Vremenske nepogode koje su do pre nekoliko godina bile nezamislive, sada su sve češća pojava na području Zapadnog Balkana, pa tako i u Srbiji. Olujni vetrovi, jake kiše, grad, ali i visoke temperature ostavljaju poražavajuće posledice – razrušene krovove kuća, otpale fasade, uništene automobile, kao i desetkovane poljoprivredne useve.
Ako do sada niko nije razmišljao o šteti koju vremenski uslovi mogu naneti građanima i privredi, krajnje je vreme za to. Podatak Udruženja osiguravača Srbije (UOS) da je samo 15 odsto građana Srbije osiguralo nekretnine i useve polisom osiguranja od različitih rizika, nije optimističan.
„U prethodnih nekoliko godina primetan je rast osiguranja imovine, pre svega nekretnina i obradivih površina, ali smo još uvek daleko od onoga čime bi trebalo da budemo zadovoljni. Tim procentom od 15 odsto ne treba da bude zadovoljna ni država, jer konstantno izdvaja ogromna budžetska sredstva za pomoć ugroženim građanima koji nisu osigurani, ali ni građani, posebno ne ratari, jer zavise od pomoći koja nikada ne bude dovoljna za potpunu naknadu štete“, kaže za Bloomberg Adriju Duško Jovanović, generalni sekretar UOS-a.
On navodi da, kada je reč o poljoprivredi, kompanije u znatno većem procentu osiguravaju useve jer ih je više od 50 odsto, ali je u njihovom vlasništvu znatno manji procenat obradivih površina (ispod 20 odsto).
„Fizička lica, koja poseduju oko 80 odsto obradivih površina, u malom procentu kupuju polisu osiguranja, samo njih oko pet odsto“, objasnio je Jovanović.
Da stvar bude ozbiljnija, ukazuju i podaci da katastrofalne štete, posebno usled superćelijskih oluja, rastu širom sveta, po godišnjoj stopi od preko 20 odsto. Osiguravači zbog toga naglašavaju da od različitih rizika građane i privredu čuva jedino polisa osiguranja.
„Ne čuva nas pomoć drugih, pogled u nebo i stav da neće i ove godine. Samo su osiguravajuća društva specijalizovana da nadoknade štetu u punom iznosu“, dodao je on.
U Generali osiguranju Srbija kažu za Bloomberg Adriju da posle vremenskih nepogoda nastupi vrhunac u pogledu potražnje određenih polisa.
„Ali ubrzo se vrati na staro. Veći uticaj od nepogoda na rast osiguranja imaju posvećeni i stručni agenti prodaje koji edukuju stanovništvo. Pored toga, veliki uticaj imaju i banke, koje prilikom odobravanja stambenih kredita s pravom traže da se ugovori osiguranje“, rekli su iz Generali osiguranja.
Na rast utiče, dodaju, i digitalizacija, koja daje mogućnost da se osiguranje ugovori onlajn, putem aplikacije ili veb-prodavnice.
Kada se radi o poljoprivredi, osnovna polisa osiguranja štiti od grada, udara groma i požara, dok su, prema navodima osiguravača, oluja ili prolećni mraz dopunski rizici. Jovanović smatra da ni ovde cena ne može da bude argument onima koji se ne osiguravaju.
„Za polisu treba izdvojiti od tri do pet odsto onoga što se zaradi nakon žetve i prodaje letine. Tu su i ostale pogodnosti koje daju osiguravajuća društva, kao što su plaćanje na rate, ali i subvencije države“, naveo je generalni sekretar UOS-a.
Kod osiguranja automobila najbolji, ali i najbrži način da se zaštiti vozilo jeste kasko polisa, koja pokriva sve vrste oštećenja. U Generali osiguranju Srbija navode da cena kasko osiguranja zavisi od vrste i marke automobila i godišta proizvodnje automobila, njegove novonabavne vrednosti, starosti osiguranika i odabranog učešća u šteti.
„Na primer, cena kasko osiguranja za vozilo ‘fiat 500L’, 2013. godište, čija je novonabavna vrednost 1.500.000 dinara, a čiji vlasnik ima između 41 i 55 godina i živi u Beogradu, i koji je odabrao učešće u šteti od pet odsto, iznosi 28.758 dinara. Za plaćanje premije u celosti, odobrava se popust od 10 odsto“, kažu u Generali osiguranju, i dodaju da je od ukupnog broja vozila u Srbiji kasko osigurano oko 10 odsto.
Ipak, u slučaju da vlasnik automobile nema kasko polisu, i dalje može naplatiti štetu prouzrokovanu vremenskim nepogodama, ali je procedura mnogo duža, a ishod neizvestan.
Tako, na primer, ako je vozilo oštetilo stablo koje je na njega palo zbog olujnog vetra, prvo treba utvrditi ko je vlasnik stabla – da li je građanin (drvo je iz komšijinog dvorišta), kompanija ili grad, odnosno opština. Slično je kada se obruši deo fasade ili krova i padne na automobil. Sledeći korak je da se vlasniku uputi zahtev o nadoknadi štete.
„To mogu da budu gradsko komunalno preduzeće ili fizička lica. Ako vlasnik te parcele poseduje polisu osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, šteta će biti isplaćena. Ali ako je ne poseduje, onda ostaju samo dogovor ili sudski spor“, objašnjava Jovanović.
U Uniqa osiguranju naglašavaju da su skoro sve kompanije u Srbiji osigurane, i da je u tom području svest o značaju osiguranja izuzetno velika.
„Poslednjih godina veliki broj snažnih vremenskih nepogoda kao što su superćelijske oluje koje su bile prisutne u našem regionu, naneo je ozbiljnu materijalnu štetu stanovništvu i privredi. Iz tog razloga je kasko osiguranje i osiguranje imovine sve popularniji proizvod jer je prilično povoljno, a pokriva brojne rizike“, kažu za Bloomberg Adriju u Uniqa osiguranju.
Zbog toga su, kako ističu, uveli brojne dodatne rizike prateći klimatske promene. Jedan od njih je prokišnjavanje u okviru osiguranja domaćinstva koje se može desiti kao posledica velikih kiša ili otapanja snega, kao i pokriće za štete na osiguranoj imovini nastale usled požara koji se desio izvan osiguranog objekta.
Pre svega, visina naknade zavisi od vrednosti nastale štete, zatim od sume osiguranja, kao i od stvarne vrednosti osigurane imovine. Osiguravači zbog toga apeluju na građane da ne osiguravaju imovinu na najmanji mogući iznos, kako bi smanjili svoje obaveze, već da realno pristupe vrednosti onoga što osiguravaju i što čuvaju polisom osiguranja.
U svakom slučaju, jasno je da za svaku vrstu osiguranja postoje uslovi koji prate tu vrstu usluge i konkretnu polisu. Izvor Bloomberg Adria