Bezmalo svake godine u vreme ,,svinjokolja,, i novogodišnjih praznika možemo pročitati naslove da se neka porodica zarazila trihinelom. Poražavajuća je činjenica da parazit trihinele i dalje može da dospe u organizam čoveka, pored velikog napretka tehnologije, dijagnostike i jeftinih analiza. U nasoj zemlji prvi put je registrovana 1923. godine u Zemunskoj bolnici. Na žalost zabeleženi su i slučajevi smrtnosti kod čoveka, te je iz tog razloga neophodno uraditi preventivno analizu mesa. Specijalistički veterinarski institut Kraljevo ima referentne laboratorije za analizu mnogih zaraznih bolesti, tako smo odgovore dobili upravo u ovoj instituciji. Dr. Marko Dmitrić, naš sagovornik
Trihinelozu uzrokuje parazit, valjkasti crv Trichinella spiralis.Trihinelom se najčešće zaraze domaće i divlje svinje, pacovi, lisice, medvedi, psi, jazavci… Prenosi se sa jednog domaćina na drugog i održava u prirodi među životinjama koje su povezane lancem ishrane. Trihineloza je zoonoza. Zaraženo meso je opasno za zdravlje čoveka.Prenos bolesti sa životinje na čoveka moguće je sprečiti obaveznim pregledom mesa. Iako ne spada u smrtonosne bolesti, trihineloza može da nanese velike štete ljudskom organizmu. Posledice ove bolesti traju dugo.Vreme svinjokolja na žalost retko koje godine da ne opomene sa obolelima.
,, Trihinela spiralis se u obliku larve nalazi u poprečnoprugastim mišićima. Prenosi se sa jednog domaćina na drugog i održava u prirodi među životinjama koje su povezane lancem ishrane. Kada se mišićna vlakna, pod dejstvom želudačnog soka, razgrade, u organizmu novog domaćina oslobađaju se larve i ulaze u sluzokožu tankog creva. U toku par dana larve dostižu polnu zrelost. Posle oplodnje mužjaci uginu, a ženke počinju da polažu larve. Mlade larve napuštaju sluzokožu tankog creva i putem limfe prelaze u krvotok, a putem krvi u poprečnoprugaste mišiće. U mišićima dolazi do stvaranja kapsule a učaurene larve mogu ostati godinama žive i čekati novog domaćina. Tako se formiraju žarišta trihineloze.Žrtva trihineloze može da bude i čovek ako koristi trihinelozno meso u ishrani. U tom slučaju se isti biološki ciklus parazita odvija u organizmu čoveka a oboljenje prolazi kroz crevnu, mišićnu i rekonvalescentnu fazu.,,pojašnjava dr Dmitrić
Lekari infektolozi navode da se u ovo doba godine, odnosno od decembra do marta najčešće javljaju epidemije trihineloze koje su česte posle porodičnih svinjokolja. Zavisno od zdravstvenog stanja i količine konzumiranog mesa, kod čoveka bolest nastupa 2-7 dana nakon uživanja ove namirnice , pa se tek tada bolest I primeti, kada može biti I smrtonosna. Za neuspeh su najčešće odgovorni vlasnici domaćinstva koji uglavnom ne shvataju neophodnost postupka. Ne treba zanemarivati ni činjenicu da je svinja svežder, te ukoliko joj se pruži prilika u svoj jelovnik uvrštava i štakore. Naime,uzročnik trihineloze, može se razvijati samo kod sisara, i to kod mesoždera i svaštojeda.
,,Od trihineloze obolevaju svinja, pacov, pas, lisica, medved i jazavac, a glavni domaćini su svinja i pacov. Budući da su pacovi kanibali i proždiru jedni druge, trihinela se prenosi sa pacova na pacova, a pacov se može zaraziti i zaraženim otpacima svinjskog mesa. Svinja se zarazi kada pojede zaraženog pacova, a čovjek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili nedovoljno pečeno meso, ili proizvode od mesa sušenih na dimu, životinja zaraženih larvama trihinele. Najčešće je to meso od domaće svinje u kome se nalaze larve Trichinella spiralis, ali ne retko i meso ulovljene divljači, koja je takođe visokorizična.,, pojašnjava sagovornik
Odrasli parazit živi u crevima oko mesec dana i za to vreme izluči veliki broj parazita u organizam nosioca. U poprečno-prugastim mišićima se zaustavljaju, brzo rastu, poprimaju spiralni oblik i dovode do reakcije okolnog tkiva. Tako se stvara zapaljenska čaura u kojoj larve žive od jedne do čak i trideset godina!Da li će se trihineloza javiti i kod ljudi zavisi i od navika korišćenja svinjskog mesa. Bolest se javlja nakon konzumiranja zaraženog mesa, kobasica ili prerađevina od mesa koji su konzervirani sušenjem ili nisu dovoljno termički obrađeni.
