Raspisivanje tendera za za izradu investiciono-tehničke dokumentacije za izgradnju 10 hidroelektrana na Ibru uzburkala je javnost u Kraljevu. Poptpisivanjem peticije građani pokušavaju da spreče izgradnju ovih postrojenja na zaštitnom znaku svog grada. Za vikend je krenula akcija – prikupljanja potpisa protiv izgradnje 10 hidroelektrana na Ibru. Ideja nije nova ali su 2012.godine Eko pokreti i deo lokalne političke scene uspeli da obustave tadašnji pokušaj. Tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije je raspisala Elektroprivreda Srbije do 12 aprila.
Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije za izgradnju Ibarskih Hidroelektrana. Ovim se oživljava veliki projekat gradnje deset hidroelektrana na Ibru, započet 2010 sa italijanskom kompanijom ,,Seci energia,, koji nikada nije zaživeo. Jedan od razloga je bio i taj što ekološka udruženjima, zajedno sa nekoliko tadašnjih lokalnih političara, javno usprotivili gradnji hidroelektrana. Meštani Kraljeva odlučili su da se još jednom suprostave betoniranju njihovog Ibra i to, kako kažu za početak peticijom.
,, Ibar im ne damo! Skupićemo potpise, podnećemo skupštini na razmatranje. Pokušaćemo sve koliko je u našoj moći da zaustavimo izgradnju. Smatram da ovoj našoj peticiji treba svi da se odazovu, jer nije pitanje samo građana Kraljeva, već i okolnih mesta. Jutros su me zvali iz Raške tako da planiramo narednog vikenda akciju i u tom gardu. O ovako važnom pitanju treba da odluče građani, zar ne. Da idemo na referendum da li žele hidroelektrane?! Na karaju krajeva građani Kraljeva, Raške i Ušća će tu da žive a ne ivestitori ili bankari koji će da ponude verovatno skup kredit za realizaciju istih.,, kategorična je Danijela Pejičić, organizatorka peticije
Reka Ibar, sa površinom sliva od 8.000 kvadratnih kilometara i dužinom toka od oko 275 kilometara, jedan od najznačajnijih neiskorišćenih hidropotencijala u Srbiji, navodi se u tenderu. Predmet dokumentacije je sistem od 10 hidroelektrana na Ibru, na deonici od 55 km na delu toka između Raške i Kraljeva, i pridruženih objekata i sistema u skladu i prema koncepciji i tehničkim rešenjima PPPPN iz 2012. godine. / Prostornog plana područja posebne namene iz 2012. /. EPS namerava da izgradi sledeće elektrane: Lakat, Maglič, Dobre Strane, Bela Glava, Gradina, Cerje, Glavica, Ušće, Gokčanica i Bojanići.
Cilj izrade tehničke, planske i studijske dokumentacije je, kako je naveo EPS, stvaranje osnova za sagledavanje iskorišćenja hidroenergetskog potencijala Ibra, uz odgovarajuće uređenje, razvoj i zaštitu reke kao vodnog, energetskog, saobraćajnog, kulturnog i turističkog koridora, radi stvaranja preduslova za realizaciju širih razvojnih interesa zemlje. Za eko sisitem ovaj poduhvat bi bio poguban saglasna je i struka.
,, Sledeća kriza koja bude nastala u svetu biće zbog vode. Mi izgradnjom ovih deset hidroelektrana sigurno ćemo ugroziti snabdevanje pijaćom vodom građana Kraljeva i okoline. Stvaranjem 10 akomulasija usporićemo bujičan Ibar gde će dolaziti do lakšeg isparavanja.Pa vi sami zakjučite koliko će vode stići do vodozahvata u Žiči. Kraljevo je grad sa većim brojem stanovnika.To je jedan od problema. Drugo, totalno će se ugroziti biodiverzitet koji sada bitiše uz obalu i u reci, što je posebna priča. Da ne zaboravimo i gro kulturnih sardžaja koji su zaživeli na ovom području. Kraljevo je dva puta bilo domaćin Svetskog takmičlenja u kajku na divljim vodama.,, pojašnjava dipl.inž hemijske tehnologije Marjan Pajalić, ekolog
Predviđena godišnja proizvodnja u ovim hidroelektranama je 420 miliona kilovat sati. Pored toga, radiće se izmeštanje deonica državnog puta IB kod heMaglič, Dobre Strane, Bela Glava i Cerje, kao i podsistemi za priključenje na prenosnu mrežu i objekti protiverozione zaštite sistema. Za nekoga posao i zarada a za kraljevčane Ibar predstavlja sve…tu su naučili da plivaju, pecaju, voze kajak, da se druže, zaljube i uživaju..
,,Tu sam rođena, tu sam odrasla,tu smo letovali, uživali… nadam se da će ljudi shavtiti značaj naše reke. Tu je i Studenica koja se uliva u Ibar. Svaki kamen i huk ovih reka imaju svoju priču, deo su naše istorije. ,, kaže Jasmina
Za stariju generaciju šetalište uz reku i pecanje raj za dušu, odmor za telo. Kažu da im žao ako to više ne bude. Sada kako kažu pod stare dane najviše vremena provode uz obalu. Zoran Radujević, razočaran, ljut i čini se prilično upućen u tekovine prirode.
,,Ibar je za meštane ne samo Kraljeva već i onih koji žive uz tok ove naše reke, sve! Ona je život, čistoća, zdravlje, ekologija, ovaj grad. Treba reći stop ovom javašluku koji se sprovodi nad prirodom. Izgleda da oni koji donose ovakve odluke nisu svesni da ćemo izgubiti vodu, izgubiti plodne oranice.,,
Jedan od lokalnih političara i bivši gradonačelnik Kraljeva, dr. Ljubiša Jovašević se od 2010. do 2012. godine intenzivno borio sa nekoliko Ekoloških pokreta da sistem ne zaživi.Prema njegovim tvrdnjama, studija izvodljivosti nikada nije predstavljena, ali da su u to vreme investitori lokalnom rukovodstvu u Kraljevu predstavljali neke vrste studija.
“Javnost mora da zana da tada a ni sada, neće izgradnja hidroelektrana ugroziti samo Ibar, već sva naseljena mesta u slivu reke.Prvo pitanje je pitanje vodosnabdevanja. Konsultovali smo u to sve stručnjake, i dobili neverovatne podatke. Geolozi su nas obavestili da od mesta Lakat na Ibru do Biljanovca, u koritu Ibra, postoji geološki rascep, pa bi takvi vodozahvati mogli da dovedu do pojave čitavog niza lokalnih zemljotresa. Postoji i drugi problem prema studiji, koja je nama tada bila dostupna u kojoj se predviđalo da brane traju od sedam do deset godina. Ibar će kao bujična reka to zamuljiti, tako da je čišćenje jezera, skuplje od nove brane”, ističe Jovašević.
Na reci Ibar, u blizini Raške, već postoji mala hidroelektrana Pavlica izgrađena 2021.godine. Meštani koji žive u njenoj blizini kažu da već imaju probleme. Da li će Kraljevčani, Ušćani i Raščani uspeti da odbrane svoju reku znaćemo vrlo brzo jer je tender raspisan do 12 aprila.Nekoliko građana i Eko organizacija zakazali su 25. marta protest u gradu na Ibru, dok će organizator peticije za vikend posetiti Rašku kako bi što pre sakupili 30 hiljada potpisa. S.C.