U selu Vlaška održana je završna svečanost 50. manifestacije “Susreti sela Srbije”u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i Mesne zajednice Vlaška pod pokroviteljstvom Gradske opštine Mladenovac, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva kuture, “PI” Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora, uz podršku sela učesnik. Vlaška je bila domaćin i organizator programa, kao prošlogodišnji pobednik u kategoriji 2 do 3 hiljade stanovnika kojoj je pripalo i ovogodišnje priznanje…
Tradicionalno selo ne poznaje kulturu kao posebno područje. Ona je sastavni deo svakodnevnog života, i nisu se strogo odvajali radno i slobodno vreme, ekonomske i kulturne aktivnosti, rad i zabava. Pored toga, ona je stvarana dugo i strpljivoi i prenošena s kolena na koleno.Vremenom sela su dobijala i gradske pogodnosti u okvirima potreba napredka i ekonomije.. Zbog toga je neophodno i danas sela unaprediti obezbediti uslove življenja, opstanka i ostanka mladih na selu, jer samo mladost i dečija graja mogu očuvati korene. Sa tom idejom je pre pola veka krenula manifestacija Susreti Sela Srbije.
,, Menjala se i sama ideja ove manifestacije jer smo imali u dva navrata imali industrijulizaciju koja je uslovila odlazaka sa sela.Zbog toga imamo demografiju stanovništva u mnogim selima, na žalost! Nama je nametnulo novi način rangiranja sela pa smo ih podelili u nekoliko kategorija po broju stanovnika. Sve drugo je ostalo uglavnom isto jer sela treba da imaju školu, dom kulture, čitaonicu, sportske terene, zdravstvenu stanicu i još puno sadržaja koje će zadržati mlade.,, kaže Živorad Žika Ajadčić iz Kulturno prosvetne zajednice Srbije
Selo Vlaška je bila domaćin i organizator programa, kao prošlogodišnji pobednik u kategoriji sela od 2.000 do 3.000 stanovnika. Na manifestaciji su se okupili predstavnici 40 sela iz 23 grada i opštine. U seoskom domu održan je kulturnoumetnički program i uručena su priznanja. Utisak je da su i te kako dorasli svojoj tituli ali i gostoprimstvu.
Kako nalažu pravila na finalnom skupu se nagradama, priznajima, medaljama i peharima nagrade najbolji u prethodnoj godini. Narod mora da čuva svoj jezik, svoju kulturu, svoju tradiciju, da bi živeo. I upravo kroz ovakve manifestacije dokazujemo da poštujemo i čuvamo od zaborava našu prošlost i naše kulturno nasleđe. Bez obzira da li pojedinačno ili kao selo ovakva priznanja jesu motiv. Za dobitnike iz Mačvanskog Prnjavora, je toliki da žele i ovo …
,,Naravno da su nagrade motiv, mi smo jedno lepo veliko i bogato selo jer su ljudi radni I vredni. Nadamo se da ćemo naredne godine mi biti domaćini finala ovog velikog događaja za sela u Srbiji.,, ističe Miloš Jekić
,, Vidi nama na Sjenici su uslovi života i rada surovi baš kao i naše zime, ali smo navikli, opstajemo. Moja đeca žele da nastave naše storstvo, a nagrada znači, neko video da postojiš, da radiš nešto dobro.! Kaže Milan Nišavić stočar iz sjeničkog sela Stup
Naravno da je i ovde nepisano pravilo bogatije i veće selo podrazumeva i bolju školu, bolji kulturni život. Ekonomija je svakako najvažniji momenat opstanka na selu jer je kako kažu dobitnici priznanja život na selu sve teži i neizvesniji. Milorad Jevđović iz Mrčajevaca je napravio pravu oazu na Moravia li pokušava godinama da taj raj stvori i svojim meštanima, ali kaže ne biva, ,,sela su samo brojke, jer nam mladi odustaju od zemlje baš kao i država!,,