Najbolja zaštita ljudi i životinja svakako leži u preventivi. Prevencija bolesti se postiže veterinarskim nadzorom. Zato i upozorenje svima da se pridržavaju propisa i daju što više uzoraka mesa na trihineloški pregled kako bi se zaštitili od ove teške bolesti. Na pregled je najbolje doneti dijafragmu odnosno koren ili rebarni deo.
,,Čovek se zaražava najčešće, korišćenjem u ishrani mesa i mesnih prerađevina u kojima se nalaze žive larve Trichinelle spiralis. Zbog toga učestalost javljanja trihineloze kod ljudi zavisi kako od rasprostranjenosti trihineloze kod životinja čije se meso koristi u ishrani, tako i od kulinarskih navika. Epidemiološki najrizičnije namirnice su dimljeno i termički neobrađeno ili nedovoljno obrađeno meso. Kobasice predstavljau epidemiološki vrlo rizičnu namirnicu, naročito u seoskim domaćinstvima, meso i prerađevine se obezbeđuju iz vlastitog uzgoja i klanja svinja, pri čemu se jedna količina mesa konzervira sušenjem ili se koristi za pravljenje kobasica. Zbog toga se trihineloza najčešće javlja u obliku porodičnih epidemija u vreme svinjokolja.Period rizika je uglavno od decembra do marta meseca.,, upozorava ovaj stručnjak
Pregled na trihinelu je važan jer ne možemo znati da li je životinja, u ovom slučaju svinja koju smo odgojili, zaražena ili ne jer se na njoj ne primećuje da je bolesna. Ona jede, napreduje, uobičajeno se ponaša.Zato je trihineloskopski pregled mesa pravi način da se utvrdi da li postoji zaraza.Uzorke mesa treba predati u veterinarsku stanicu, ambulantu, ili instutut i to komadi sa određenih delova životinje.
,, Najznačajnija mera sprečavanja trihineloze kod ljudi je pregled mesa. Za pregled se uzima kruna dijafragme. Uzorak se uzima sa obe strane. Ukoliko se istovremeno kolje više svinja, uzorak se uzima od svake životinje posebno. Češće su zaražene starije svinje, praščare, ali sve životinje, bez obzira na rasu i starost, uključujući i prasad, mogu biti zaražene. Riziku od zaražavanja posebno su izložene svinje koje se puštaju na pašnjake. Zaražene životinje ne pokazuju vidljive znakove bolesti. Dok se ne dobiju nalazi da je meso ispravno, ne treba probati sirovu smesu za kobasice, niti jesti termički nedovoljno obrađeno meso i mesne prerađevine. Termička obrada treba da se vrši na temperaturi većoj od 700°C i dovoljno dugo kako bi meso bilo dobro kuvano ili prženo.,, zaključuje Dr Marko Dmitrić
Sagovornik ističe i da niske temperature dovode do uništenja larvi pod uslovom da se ona spusti do određene tačke i da traje dovoljno vreme, na –250°C trihinela će biti razgrađena za 10 dana. Ovih dana aktivna je prodaja i na pijacama širom Srbije, na nekim manifestacijama.Na pitanje koliko smo sigurni konzumiranjem tih mesnih đakonija, dobili smo odgovor da bi ti proizvodi trebali da imaju rešenje kojim obavljaju delatnost, kao i izveštaj veterinarskih službi koje su vršile nadzor ili laboratorijsku kontolu. Kako god uvek ostaje na vama da proverite prodavca ukoliko neka markicu.
Trihinelom mogu biti zaražene svinje različite starosti, pa i prasad, te je stoga preporučljivo raditi analizu i na manje životinje. Riziku od zaražavanja posebno su izložene svinje koje se puštaju na pašnjake.Visoku zaraženost trihinelozom imaju pacovi. Zbog toga je deratizacija vrlo značajna mera za sprečavanje brojnih zoonoza uključujući i trihinelozu. U nasoj zemlji prvi put je registrovana 1923. godine u Zemunskoj bolnici. Na žalost zabeleženi su i slučajevi smrtnosti kod čoveka, te je iz tog razloga neophodno uraditi preventivno analizu mesa, jer naše zdravlje nema cenu! S. C.