Ako neko ne plaća porez biće kažnjen, ali ako svojom proizvodnjom ili ponašanjem nanese štetu prirodi neće imati adekvatne sankcije. Razvojem industrije, saobraćaja, poljoprivrede i drugih delatnosti raste i količina korišćenog motornog ulja. Ali malo ko se zapita:„Kuda ono odlazi kada postane otpad“? O tim pitanjima bilo je reči na „Okruglom stolu“ u Novom Sadu, sa temom „Otpadno ulje–sirovina ili otpad“, u organizaciji Inženjera zaštite životne sredine i Privredne komore Vojvodine.
-Statistika bekleži da se u Srbiji generiše preko 50.000 tona otpadnog jestivog i motornog ulja, a samo desetak odsto biva konačno zbrinuto, rekao je Nemanja Erceg, pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i urbanizam. – U Vojvodini se sakupi samo 200-300 tona otpadnog ulja, što je veoma nizak nivo. Odnosi se to na otpadna jestiva ali i hidraulična, motorna, kočiona i druga ulja, jer nisu na listi produkata za koje postoje adekvatne zakonske mere, pa ostaju izvan domašaja kontrole u vezi zaštite životne sredine. Dok industrijski pogoni, još pre izgradnje, moraju dobiti odgovarajuće dozvole institucija zaduženih za očuvanje životne sredine, dotle ostaje ogroman broj onih koji prave pojedinačno male, ali vrlo česte štete. Tako i organizovane velike deponije predstavljaju ogromne zagađivače vazduha, vode i zemljišta, posebno u vreme požara, visokih temperatura vazduha i drugih generatora zagađivanja. Istovremeno, fabrika cementa „La Farž“ u Beočinu i „“Avista oil Srbija“ prikupljaju, reciklliraju ili izvoze motorno ulje u nekoliko evropskih država koje imaju pogone za takve namene. One otpadno ulje pretvaraju u novo gorivo, čime se uključuju u aktivnosti cirkularne ekonomije. Na državnim i pokrajinskim organima je da stvore ambijent u kome će podstaći firme ili pojedince da prikupljajui odlažuotpadno ulje na bezbedan način.
Proizvođači, uvoznici i trgovci imaju zakonsku obavezu da prikupljaju i bezbedno lageruju otpadno ulje, ali oni to nerado čine. Za nevolju malo se zna i koliko otpadne materije nepovoljno utiču na ljudski organizam. Prema rečima Prim. dr sc.med Branislave Matić Savićević iz Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“, čak 20 odsto svih zagađenja voda potiče od otpadnog ulja. U literaturi je poznato da litar otpadniog ulja može da zagadi milion litara vode za piće, ista količina čini zemljište neupotrebljivo dve decenije, a tona uglja izaziva negativan uticaj na životnu sredinu kao otpadne vode nastale u gradu sa 40.000 stanovnika. Vrlo su opasna dugotrajna trovanja u malim dozama. Ona odmah ne pokazuju efekte, ali posle niza godina izazivaju hronična oboljenja.
-Naš narod najčešće reaguje kada nešto smrdi, ako štipa nos ili kada ima neku boju, a bez svih elemenata za naša čula nismo svesni poblema koji postoje, pa ne obraćamo pažnju, kaže Branislava Matić Savićević. – A kada ih spoznamo, tada je već kasno da se posledice spreče. Nije beznačajno gde je žena u reproduktivnom periodu provela svoj životni vek, tokom trudnoće i u vreme formiranja ploda. Moguće je da su u organizam buduće majke ušle štetne materije, koje su se nagomilavale tokom dužeg perioda, pa ih ona prenosi na plod. B.Krstin /Poljoprivrednik/ Foto:Pixabay