Branka Borisavljević | 24. novembar 2019.
Prehrambeni stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta po rezultatima među “top 50” u svetu. Visoka pozicija već tri godine, mnogo cenjenih i citiranih naučnih radova
Poljoprivredni fakultet Foto P. Mitić
BOLjI su od Harvarda i Jejla. Nijedan proizvod koji je namenjen trpezi ne može se naći u rafovima prodavnica ili na meniju restorana bez pečata stručnjaka koji se školuju u Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Već tri godine Institut je pozicioniran među najboljih 50 u svetu na prestižnoj Šangajskog listi kada je u pitanju rangiranje naučnih rezultata po oblastima. Profesori Instituta, u petogodišnjem periodu koji se računa, objave 130-140 naučnih radova.
U godini jubileja, proslave veka postojanja Poljoprivrednog fakulteta, sledeće
nedelje će 60. rođendan obeležiti i Institut. Iako je uspeh koji postižu
izuzetan i u svetskim razmerama, profesori više nego skromno pričaju o tome. Ne
zaboravljaju da ukažu na zasluge koje, za odličan “plasman”, imaju i
kolege sa drugih fakulteta i instituta. Značajan doprinos, ipak, pripada
stručnjacima sa Poljoprivrednog fakulteta. Najmlađi među onima koji prednjače
po broju objavljenih radova je profesor dr Igor Tomašević, koji ostvaruje i
značajnu saradnju sa kolegama iz Španije, Nemačke, Rusije i drugih zemalja.
– U nauci je kao u tenisu. Uspešnost se meri po broju objavljenih radova u časopisima sa SCI liste, ali to nije dovoljno. Potrebno je da rad bude zapažen, samim tim i citiran – objašnjava prof. Tomašević. – Poeni se dobijaju na osnovu ranga časopisa u kome je rad prezentovan, ali i toga koliko puta ste citirani. Uspehu na Šangajskoj listi su, pored nas, doprinele i kolege iz Instituta za biloška istraživanja, Hemijskog fakulteta i Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Svi mi zajedno smo zaslužni za to što se Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju nalazi među “top 50” u svetu.
Profesor dr Jelena Miočinović
Pod budnim okom svojih profesora, u laboratorijama ovog instituta studenti
svakodnevno obave na desetine analiza mleka i mlečnih proizvoda, mesa i
prerađevina od mesa, piva, rakija, pekarskih i konditorskih proizvoda… U
malim pogonima na Fakultetu, studenti u okviru vežbi proizvode različite vrste
sireva, kobasica, čokolade i piva, a na oglednom dobru “Radmilovac”
različite rakije i vina.
– Osnovne studije imaju pet modula – tehnologija konzerviranja i vrenja,
tehnologija animalnih proizvoda, tehnologija ratarskih proizvoda, upravljanje
bezbednošću i kvalitetom u proizvodnji hrane i mikrobiologija hrane – kaže
profesor dr Jelena Miočinović.
Profesor Igor Tomašević
– Studenti biraju neki od modula, ali su zajedničke prve dve godine studija.
Najveće interesovanje je za tehnologiju konzerviranja i vrenja, ali i drugi
moduli su veoma atraktivni. Svi su usmereni ka istom cilju, a to je kako dobiti
kvalitetan i bezbedan proizvod.
Na master i doktorskim studijama studenti su uključeni u mnogobrojne domaće i međunarodne projekte koje realizuju profesori, a koji su usmereni na razvoj novih proizvoda sa poboljšanim funkcionalnim svojstvima, primenu savremenih metoda ispitivanja kvaliteta, kao i ispitivanje mišljenja potrošača o kvalitetu palete različitih prehrambenih proizvoda.
NIJE POLjOPRIVREDA SAMO MOTIKA
PoljopriVredni fakultet, poslednjih godina, nije
“in” među maturantima. Većina bira menadžment, medicinu, pravo, ekonomiju…
Srednjoškolci nisu upućeni u to da ne postoji državna institucija u kojoj nema
bar jednog diplomca Poljoprivrednog fakulteta, kao ni u velikim trgovinskim
lancima, prehrambenoj industriji, laboratorijama za ispitivanje namirnica…
Znanja dobijena tokom školovanja im omogućavaju i započinjanje sopstvenog
biznisa, što je aktuelno za generacije koje dolaze.
– Poljoprivreda nije više samo motika – kaže prof. dr Dušan Živković, dekan (na
slici). – Mašine, oprema i tehnologije su sofisticirani i zahtevaju znanje i
obrazovanje na najvišem nivou. Srbija je agrarna zemlja i ima ogromne
mogućnosti za razvoj poljoprivrede.