14. jula 2020.
Lanac snabdevanja hranom pokazao se otpornim tokom cele pandemijske krize, zaključila je Evropska komisija. Budući da se mere karantina postepeno ukidaju širom Evrope, očekuje se veća potražnja u narednom periodu.
Proizvodnja žitarica od 286 miliona tona
Za 2020/21. godinu predviđa se proizvodnja žitarica u Evropskoj uniji od 286,3 miliona tona, što je smanjenje 2,7 odsto u odnosu na 2019/2020, ali i dalje je 1,7 odsto iznad petogodišnjeg proseka, navodi se u poslednjem kratkoročnom izveštaju o poljoprivrednim tržištima u EU, koji je Evropska komisija objavila 6. jula i koji predstavlja detaljniji pregled najnovijih kretanja i dalje perspektive za svaki poljoprivredno-prehrambeni sektor.
Pad proizvodnje objašnjava se manjom površinom ozimih žitarica, ali i suvim uslovima tokom razvoja useva, posebno za pšenicu. Padavine krajem maja i juna ublažile su pritisak na letnje useve.
Procenjuje se da će se potrošnja žitarica u EU smanjiti 0,6 odsto u 2019/20. godini, uglavnom zbog pada potražnje pekara i prehrambenih proizvoda. Međutim, ova smanjena potražnja ne bi trebalo da traje, a ponovni rast očekuje se u 2020/21.
Više suncokreta i soje, manje šećerne repe
Kada je o uljaricama i proteinskim usevima reč, proizvodnja uljane repice u 2020/21. trebalo bi da bude na sličnom nivou kao u 2019/20. godine – 15,4 miliona tona. Proizvodnja suncokreta trebalo bi da dostigne 10,4 miliona tona, što je povećanje 3,7odsto u odnosu na 2019. i 2020. Proizvodnja soje i zrna proteina takođe bi trebalo da se poveća, da dostigne 2,8 miliona tona, odnosno 4,5 miliona tona respektivno.
U izveštaju Evropske komisije navodi se da bi 2020/21. proizvodnja šećera trebalo da ostane na istom nivou kao u 2019/20, uprkos smanjenju površine šećerne repe za tri odsto. Očekuje se da će manja potražnja za etanolom i manja prodaja prehrambenih proizvoda rezultirati manjom potrošnjom šećera u EU u 2019/20.
Očekuje se rast potrošnje maslinovog ulja
U 2019/20. proizvodnja maslinovog ulja u EU ostala je četiri odsto ispod petogodišnjeg proseka. Mere karantina doprinele su povećanju maloprodajne prodaje i korišćenju maslinovog ulja u prehrambenoj industriji (npr. konzervirana roba), ali očekuje se da će neizvesnosti oko letne sezone 2020. godine dodatno doprineti smanjenju potražnje za uslugama u hrani. Sveukupno, potrošnja u EU bi i dalje mogla da poraste šest odsto u 2019/20. U 2020/20. godini, proizvodnja maslinovog ulja u EU trebalo bi da se poveća i dostigne 2,3 miliona tona (što je 20 odsto više u odnosu na 2019. i 2020).
Rekordno niska proizvodnja nektarina i bresaka
Dok se očekuje da će se potrošnja vina smanjiti sedm odsto zbog mera Covid-19, vinificirana proizvodnja za druge namene, poput sirćeta i rakije, trebalo bi da se poveća 33 odsto, posebno zahvaljujući izuzetnim merama koje je predložila Komisija za ove proizvode. Izvoz i uvoz vina iz EU će se smanjiti sedam i osam odsto u 2019/20.
Što se tiče sektora voća i povrća, cene jabuka su bile poslednjih meseci veoma visoke, zbog malog prinosa u 2019/20. Za breskve i nektarine očekuje se rekordno niska proizvodnja od 3,1 miliona tona zbog nepovoljnih vremenskih uslova i krčenja područja zbog strukturno niskih cena i visokih troškova proizvodnje. To će imati pozitivan uticaj na cene, koje su već porasle za 19 odsto u prvih sedam nedelja sezone u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Proizvodnja svežeg paradajza trebalo bi da ostane stabilna 2020. godine, a pad proizvodnje u Španiji nadoknađen je očekivanim porastom u Poljskoj.
Mleko i mlečni proizvodi
Godine 2020. u EU moglo bi se prikupiti skoro 144 miliona tona, 0,7odsto iznad nivoa za 2019. godinu i više nego što se predviđalo u prolećnim kratkoročnim izgledima. To se zahvaljuje dobrim izgledima za kvalitet pašnjaka tokom proleća i leta i većoj dostupnoj i pristupačnoj hrani. Nemačka bi najviše trebalo da doprinese ovom rastu, a prate ga Italija, Španija i Holandija.
Uprkos izvozu koji bi mogao porasti dva odsto, pad domaće potrošnje sira mogao bi dovesti do nižeg rasta proizvodnje nego što se predviđalo. Za maslac i mleko u prahu predviđa se situacija slična 2018.
Manje govedine, više svinjetine
Očekuje se da će se proizvodnja govedine smanjiti 1,7 odsto u 2020. godini. To bi bila posledica manje potražnje prehrambene industrije, kao i ograničene ponude zbog manjeg stočnog fonda i ranog klanja životinja manje težine zbog nedostupnosti stočne hrane tokom suvog proleća.
Proizvodnja svinjskog mesa trebalo bi u 2020. godini neznatno porasti – 0,5 odsto, podstaknuta povoljnim cenama, povratom potražnje potrošača, solidnim perspektivama izvoza uglavnom u Kinu i nedavnim ulaganjima u taj sektor.
Konačno, 2020. godine očekuje se da će proizvodnja ovčijeg i kozjeg mesa pasti 1,5 odsto.
S. K.