Nenad Radin je preuzeo pehar kao najbolji odgajivač svinja ali i za svoje selo Stapari kod Sombora
,,Teško je, jesu sada prasad dobila na ceni ali koliko godina, da ne kažem decenija smo se patili. Dovoljno je da kažem koliko se danas uvozi iz Danske a nekada smo bili zemlja svinjarstva.Selo, pa pozivam vas da dođete i upoznate naše selo, selo dobrih domaćina!,,
Nebojša Kolarević, veterinar iz Bapskog Polja godinama pomaže razvoj sela. Zahvaljujući njemu lakše je održati nekoliko lokalnih manifestacija, mada…,, Sve je podređeno navodno selu ali u realnosti nije to baš tako. Ljudi koji žive na selu znaju šta im je činiti, znaju svoj posao, nikome ne traže parče hleba, ali traže dostojanstven način života, put, školu, ambulantu, prevoz za đake, mesto zakulturu…,,
Ipak u nekim selima kažu ima nade, narošito što su rode dobro došle u njihove sokake, pa su nam kazali da su u Poljni kod Trstenika bogatiji za 40 svojih novih stanovnika, dakle selo sa perspektivom, obećavamo posetu
Srđan Petrović, vinogradar i proizvođač vina iz Velike Hoče na Kosovu je takođe dobio nagradu. Srđan proizvodi jedno od najboljih vina u našoj južnoj pokrajini a u žižu javnosti je došao dva puta, prvi put kada se vratio u svoj rodni kraj 2008. godine a drugi, prošle godine kada su mu vlasti u opštini Orahovac, kojoj pripada njegovo selo, oduzele svo vino iz njihovih podruma.,,Teško je ali ne odustajemo ni ja ni moja porodica. Kao da smo opet na početku, nadamo se dobroj godini i kvalitetnom grožđu. Na žalost spor koji vodimo povodom tog nemilog događaja trajaće još dugo.,,
U okviru manifestacije, u prostorijama Osnovne škole „Bora Lazić“ organizovana je izložba posvećena 160 godišnjici od rođenja Ljubomira Davidovića, izložba Vlaška i poznati Vlaščani na starim fotografijama, predstavljene su tradicionalne srpske nošnje, zbirka Željka Utvara, umetnička dela istoričara umetnosti i likovnog kritičara Radiše Marinkovića i izložba likovnih radova učenika OŠ „Bora Lazić“.
Polaganjem venaca, uz prigodan umetničko-scenski program, obeležena je stogodišnjica od podizanja spomenika izginulim ratnicima od 1912. do 1918. godine u porti Crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene.
Gosti su obišli poljoprivredno gazdinstvo Jovančević, gde su ih dočekale članice Udruženja ,, Varovnice,, sa svojim bogatim slatko slanim đakonijama ali i svojim rukotvorinama. Nakon toga gosti su imali priliku da obiđu kao i spomen -kompleks „Varovnice“ značajan za jedno dugo istorijsko razdoblje gde su život položili najmlađi branioci otadžbine u Prvom i Drugom svetskom ratu. Najviša kota sa koje se vidi pola Srbije, kota koja opominje pokolenja na jednu prekinutu mladost.
Puno dece, puno mladih , spoj mladosti i iskustva na jednom mestu, jer je to dokaz da se čuva tradicija i kultura naših korena. Ovom prilikom, selo Vlaška dobilo je priznanje od Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za najuspešnije selo Srbije, sveukupni pobednik za 2022.godinu.
