Plamenjača je prisutna u svim proizvodnim područjima krompira i paradajza. U godinama u kojima se javljala u epifitotičnim razmerama prouzrokovala je glad u mnogim oblastima.
Phytophthora infestans napada krompir i paradajz. Utvrđeno je da su fiziološke rase parazita sa paradajza vrlo agresivne na krompiru, dok rase sa krompira zahtevaju određen period adaptacije da bi na paradajzu ispoljile sličan razvoj kao na prvobitnoj biljci hraniteljki. Zbog toga se bolest, i pored povoljnih uslova, na paradajzu javlja kasnije. Krompirišta predstavljaju jedini izvor zaraze za paradajz. Sa krompira se inokulum najčešće prenosi na paradajz početkom jula i narednih dva do dva i po meseca postoji permanentna opasnost od bolesti na paradajzu.
Simptomi bolesti na krompiru se javljaju na listovima, stablu i krtolama. Najpre se javljaju na mestu ostvarene zaraze, za šta je najpogodnije lišće, posle perioda inkubacije. Tu se razvijaju žuto-zelene ili tamno-zelene pege koje brzo postaju tamno-smeđe boje, usled izumiranja tkiva. Na donjoj strani lista, na rubovima pega razvija se bela prevlaka od sporonosnih organa gljive (konidiofore i konidije). Beličasti oreol nije uvek vidljiv, najvidljiviji je po vlažnom vremenu. Ukoliko nije vidljiv, bolest se lako dokazuje ostavljanjem lista sa pegama na vlažan filter papir u petri kutiju, gde će se nakon jednog dana, na rubovima pega na naličju lista, masovno javiti beličasta navlaka. Pored lišća, bolest može da zahvati i stablo, gde se javljaju tamne pege koje se međusobno spajaju. Na mestima primarnih pega stabljika se često lomi.
Bolest može da se proširi i zahvati i krtole, gde se u početku javljaju tamne nepravilne pege, koje kasnije zahvataju veći deo krtole. Na preseku krtole, po njenom obodu se uočava obolelo tkivo, koje je crvenkasto-mrke boje. Aktivnost gljive se usporava ili potpuno zaustavlja u uslovima suše i visokih temperatura, dok se, nakon nastupanja optimalnih uslova, ponovo vrlo brzo širi, zahvatajući celu lisnu masu, stablo i krtole. Sorte krompira su različito osetljive na bolest pod istim uslovima, od veoma osetljivih, do veoma otpornih.
Na paradajzu, simptomi se javljaju najpre na lišću, a zatim na stablu, lastarima i plodovima. Simptomi na lišću, stablu i lastarima su slični kao kod krompira. Karakteristični su simptomi na zelenim plodovima, na kojima se najpre pojave mrke pege, a zatim plod potamni, postaje tvrd i neupotrebljiv, a u vlažnim uslovima na njemu se javlja i beličasta navlaka. Zaraženi plodovi ubrzo opadaju sa biljaka. Među proizvodnim sortama paradajza nema otpornih na plamenjaču.
Gljiva prezimljava u obliku micelije u zaraženim krtolama krompira, te su zaražene krtole osnovni izvor inokuluma, bilo da se sade ili su ostale neizvađene u zemljištu. Iz jedne zaražene krtole, tj. iz jednog žarišta bolesti, plamenjača se može proširiti na desetine hektara. Kada zaražene krtole klijaju, micelija prelati u izdanke, tj. nadzemni deo biljke. Pri vlažnosti vazduha većoj od 90% i u širokom temperaturnom intervalu, 3-26oC (optimum 18-22 oC), stvaraju se konidiofore i konidije, koje se šire i u pogodnim uslovima ostvaruju infekcije zdravih biljaka (potrebna je kap vode). Inkubacioni period je kratak (4-5 dana), usled čega, pri povoljnim uslovima, može doći do čestog formiranja novih generacija, do nagomilavanja inokuluma i do pojave epifitotija.
Uz pretpostavku da je prisutna dovoljna količina inokuluma, da bi došlo do pojave bolesti, potrebno je da se ispune sledeći meteorološki uslovi: noćna temperatura ispod tačke rošenja u trajanju od najmanje 4 sata; noćna temperatura 10oC; dnevna oblačnost narednog dana iznad 0,8; najmanje 0,1 mm padavina narednog dana.
Da bi se smanjio infekcioni potencijal potrebno je za sadnju koristiti zdrave krtole, bez simptoma plamenjače. Ipak, osnova za borbu protiv plamenjače predstavlja hemijska zaštita, i to prvenstveno upotreba preventivnih fungicida na bazi: bakra iz bakar-sulfata trobaznog:
- CUPROXAT, u koncentraciji od 0,2%,
mankozeb: - DITHANE M-45, MANKOGAL-80 u dozi od 2-2,5 kg/ha,
mankozeb dimetomorf: - ACROBAT MZ-WG u dozi od 2-2,5 kg/ha, najkasnije 2-3 dana po sticanju uslova za zarazu,
metiram: - POLYRAM-DF, u dozi od 2 kg/ha,
i drugim preparatima registrovanim za preventivno suzbijanje ove bolesti.
Proizvođači koji ne obave preventivna tretiranja, potrebno je da redovno pregledaju biljke, i odmah po uočavanju prvih simptoma obave tretiranje nekim od sistemičnih preparata na bazi:
propamokarb-hidrohlorida i mankozeba: - CONSENTO, u dozi od 1,67-2 l/ha (preparat može da se koristi i preventivno),
propamokarb-hidrohlorid+fluazinam: - KARDINAL PLUS, u dozi od 2 l/ha (preparat može da se koristi i preventivno) ,
mankozeba i metalaksila-M: - RIDOMIL GOLD MZ 68-WG, ALIJANSA u dozi od 2,5 kg/ha (preparat može da se koristi i preventivno),
i drugim preparatima registrovanim za kurativno suzbijanje ove bolesti.
Jelena Grbić, dipl. inž. zaštite bilja