Zima u aprilu rezultirala je sve nadolazeće problem kojih je i te kako bilo. Početak godine je obećavao, mada su visoke temperature u februaru izmamile bržu vegetaciju, da bi pravi šok izazvala zima u aprilu. Rana kajsija je uglavnom obrana, u plastenicima je čak i ispod agrila promrzavao mladi krompir, setva je uglavnom odložena, dok o proizvodnji povrća na otvorenom niko nije ni pomišljao. Proizvođači cveća i rasadničari u kraljevačkom kraju su odahnuli krajem aprila, kada je počela intenzivna prodaja. Prve domaće jagode iz plastenika su takođe kasnile.
Koliko su ovaka temperaturna dešavanja poremetila ekonomiju poljoprivrede znaće se tek daljom vegetacijom i vremenskim prilikama. Struka kaže da kasni prolećni mraz, pa ni sneg u aprilu nisu iznenađenje, čak su i redovna pojava u prvoj dekadi aprila.Međutim za one koji su imali lak san u svojim plastenicima tokom zime, zimski sneg je nova santa koja im se obrušila na novčanik ali i dalju proizvodnju.
U proizvodnji rasada je veoma bitno da se proizvede kvalitetan rasad jer je dokazano da od kvaliteta rasada u velikoj meri zavisi ukupna produkcija biljke pa i sam prinos. Važno je da dobije dobar rasad, jer joj samo kvalitet donosi dobit i zadovoljstvo. Do tančina se mere ulaganja svake godine jer je ova proizvodnja najskuplja. Po nepisanom pravilu gotov proizvod ili poluproizvod na našim prostorima svoju cenu ne menja godinama, što nam potvrđuje porodica Lišanin koji rasad prodaju mahom van Kraljeva. Problemi su gotovo identični.
,, Velike temperaturne oscilacije donele su nam problem svake vrste. Oni koji imaju dobre plastenike i obezbeđene uslove, sa kupovinom rasada krenuli su tek posle Vaskrsa. Biljke su bukvalno na klackalici da prerastu fazu presađivanja. Tada im je neophodno više vremena da se adptiraju na novu sredinu. Najveći problem su bili prizemni mrazevi koji su bili poprilično veliki naročito za april, koji je važio za mesec naših prvih prihoda. Osim toga planirali smo da u plastenicima gde smo uzgajali rasad da radimo dalju proizvodnju. Neko za dalju sadnju, neko za proizvodnju ranijeg povrća, međutim ni to neće biti najverovatnije isplativo, imajući u vidu da ćemo sa kašnjenjem sezone od 3 nedelje biti manje konkurentni sa uvozom povrća iz Albanije . Tako da ne znam šta bi vam rekao vidite i sami.,,- ističe Milovan Lišanin, proizvođač rasada iz Obrve
Mila Milovanović ovu proizvodnju radi bezmalo dve decenije, ali kaže da je ovo proleće jedno od najtežih, sa toliko osocilacija i pomeranjem kasnijih rokova setve. Rasad prodaje na svom imanju ali joj ga godinama kupuju i ovdašnjia apotekari. Plasman reklo bi se siguaran, mada…..
,, Kao i svake godine radimo ranu rasadničku proizvodnju, ali sukcesivno i za kasnije rokove sadnje na otvorenom. Ove godine bili smo suočeni sa nizom problema. Februar je bio izuzetno topao, tako da smo strepeli da će biljke prerasti, nakon toga smo morali da dogrevamo plastenike jer se minus i po nekoliko dana u martu i parilu spustao i do -8 celzijusa. Takav stres je ogroman za biljke! Stres i za nas same. Prodaja je bojažljivo krenula tek posle Uskrsa, ali ni to nisu neke velike količine. Što se tiče cene našeg rasada morali smo da povećamo cenu, jer su svi naši imputi poskupeli kako lane, tako i ove godine. Sada, opet postoji bojazan da li će biti prodat! Nezahvalna i nestabilna godina. – kaže Mila
Kosta Vulović je svoje plastenike smestio u najlepšoj ravnici Žičkog polja. Ipak blizina Ibra mu je na nekoliko dana tokom aprila oprljila mladi krompir ispod agrila. Prve jagode kasne minimum 15 dana ali to na žalost nije jedini problem.