,, Selo Vlaška imo oko dve ipo hiljade žitelja. Relativno smo veliko selo i selo koje se može pohvaliti sa prilično manifestacija. Kada imate dobre domaćine, složne ljude nije teško biti najbolji među jednakima.Ponosni smo na naše đake koji često osvajaju nagrade, na naš KUD,,Šumadija,,, koje takođe ubira nagrade, na naša udruženja kojih imamo 11 i svako na svoj način doprinosi da budemo i dalje ,, živo selo,,. Na žalost i iz našeg sela je bilo odliva stanovnika i pored dobrih preduslova života.,, kaže Zoran Jocić, domaćin Vlaške
Završna svečanost 50. manifestacije “Susreti sela Srbije”u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i Mesne zajednice Vlaška pod pokroviteljstvom Gradske opštine Mladenovac, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva kuture, “PI” uz podršku sela učesnika, opravdala je svoje postojanje….
,, Mislim da smo sada došli u fazu da se neki vraćaju dedovini ili oni sa kaldrme žele da započnu život na selu I to je ono što je dobro. Ima naravno i onih koji odlaze, jer svesni smo koliko je sela ugašeno, ali sun am trendovi vraćanja trenutno aktuelni i to je ono što je pozitivno idaje motiv svima da vredi ulagati u te zajednice.,, zaključuje Prof. Zoran Avramović preds Kulturno prosvetne zajednice Srbije
U okviru manifestacije, u prostorijama Osnovne škole „Bora Lazić“ organizovana je izložba posvećena 160 godišnjici od rođenja Ljubomira Davidovića, izložba Vlaška i poznati Vlaščani na starim fotografijama, predstavljene su tradicionalne srpske nošnje, zbirka Željka Utvara, umetnička dela istoričara umetnosti i likovnog kritičara Radiše Marinkovića i izložba likovnih radova učenika OŠ „Bora Lazić“.
Priznanje je dodeljeno i KUD-u “Ljubomir Ivanović Gedža” iz Kovačevca za bogatu kulturnu aktivnost i međunarodnu saradnju, Vladanu Milenkoviću, vlasniku firme “Alu maks” iz Kovačevca za pomoć u razvoju kulturnog stvaralaštva u Kovačevcu i Dejanu Todoroviću, umetničkom rukovodiocu KUD-a “Šumadija” iz Vlaške za očuvanje i negovanje narodnog stvaralaštva.
Nagrade i priznanja za najuspešnija sela, udruženja građana i pojedince SUSRETI SELA SRBIJE
Za postignuto primerno stvaralaštvo u selima prvo ćemo dodeliti priznanja za udruženja građana..
1. FK BSK Bešenovo, grad Sremska Mitrovica, povodom 95 godina postojanja
2. FK Vojvodina Novo Miloševo, opština Novi Bečej, povodom 90 godina postojanja
3. FK Stojan Lazarac Sovljak, opština Bogatić, povodom 85 godina postojanja
4. Lovačko društvo Poljna, opština Trstenik, povodom 120 godina postojanja
5. Lovačko društvo Vojvoda Stojan Čupić Salaš Noćajski, grad Sremska Mitrovica, povodom 120 godina postojanja
6. Lovačko društvo Srebrnica Stragari, grad Kragujevac
7. Amatersko pozorište Doma kulture u Mačvanskom Prnjavoru, grad Šabac, povodom 100 godina pozorišnog amaterizma u njihovom selu.
