Šta god poljoprivrednici da uzgajaju, cilj je isti – proizvesti što više količina, ali kvalitetnih. Mada, u toj trci za kvantitetom mnogi zanemaruju baš kvalitet.Kada je reč o proizvodnji kukuruza, ova godina je specifična. Setva se od kiše nije mogla obaviti kontinuirano dan za danom već je bila isprekidana, a ima još parcela koje se presejavaju.
Svaku agrotehničku meru treba obaviti sa pažnjom i na vreme, ne propuštajući nijednu operaciju. U suprotnom za očekivati je određen procenat smanjenja roda.Na samom početku, osnovna obrada trebalo bi da se obavi u jesen kada se uzorava duboka, takozvana zimska brazda. Na lakšem zemljištu može se odraditi i na proleće. Oranje je preporučljivo obaviti po suvom vremenu, kako se zemljišta ne bi sabijalo.
Predsetvena priprema je takođe važna, imajući u vidu da se zemlja što manje gazi. Pri tom je bolje raditi setvospremačem nego tanjiračama. Ne pristupati joj suviše rano da bi se izbeglo zbijanje zemljišta. Pripremiti ga na dubinu na koju će se sejati. Obradu ne obavljati brzim prohodima da ne bi došlo do narušavanja mrvičaste strukture i povećanja udela praha što dovodi do pojave pokorice.
Preporučuje se đubrenje stajnjakom svake treće godine koji je potrebno zaorati u jesen. Osnovo đubrenje radi se ujedno sa setvom, kombinacijom NPK formulacija sa više P i K, a dovoljne količine N će se nadomestiti u toku prihrane sa KAN, AN, ili Ureom. Urea se takođe dodaje i predsetveno kad igra ulogu razgradnje organskih ostataka, a služi za očuvanje vlage u zemljištu tokom vegetacije. Količina đubriva zavisi od gustine sklopa, tipa zemljišta i planiranog prinosa. Folijarna đubriva su u novije vreme poželjna, posebno u stresnim uslovima jer utiču na brži oporavak.
Setvu je nužno obaviti deklarisanim, semenom, dobre klijavosti. Vreme sejanja prilagoditi optimalnim rokovima, što ove godine nije bilo moguće, ali se u takvim specifičnim okolnostima biraju hibridi sa brzim početnim porastom i odgovarajućom nižom FAO grupom zrenja. Sklop biljaka uslovljen je i samim hibridima. Ono čemu se teži je veći broj useva po jedinici površine, što se postiže izborom novijih sorti i hibrida.
Kultiviranje je neizostavna mera nege za suzbijanje pokorice, a pomaže bržem i lakšem nicanju biljaka i poboljšava aeraciju zemljišta. Obavlja se tokom vegetacije radi stvaranja rastresitog površinskog sloja i mehaničkog uništavanja korova.
U cilju bolje primene herbicida, važno je poznavati parcele, odnosno, kakav korov njome dominira da bi se adekvatno mogli odabrati hemijski preparati. Primena zemljišnih herbicida podrazumeva apliciranje sredstava odmah nakon setve, a pre nicanja i opravdana je kad na njivi nema višegodišnjih korovskih vrsta.
Mada kako su oni cenovno povoljniji u odnosu na folijarne herbicide, imaju više primena. Korekcija se obavlja folijarnim preparatima zavisno od toga koji korov nije uspeo da bude uništen zemljišnim tretiranjem ili niče kasnije. Kod ovih pesticida važna je i upotreba okvašivača koji pomaže da se sredstvo što duže zadrži na listu i da učinak bude veći. Bilo bi dobro da kiša ne padne tri do četiri sata od primene. Ne tretirati na temperaturama višim od 27 stepeni Celzijusa, niti kad duva vetar da tečnost ne zanosi na druge kulture.
U novije vreme sve više se javljaju i problemi sa insektima na kukuruzu. Određene vrste prisutne su svake godine i pričinjavaju značajne štete dok se neki pojavljuju periodično. Primena insekticida opravdana je kada njihova brojnost prelazi ekonomski prag štetnosti. Tržište u ponudi ima veliki broj hibrida koji su tretirani i fungicidom i insekticidom, a za čiju kupovinu se odlučuju veći, odnosno, ozbiljniji ratari.
Ranijih godina, površine pod kukuruzom se nisu u tolikoj meri navodnjavale jer je klima bila drugačija. Količina padavina bila je ravnomerno raspoređena. Sada imamo ekstremno visoke temperature i dug sušni period tokom leta, te je ovaj vid proizvodnje nezamisliv na određenom tipu zemljišta bez zalivanja. Nedostatak vlage obično se javlja u julu i avgustu kada su potrebe navede žitarice najveće. Navodnjavanjem kukuruza ostvaruju se znatno viši prinosi bez obzira na količinu padavina.
Berba ovog useva obavlja se u tehnološkoj zrelosti zrna sa što nižim procentom vlage kada je to moguće. Ukoliko to nije slučaj, kao što je bila prethodna jesen, zrno je išlo na dodatno sušenje. Kada je procenat vlage u njemu 13 odsto, skladišti se u silose. Izvor: Agroklub.rs