,, U skoro svim objektima imam termometar. U dva navrata početkom aprila je bivala temperatura od-4 do -8 celzijusa. Smrzao sam se ja, a ne moj krompir. Naravno sve smo pokrivali agrilom ali nije vredelo. Trošak i čista šteta. Da se razumemo krtola je to oporaviće se biće nekog roda ali kada cena krompira bude znatno niža. Mlada krompir je ove godine imao izuzetnu cenu ali nije se dalo. U ovo vreme sam prethodnih godina obrao prve jagode, sada smo na pijacu izašli tek za praznike! To što jagoda kasni, kasni svuda I to nije problem ali je rod zbog mraza manji za 40%. Inače u plastenicima kojih ima 20 su dve sorte tako da nam stižu datumski jedan za drugom. Sada će zadnja berba u plasteniku da mi se poklopi sa jagodom na otvorenom. To se do sada nije desilo. Cena…pa počela je sa 500, sada je već 280 na veliko. Problem je i sa radnicima, ni puškom ne mož da ga nađeš! Ma nek smo zdravo, biće ovoga opet,, ipak optimistično zaključuje Kosta
Krompir na otvorenom se takođe sadio u otežanim uslovima te se u zavosnosti od lokaliteta nalazi u različitim je fazama razvoja. Na Rudnu sadnja kreće tek posle 10. Maja, tako da će čuveni rudnjanski krompir na trpezi biti tek početkom jula.
Setva mahom kasnila
Što se tiče ratara, odnosno stočara jer u kraljevačkim atarima, kukuruz je kultura koja se zasniva iključivo za porebe stočarenja, stanje je šaroliko. Neki su tek posejali, neki rade tretman na ,,crno,, oni treći tek planiraju setvu. Imamo čak situaciju da se kukuruz u nekim parcelama presejava jer je došlo do klijanja na veoma niskim temperaturama ili su one nastupile odmah posle klijanja. Vlage je bilo, ove godine u izobilju ali niske temperature nisu I kiše koje su padale vezano skoro dve nedelje nisu dozvolile razvoj biljaka. Savetodavci i apotekari kažu da je do kraja aprila u kraljevakom kraju i do uglavnom u priobalju reka i ravnici, zasnovano nešto malo više od 50% predviđenih površina pod kukuruzom. Do sredine maja zvuk sejalice će biti uz cvrkut ptica česta muzika u selima.
,, Sejali smo ovih dana. Pre đurđevdana, ove godine nismo smeli. Zemlja u Samailima nije nekog kvaliteta, ilovače ima dosta, površinski je suva, usitenjena, dublje je bilo puno vlage, hladno. Ne smeta ni kasnija setva, prošle godine smo solidno prošli. Ovde smo radili oglede sa našim semenskim kućama i Savetodavnom službom. Promenila se klima, uslovi setve, žetve, svega. Evo mi imamo i jagode na imanju, nekada je berba počinjala oko 10 maja ove godine pre 25.maja nema prodaje,, kaže Aleksandar Vukičević, voćar, stočar i ratar iz Samaila
Mikica Majstorović iz Mrsaća na vezu dovoljno grla da ga zaboli glava da li će sa 30 ha uspeti da obezbedi dovoljno hraniva.
,, Nije sve posejano, privodimo kraju a ne znamo ni kakva će biti godina. Znate kakva je bila prošla ali i poslednjih desetak godina gde nas jedne godine prate poplava i grad a druge ekstremna suša. Setva je inače skuplja ove godine u odnosu na lane za minimum 30%, što je neshvatljivo.Mi imamo i problem sa nižom cenom mleka i kašnjenjem premije. Dobili smo informaciju da je resor mlekarama prebacio novac ali oni nama nisu. Naše udruženje proizvođača mleka je zbog toga zatražilo sastanak kod ministra poljoprivrede.,, kaže ovaj mlad stočar
Pšenica se za sada dobro drži, mada ova kultrura nije preterano zastupljena u ovdašnjim krajevima. S početka vegetacija bila je dosta žuta, ratari kažu da su primetili i blajhanje, tako da su tretmani prihrane i zaštite bili neminovni. Nekima će shodno poskupljenju hemije i goriva ovaj procesi biti nebitan, drugima pak dobit. Stvar izbora, rekli bi!