8. KUD Braće Nedića Osečina, povodom 45 godina postojanja
9. KUD Oplanić iz Oplanića, grad Kraljevo, povodom 35 godina postojanja
10. KUD Jelek Podunavci, opština Vrnjačka Banja, za bogatu kulturnu aktivnost i međunarodnou saradnju
11. KUD Ljubomir Ivanović Gedža Kovačevac, opština Mladenovac, za bogatu kulturnu aktivnost i međunarodnou saradnju.
12. Udruženje žena Račanke Sremska Rača, grad Sremska Mitrovica, za negovanje tradicije i kulture žena na selu.
13. Udruženje građana Mostovi iz bezdana, grad Sombor, za negovanje mađarske kulture u selu..
14. Udruženje žena Zlakušanke iz Zlakuse, grad Užice, za negovanje tradicije i kulture žena na selu
15. Uduženje žena Višnja Grgurevci, grad Sremska Mitrovica, za negovanje tradicije i kulture žena na selu.
16. Udruženje žena Evgenija Ježevica, grad Čačak, za negovanje tradicije i kulture žena na selu.
17. Manastir Preradovac u Opariću, opština Rekovac, za obnovu i uređenost manastira
18. Udruženje Baštinar Perlez, grad Zrenjanin, za očuvanje starih istorijskih zdanja na selu
19. Drinski splavari – društvo civilne zaštite Badovinci, za brigu o uređenosti sela
20. Dobrovoljno vatrogasno društvo Bajmok, grad Subotica, za brigu i zaštitu sela od elementarnih nepogoda i posebno požara.
21. JKP VOD KOM Jabuka, grad Pančevp, za izuzetnu brigu u kompletnom održavanju i uređenju sela.
22. EURO LIM Kraljevo, za veliku podršku razvoju sela
DAROVNICE za one koji pomažu selu dobili su
1. Ljupka Janić, vlasnica mlekare Janić u Žiči. Ljupka je veoma vredan donator Centraza kulturu u Žiči
2. Željko Stojanović, vlasnik farme pilića iz Kurjače u opštini Veliko Gradište, koji pomaže udruženja građana u svom selu, ali i u okolnim selima
3. Miroslav Terzić, humanista iz Samaile i vredan stvaralac u kulturi ovoga sela, koje pripada gradu Kraljevu.
4. Nemanja Bogosavljević, poljoprivrednik Mrčajevci, primeran proizvođač hrane, pa i čuvenog kupusa iz Mrčajevaca
5. Zoran Džekić, vinogradar i ovčar iz Poljne, opština Trstenik je veliki donator KUD-u u svom selu.
6. Boris Čolović , vlasnik firme Boćo Oplanić. Boris je više puta pomago kulturu i sport u svom selu Opaliću, koje pripada gradu Kraljevu.
7. Đurđe Dragićević iz Mrsać kod Kraljeva. Đurđe je višegodišnji stvaralac u kulturi u svom selu i uvek je spreman da pomogne mladima.
8. Nebojša Kolarević, višegodišnji stvaralac u kulturi iz Bapskog Polja kod Kraljeva, izuzetan je primer mlađima koji se bave kulturom.
9. Bole Lukić, višegodišnji sekretar KUD Mrčajevci
10. Vladan Milenković, vlasnik firme Alu maks Kovačevac. Vladan nesebično pomaže stvaralaštvo u kulturi sela Kovačevca, koje pripada opštini Mladenovac.
Zlatne medalje Uručuju se pojedincima za primerno višegodišnje stvaralaštvo u selu
1. Zlata Jevđović, predsednik KUD Radiša Poštić u Mrčajevcima. Zlata je stvaralacu kulturi i osinavč seoskog turizma
2. Nataša Lazić, matičar, stvaralac u kulturi Oparić, sela u opštini Rekovac
3. Mirka Šunjevarić, predsednik Udruženja žena Zlakušanke iz Zlakusa kod Užica, stvaralac u kulturi sela i seoskog turizma
4. Nada Obradović, vlasnik Agroprometa iz Užica, pomaže kulturu u svojo okolini.
5. Jelena Lazić, vlasnik etno sela u Stragarima i stvaralac u kulturi i turizmu sela.
6. Nataša Vujašević, predsednica Udruženja žena Ježevica, grad Čačak, stvaralac u kulturi sela
7. Nada Tomašević, profesor srpskog jezika u Hrtkovcima, opština Ruma, njeni đaci su pravi šampioni na takmičenjima iz srpskog jezika godinama,
8. Mr Katarina Grujović Brković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Kraljevu, posebno vodi brigu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa u selima.
9. Rodoljub Nićiforović, humanista Novi Pazar, živi u Parizu. Brojne su humane akcije gde je gospodin Rodoljub pomogao…
10. Srđan Petrović, vinogradar i proizvođač vina iz Velike Hoče..na Kosovu Srđan proizvodi jedno od najboljih vina u našoj južnoj pokrajini i valjda su ga zato vlasti u opštini Orahovac, kojoj pripada njegovo selo, tako bezobzirno i opljčkale.
