23 oktobra 2020.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, razgovarao je sa predstavnicima Udruženja pivara Srbije o izazovima sa kojima je, u vreme pandemije Kovid 19, suočena industrija piva, kao i o predlozima i inicijativama za oporavak i stabilizaciju poslovanja ove privredne grane.
Predstavnici Udruženja pivara Srbije, koje okuplja „Apatinsku pivaru“, „Kalzberg Srbiju“, „Hajneken“ i „Sladaru Suflet Srbija“, predstavljajući predloge, ukazali su, da je stabilizacija visine akciza uslov za rast, inovacije i nove investicije.
Kako su istakli, stabilizacijom, kao i promenom metoda obračuna akcize, bili bi omogućeni veća predvidljivost i lakše poslovanje, bez negativnog uticaja na zaposlene i krajnje potrošače, kao i stabilni prihodi budžetu. Među predlozima navedeni su i smanjenje PDV-a za HORECA sektor, subvencionisanje cene zakupa poslovnog prostora za HORECA i smanjenje naknade za vode.
Tokom diskusije ukazano je na mogućnost i potrebu da se razvije poseban vid podrške kojim bi se domaći poljoprivrednici i poslovni sistemi dodatno zainteresovali i pomogli da započnu intenzivniju proizvodnju hmelja za potrebe pivarske industrije Srbije.Privredna komora Srbije i Udružnje pivara Srbije pripremiće detaljnu analizu i predloge daljih koraka sa ciljem realizacije dogovorenih ciljeva.
Na sastanku u PKS bilo je reči o depozitnom sistemu upravaljanja otpadom, a kako je ocenjeno, potrebno je izraditi sveobuhvatnu analizu koja bi sagledala sve aspekte uvođenja ovog sistema kako za potrošače, tako i za državu i industriju.
Predstavljen je projekat Privredne komore Srbije „Stvarano u Srbiji“ usmeren na podršku domaćim proizvodima i proizvođačima i kolektivni žig „Čuvarkuća“ kao potvrda kvaliteta i domaćeg porekla proizvoda. Nosilac prava na žig u industriji piva je kompanija „Hajneken“ za „Zaječarsko pivo“.
U Udruženju pivara Srbije podsećaju da je prošle godine proizvedeno više od 5,5 miliona hektolitara piva. Osim distribucije u maloprodajnim objektima, čak skoro trećina plasmana namenjena je različitim ugostiteljskim objektima. U najvećim kompanijama ove industrije radi oko 15.000 ljudi.
Zbog globalne zdravstvene krize, a posebno u vreme vanrednog stanja kada ugostiteljski objekti nisu radili, ovaj sektor je pretrpeo velike gubitke u plasmanu svojih proizvoda.