Planovi EU za smanjenje industrijskih emisija mogli bi da pogode preko tri puta više farmi svinja i skoro četiri puta više farmi živine zbog korišćenja zastarelih podataka iz 2016. godine, piše se u dokumentu Komisije koji je procureo. Dokument, koji je 30. januara predstavila služba Evropske komisije za životnu sredinu, u okviru radne grupe za životnu sredinu Saveta EU, daje uvid u trenutno stanje predloga Direktive o industrijskim emisijama.
Predložena revizija direktive, koju je izvršna vlast EU predstavila u aprilu 2022. ima za cilj smanjenje štetnih emisija koje dolaze iz industrijskih postrojenja, čiji se obim proširuje na neke od najvećih stočnih farmi u EU.
Dokument koji je procureo pokazuje da su podaci korišćeni kao osnova za trenutni predlog, uključujući kontroverzni prag za cifru „stočne jedinice”, tačku u kojoj će farme biti definisane kao „industrijske” i stoga kažnjene prema direktivi, je iz Eurostatovih anketa farmi iz 2016.
Ankete raspolažu podacima o veličini i broju farmi u EU, a korišćena je kao osnova za procenu uticaja Komisije i za dostizanje ciljeva koji je predložila Komisija.
Izračunate na ovaj način, procene uticaja ove predložene brojke iznose 18% farmi svinja, 15% farmi živine i 10% farmi goveda, uključujući govedinu i mlečne proizvode, što predstavlja ukupan prosek u EU od 13% stočne proizvodnje.
Ove zastarele brojke, međutim, kriju realnu sliku u ovom sektoru. Na osnovu najnovijih podataka iz 2020. godine, procenjuje se da će se procenat pogođenih farmi utrostručiti na 61% za svinje i 58% za farme živine. Pogođenost farmi goveda porasla su za 2,5% na 12,5%.
U kombinaciji sa mešovitim farmama, od kojih je 27% pogođeno, ovo donosi ukupan prosek pogođenih stočarskih farmi u EU do 20%, prema prezentaciji.
Poređenja radi, brojem od 300 JLS, koji trenutno favorizuju ministri poljoprivrede, bi bio pogođen 47% farmi svinja, kao i 41% farmi živine i samo 3% farmi goveda, što bi predstavljalo prosek širom EU od 9 %.
Podaci iz anketa o farmama Eurostata za 2020. su podvrgnuti konačnim proverama od strane statističkog biroa EU i iz tog razloga još uvijek nisu zvanično objavljeni. Ipak, nedostatak najnovijih informacija nije sprečio političare da napreduju sa predlogom. Direktiva već pokriva mali broj stočnih farmi, oko 2% njih u EU.
Međutim, izvršna vlast EU predložila je da se ovaj okvir prilagodi i proširi na značajniji deo sektora stočarstva u nastojanjima da se pomogne usklađivanje puta sa ciljevima Zelenog dogovora EU i strategijom za metan.
Kako se navodi u prezentaciji, razlog za ovakvo smanjenje broja farmi može se objasniti kombinacijom koncentracije sektora između 2016. i 2020. godine, posebno u svinjarstvu i živinarstvu. „Predloženih 150 LSU pokriva sveukupno veći udeo relevantnog sektora, ali znatno manji broj farmi”, zaključuje se u prezentaciji.
To znači da je ovim pragom „pokrivan veći udeo zagađujućih emisija” u odnosu na početnu procenu, kao i manji broj farmi za koje se tvrdi da „smanjuju administrativne troškove”. U dokumentu se tvrdi da veći prosek obuhvaćenih farmi povećava efikasnost mera koje poljoprivrednici preduzimaju. Ovo, dakle, stvara „pozitivniji odnos ukupnih društvenih koristi i troškova”.
Međutim, nove kalkulacije će izazvati zabrinutost odbora za poljoprivredu Evropskog parlamenta i farmera, koji su se već okupili u borbi protiv uticaja sadašnjeg praga.Pošto je IED direktiva, biće dozvoljen dvogodišnji prelazni period pre njenog stupanja na snagu.
Praktično govoreći, to znači da čak i ako dogovor o IED-u bude potpisan 2023. godine, direktiva neće biti primenjena do 2025. Godine. Do tada će podaci koji se koriste za postavljanje graničnih vrednosti biti stari skoro deceniju. Izvor (EURACTIV.rs)