11. Milan Nišavić, stočar iz sela Stup, opština Sjenica. Milan je poznati stočar u ovoj visoravni naše zemlje
12. Reuf Smajović, stočar, selo Draževiće, opština Sjenica. I Reuf je jedan od najpoznatijih stočara,ali i proizvođač druge hrane u ovom kraju Srbije
13. Radosav Pavić iz Dublja u Mačvi je mladi i jedan od najpoznatijih proizvođača svinja u Srbiji. Njegovi savremeni obori imaju na stotine krmača i hiljade tovljenika..
14. Nenad Radin iz Stapara kod Sombora, je jedan od najpoznatijih proizvođača rasnih krmača i prasadi u Bačkoj.
15. Đorđu Živkoviću, dugogodišnjem stvarocu u kulturi sela, istaknutom proizvođaču hrane, odgoju konja i svinja u Mačvi
16. Prim. dr Dušan Milovanović, lekar i dugogodišnji direktor Doma zdravlja u Osečini, vodio je posebnu brigu o zdravlju ljudi u selima Podgorine
17. Dragoljub Krsmić, dramski umetnik iz Crne Bare u Mačvi, bio je vršilac dužnosti upravnika pozorišta na Terazijama. Boravio kao umetnik u Australiji, a sda vodi etno kulturno društvo u svom rodnom selu u Mačvi.
18. Ljupko Milovanović, agronom iz Gornjeg Crnjiljeva, opština Osečina, pisac više knjiga hronika sela..i sad piše novu knjigu o seoskom životu..
19. Dragoljub Laketić, predsednik MZ Bešenovo, doprineo je sa izgradnjom seoskog stadion, očistio dve deponije na ataru sela i pomogao obnovu manastira Bešenovo..
20. Milan Škovrić, vinograd iz Poljne kod Trstenika. Milan je veliki donator kulture u selu i vodi seoki KUD.
21. Vasilije Jovešković, dipl. pravnik i stvaralac u kulturi iz Grgurevaca, ispod Fruške gore, gde se decenijama zahvaljujući i njemu,održavaju međunarodni susreti folklora Kolo Srem.
22. Velibor Ralević, agronom, BC hibridi Sombor, čovek iz privrede koji decenijama pomaže kulturu na selu i to u svim krajevima Srbije…
23. Dejan Todorović, koreograf KUD Šumadija Vlaška. Dejan se bavi čuvanje i negovanje narodnog stvaralaštva.
24. Slobodan Marković, predsednik Centra za kulturu u Žiči, svkoro tri decenije organizuje svečanosti u kulturi.
NAGRAĐENA SELA U SUSRETIMA SELA SRBIJE ZA 2022. GODINU
Sela do hiljdu stanovnika:
3. OPARIĆ – opština Rekovac Oparić je sa 700 stanovnika nadaleko poznato selo po narodnim slikarima, čije je škole začetnik poznati narodni slikar Janko Brašić. Ovdašnji meštani su vredni vinogradari, proizvođači vini, ali i stočari. U blizini sela je obnovljeni manastir Preradovac
2. ZLAKUSA – grad Užice Zlakusa je sa 650 meštana poznato u svetu selo srpskih grnčara. U samom centru je poznata etno Terzića avlija i muzejska postavka stare osnovne škole. U Zlakusi žive poznati trubači iz familije Ostojić, odakle su deda Boško i unuk Veljko bili pobednici Dragačevskog sabora trubača. U okolini sela su poznata turistička izletišta.
