaklon, što ih čini posebno otpornim protivnikom u urbanim sredinama. Porodica glodara uključuje preko 3.000 vrsta pacova, miševa, štakora, voluharica, dabrova, mikrobila, činčila i još mnogih drugih.Unašoj zemlji ih ima pedesetak vrsta. Zbog toga je važno u stambenim objektima smanjiti populaciju lovnim klopkama.
Suzbijanje se vrši deratizacijom ali I higijenom
Važno je znati kojim vrstama glodara se bavite, jer imaju različite navike i sklonosti. Najefikasniji način da ne dodje do infestacije glodara jeste upravo čistoća. Sprečavanje pristupa vašem domu i hrani predstavlja najefikasniji metod prevencije. Redovno čišćenje poslovnih prostora, domova i prostorija, provetravanje i izbacivanje bespotrebnih stvari ne samo što će vas štititi od nastanjivanja glodara, već će učiniti i vaše životno okruženje lepšim. Ako u svom domu ili poslovnom prostoru pronađete glodara ili neki znak da su oni u vašoj okolini – nagrizene stvari ili izmet, najbolje je da se odmah obratite stručnjaku za suzbijanje glodara. Osim što ih je teško kontrolisati, glodari mogu da prenose bolesti kontaminirajući hranu otpadom, krznom i pljuvačkom.
U naseljenim mestima potrebno je izvršiti sistematsku deratizaciju sa ponavljanjem svaka tri meseca. Pri obavljnju deratizacije koriste se antikoagulanti na bazi brimodilona u vidu parafinskih kocki, peleta, i drugo Deratizacione kutije mogu sadržati feromonski lepak ili rodenticide u zavisnosti od mesta postavljanja i namene objekta. Otrove koje koristimu u namenu suzbijanja oviš štetočina možemo podeliti na brzodelujuće i sporodelujuće. Brzodelujući (akutni) otrovi mogu biti opasni i po zdravlje ljudi i domaćih životinja, jer su izuzetno toksični. Sporodelujući (antikoagulanti) otrovi ubijaju glodare tri do deset dana nakon konzumacije. Glodari ne mogu „upozoriti“ ostale pripadnike svog legla, te inficiraju i njih, čime se uništava kompletna populacija glodara.
Za suzbijanje glodara u poljoprivredi na otvorenom prostoru najviše se koriste preparati na bazi cink-fosfida. Postoje gotovi mamci koji se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama. Zaprašeno zrno cink-fosfida stavlja se u aktivne rupe, 10-15 g po rupi. Potom bi rupe trebalo obavezno zatrpati, jer mamci ne smeju ostati na površini zemlje, radi korisnih životinja. Tokom cele godine trebalo bi kontrolisati zasade i blagovremeno postavljati mamke u aktivne rupe. Naročitu pažnju trebalo bi usmeriti na višegodišnje zasade krmnog bilja.Što se tiče mladih voćnjaka, pored prethodno navedenih mera, trebalo bi izvršiti zaštitu mladih sadnica od izgrizanja kore u zimskom periodu. Najbolji način je umotavanje sadnica krep papirom ili nabaviti mrežice za tu svrhu. Suzbijanje glodara predstavlja složen i delikatan posao. Nestručno izvedeni zahvati u ovom domenu mogu imati nesagledive posledice, kako za izvođača, stanovništvo i životinjske vrste koje nisu cilj suzbijanja. S.C.