Oralna vakcinacije lisica i drugih divljih mesojeda protiv besnila sprovedena je iz aviona u okolini Zrenjanina. Vakcinacija je obavljena kao deo projekta koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede uz podršku Evropske unije.
Distribucija oralnih vakcina obavlja se iz vazduha, avionima ili helikopterima, uz pomoć specijalne opreme koja izbacuje vakcinu jednu po jednu u obliku tvrdog keksa (kao mamac), koji je privlačnog mirisa i ukusa za lisice i sadrži kapsulu vakcine koju lisica nanjuši i unese gutanjem.
Avioni koji su izvršili vakcinaciju poleteli su sa sportskog aerodroma u Ečkoj kod Zrenjanina. Događaju je prisustvovao i ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre, koji je imao priliku da iz jednog od aviona iz vazduha posmatra proces vakcinacije. Žiofre je tom prilikom podsetio da od 2018. godine u Srbiji nije zabeležen slučaj besnila i istakao je da je to izuzetno važan uspeh.
– Ova aktivnost je od presudnog značaja – zdravlje životinja ključno je za zdravlje ljudi, posebno u procesu proizvodnje hrane. EU značajno podržava Srbiju u ovom naporu. Pored 20,6 miliona evra izdvojenih isključivo za iskorenjivanje besnila od 2010. do danas, ukupna podrška Evropske unije Srbiji meri se mnogo većim iznosima. U poslednje dve decenije, EU je pomogla srpski sektor poljoprivrede sa više od pola milijarde evra – izjavio je ambasador Žiofre.
Naveo je da cilj kampanje da se ne vrate slučajevi besnila i istakao je da je važno zato da Srbija, kao što je uradila Crna Gora, podnese prijavu za dobijanje statusa zone slobodne od besnila svetskoj zdravstvenoj organizaciji za životinje.
– To je naredni korak, kao i to da Ministartsvo sada u potpunosti preuzme sve aktivnosti samostalno, kako bi Srbija ostala zemlja u kojoj nema besnila. Moj razlog za današnji dolazak ovde je da vidim kako se odvija kampanja protiv besnila, a sa druge strane da pokažem da je EU tu da da konkretne dobrobiti za bolji život građana Srbije – rekao je Žiofre.
Na pitanje kako su ovakve kampanje organizovane u EU, Žiofre je rekao da se u zemljama članicama sprovode na sličan način, mada svaka zemlja članica to radi sama. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bratislav Ćirković zahvalio je EU za svu pomoć u sprečavanju širenja bolesti besnila. Naveo je da je Srbija jedna od prvih država u regionu koja je krenula sa ovom akcijom.
– Nekada je bilo više od 200 slučajeva koji su bili zabeležni godišnje i 2018. godine smo došli do toga da je sva ta kampanja i sprovođenje oralne vakcinancije dovelo do toga da od te godine nemamo zabeleženo besnilo u Republici Srbiji – rekao je Ćirković.
Ocenio je da je važnost ove kampanje i u tome što se ovako štite i susedne države i granice EU od širenja virusa besnila.
– Danas ovo što radimo je prevencija, jer besnilo nemamo u Srbiji – rekao je Ćirković.
Naveo je da su veliki doprinos dala i lovačka udruženja širom Srbije koja su svaku odstreljenu lisicu predavala na uzorkovanje. Vakcinacija lisica i drugih divljih mesojeda radi suzbijanja besnila započeta je u prvoj nedelji novembra, sa aerodroma Ečka i Trstenik. Ugovor o nabavci vakcina „Podrška kontrolnom praćenju i iskorenjivanju besnila kod divljih životinja u Republici Srbiji“, čiji je krajnji korisnik Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, vredan je nešto više od 3,7 miliona evra. Ovaj ugovor obuhvata nabavku vakcina i vakcinaciju u četri kampanje – dve su već završene ove godine, dok su još dve planirane za narednu godinu.
Lisice su najčešći prenosioci besnila, stoga je oralna vakcinacija pre svega usmerena na njih. Oralne vakcine protiv besnila nisu opasne za kućne ljubimce koji mogu da dođu u kontakt sa mamkom. Besna lisica na selu može da ugrozi domaće životinje te time pričini štetu domaćinima. Takođe, poznato je da lisice ponekad zalutaju i u urbana naselja, gde mogu doći u kontakt sa napuštenim ili vlasničkim psima i mačkama. Izvor: Tanjug/Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Foto: Delegacija EU u Republici Srbiji