1. BEŠENOVO – grad Sremska Mitrovica Bešenovo ima 850 žitelja, nalazi se na padinam Fruške gore. Poslednjih desetak godina potpuno je obnovljen manstir Bešenovo, zadužbina srpskog kralja Dragutina. Prošle godine očišćene su dve deponije, izgrađen stadion sa tribinama i svlačionicama.Selo ima sve komunalije kao i grad i asfaltirani obilazni put na izletišta u Frušku goru
Sela od hiljadu do dve hiljade žitelja
3. STRAGARI – grad Kragujevac Stargari su selo u kojem je nekoliko zaseoka ili manjih sela. Ukupno ima 1.400 žitelja. Ovo je rodno mesto slavnog Karađorđevog tobdžije Tanaska Rajića. Nekad je bilo opštinsko mesto. I danas je na ovo selu upućeno više od deset sela. Na glavnom je putu prema Kragujevcu. U selu se održavaju brojne svečanosti i republičkog ranga . Veom su aktivni lovci i udruženje žena..
2. VELIKA HOČA – opština Orahovac Velika Hoča je srpsko selo na Kosovu, sa nešto iznad hiljadu žitelja, znamenito mesto srpske istorije u čije ataru je 13 pravosavnih crkava. U celoj orahovačkoj opštini samo je Velika Hoča naseljeno Srbima, vrednim proizvođačima hrane,a posebno dobrog vina….Ovde je i poznata izvorna pevačka grupa sa izvornim srpskim narodnim pesmama…
1. JEŽEVICA – grad Čačak Ježevica je selo sa 1.300 stanovnika sa podosta privatni firmi u kojim su meštani zaposleni. Ima velii broj zanatlija i to sa starim zanatima, ručne izrade predmeta. U selu ima dve štamparije, turistička agencija, radio stanica, tekstilna proizvodnja, udruženje žena, koje je učesnik svih velikih svečanosti u Srbiji. Selo ima udruženje voćara, zadrugu i druga udruženja…
Sela od dve do tri hiljade meštana
3. MIHAJLOVAC – grad Smederevo Mihajlovac ima 2.800 meštana i pozanto je selo po velikoj količini proizvodnje mleka. Brojni farmeri su rekorderi i šampioni sajmova sa stokom . Ovde je otvorna prva privatna mlekara u Srbiji. Kulturni i sportski život je na veoma zavidnom nivou. Selo ima sijaset privatnih firmi i zavidne uslove komunalnog života.
2. PODUNAVCI – opština Vrnjačka Banja Podunavci imaju više od dve hiljade stanovnika. Vredni meštani su daleko od Dunava,a blizu Zapadne Morave, međutim vredni su u svim aktivnostima na proizvodnji hrane. Imaju sjajan KUD i aktivnost, posebno žena. Podunavci su često domaćini raznih kulturnim svečanosti,a i česti su gosti daleko od granica Srbije.
1. DUBLjE – opština Bogatić Dublje je selo sa 2.800 stanovnika, u srcu mačvanske ravnice, sa atarom od pet hiljada plodne oranice. Ovde žive poznati i veliki proizvođači hrane, posebno svinja i muznih krava. Dublje je u istoriji poznato selo gde se odigrala poslednja bitka u Drugom srpskom ustanku, kojom je otvoren put u slobodu Srbije. Ovo selo leži na toplim i lekovitimi izvorima vode
Sela od tri do pet hiljada žitelja
3. HRTKOVCI – opština Ruma Hrtkovci imaju nešto više od tri hiljade žitelja. Pre tri decenije ovde doseljeno veliki broj porodica iz Hrvatske. Novi meštani su veoma aktivni u privrednom, kulturnom životu. Imaju više udruženja građana, koja jedne druge podstiču na stvaralaštvo. Hrtkovci su komunalo uređeno selo, imaju sve što je potrebno i jednom gradu.
2. STAPAR – grad Sombor Stapar je selo sa 3.30 žitelja, južno 13 kilometara od Sombora , na ataru sa više od osma hiljada hektara. Selo ovde postoji više vekova, ima najstariju osnovnu školu u srbiji sa više od 300 godine. Ova škola je i dobitnik, najvećeg priznanja za srpsku kulturu Vukove nagrade. Poljoprivrednici ovog sela su počesto rekorderi u proizvodnji hrane na njivama, oborima i štalama.
1. MAČVANSKI PRNjAVOR – grad Šabac Mačvanski Prnjavor ima nešto više od četiri hiljade meštana. U Domu kulture je više aktivnosti, pa i amatersko pozorište koje u ovom selu postoji 100 godina. Fudbalski klub traje 90 godina. Poljoprivrednici obrađuju više od pet hiljada hektara plodne mačvanske ravnice…U selu je veći broj privatnih firmi
Sela sa više od pet hiljade stanovnika
3. JABUKA – grad Pančevo Jabuka ima nešto više od šest hiljada stanovnika i višenacionalno je mesto. Pored Srba, veliki procenat Makedonaca živi u ovom selu. Pre dve godine ovo selo je biolo sjajan domaćin Susretima sela Srbije
2. BAJMOK – grad Subotica Bajmok je najbrojnije selo na severu Bačke sa skoro osam hiljada žitelja i ataraom od više od 11 hiljada hektara. U selu žive skoro ravnomerno po broju tri naroda Srbi, Mađari i Bunjevci, sa još desetak drugih naroda. Ovo bogastvo raznih kultura se neguje za primer kroz brojne svečanosti u ovom selu
1. NOVO MILOŠEVO – opština Novi Bečej Novo Miloševo je selo koje ima najveći atar obradivog zemljišta u Srbiji, sa 17 hiljada hektara. U ovom selu je čuveni muzej traktora i ostale mehanizacije. Tu je i poznata svetska svečanost posvećena štrudli i kiselom testu na banatski način. Ovo je rodno selo slavnog košarkaškog trenera Ranka Žeravice, kome je ovde posvećena muzejska postavka…
Najuspešnije selo SrbijeVLAŠKA – opština Mladenovac
Vlaška ima oko dve i po hiljade stanovnika i skoro 200 đaka u osnovnoj školi. Lane je ovo selo dobilo prvu nagradu u katogoriji sela do 3.000 stanovnika. Za Vlašku imamo najstarije pisane podatke tek od početka 18. veka. Na karti iz doba austrijske vladavine (1718—39. g) uneto je ovo selo kao naseljeno mesto pod imenom Vlaška. Ime je dobilo po jednom od trojice doeseljenie braće. Naime „ U potesu kokorinu, koji pripada ataru Vlaške, postojalo je selo Kokorin, iz koga je za vreme Kosovske Bitke otišlo sedamdeset konjanika, koji su tada izginuli. Selo je posle opustelo i bilo pusto 200 godina. Posle 200 godina, prvi se doseljavaju tri brata: Vladislav – Vlajko, Mladen i Rajko. Došli su sa Kosova i nastanili se u kraju koji se danas zove Šišmanski Kraj. Vlajko tu ostane i po njemu selo dobija ime. Na žalost brdo Varovnice , kao i spomenik u porti crkve posvećen boricima Velikog ali i Drugog svetskog rata opominje da je mladost ovog kraja stojički izgubila živote braneći svoja ognjišta. Danas su meštani ovog sela odlični domaćini. Imaju 11 veoma aktivnih udruženja građana. Dom kulture je prava muzejska postavka jednog sela. Škola je za primer uređena a učenici često dobujaju priznanja za mnogobrojne aktivnosi koje se odvijaju tokom školskih ali i vanškolskih aktivnosti. Seosko groblje je savremeno uređeno kao retko koje i u većim gradovima. Vlaška je decenijma domaćin velikih kulturnih svečanosti i obiluju mnogobrojnim manifestacijama. KUD Šumadiju kažu zna pola sveta tako da ni oni ne manjkaju mnogobrojnim priznanjima. Njihovi meštani su vredni voćari, povrtari stočari…Sonja Cvetković