Mraz obrao voće, kajsije ćemo željkovati
Ovogodišnji aprilski sneg i niske temperature voćari će takođe dobro da zapamte, nažalost po štetama. Oštećena je manje –više većina voćnih vrsta, a najviše rana kajsija. Sneg je tokom aprila u tri navrata zahvatio sela kraljevačkih atara, ali se na sreću nije dugo zadržavao, naravno ne računajući sela Studenice i Rudna. Tek ucvetalo voće, izuzimajući jabuku pod snegom i minusnom temperaturom od nekoliko dana umanjio je svakako rod. Od mrazeva su voćari u Bukovici, Lascu, Dedevcima, Roćevićima spas potražili u zadimljavanju, jer uslova za savremeniju odbranu nema. Naime, mnogi proizvođači voća rešenje vide u instaliranju anti-frost sistema za zaštitu voćnjaka od smrzavanja, ali je ta investicija još uvek san letnje noći. Drugi problem je i samo postavljanje iste. Dešava se da jedan voćnjak na nižoj koti potpuno mraz oprlji dok na višoj voće prerodi. Da je kao što nije, bila bi to, tako reći prirodan proreda, međutim voćari kažu da je i oplodnja bila izuzetno mala.
,, Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na pojedine voćne vrste je pre svega uslovljena fenofazom u kojoj se te voćne vrste nalaze. Čak i kod istih sorata voćaka na otpornost mogu uticati meteorološke prilike tokom vegetacije, načini gajenja i negovanja, stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu, stepen razvijenosti pupoljka, mesto pupoljka na grančici, starost voćaka, jačina i trajanje niskih temperature, da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza , dakle mnogo toga. Prema nekim procenama štete možda neće biti toliko drastične, međutim nakon hladnog i kišnog vremena ulazimo u intenzivnu zaštitu i ono što sigurno možemo da potvrdimo jeste prisustvo bolesti i štetočina.,,- kaže Branko Galović, iz PSSS Kraljeva
Cveće u prodaji do kraja maja
Priču ćemo završiti cvetno, jer predpraznično raspoloženje je bila uvertira za srećan kraj prve sezone u proizvodnji cveća. Ovih dana sve vrvi u plastenicima ovdašnjih cvećara. Prodaja je krenula tek od vaskršnjih praznika. Njihova računica se svodila minulih sezona znatno ranije, ali kako tvrde šta se mora nije teško. Ono što je savršeno jesu biljke koje su upravo u ovim objektima dobili svoj pun raskoš, kolorite, cvetove. Naravno dodatne tri nedelje uzgoja su poskupele proizvodnju ali ne i prodajnu cenu.
,, Zima nam je bila naklonjena, međutim kada je trebala da krene prodaja naglo je zahladnelo. Kupaca je bilo sporadično. Tek je ovih dana krenula prava prodaja i trajaće sigurno do kraja maja, što nam se nikada nije desilo. Ovu savremenu proizvodnju smo počeli 2012. godine, kada je bila najhladnija zima, ali je prodaja na proleće krenula na vreme i brzo smo isporučili cveće. Ono što će obeležiti ovu sezonu je i visok kvalitet biljaka. Naime produžena sezona boravka u našim objektima jeste iziskivala nama dodatne troškove i mnogo pažnje i nege, ali izgledaju zaista savršeno. Kažem bilo je problema, oscilacija ali smo ipak na kraju zadovoljni.Proda se uvek, samo ove godine to traje. Nakon toga dezinfekcija pa krećemo već sa ponudom za jesen.,, kaže Olivera Joković, cvećarka iz Musine reke
Slično je i kod Seočanca koji se 25 godina bavi proizvodnjom cveća. Njegovi zasadi u Novom Selu kod Vrnjačke Banje prostiru se na 3000 metara kvadratnih. Tržištu isporučuje oko 100.000 biljaka godišnje. Najtraženije su uobičajeno surfinije, devojački venac, muškatle svih varijeteta, margarete, karanfili, bosiljak….
,, Februar, pa i mart su bili prilično topli, što je izmamilo biljke, naglo su rasle, trebalo ih je usporiti preparatima, treba svakodnevno zalivati, tretirati, pleviti i čistiti stare latice. To je posao koji traži vreme i radnike. Ulaganja u proizvodnju cveća su velika, za kvalitetan sadni materijal, prihranu, ogrev i održavanje potrebno je uložiti minimum 5000 evra a uloženo se vrati tek za 9 meseci. Tržište cveća je specifično. Garden centri za distribuciju moraju da imaju dovoljne količine na stanju u tačno određenom periodu godine.,,kaže Radoljub Seočanac čija porodica ima i odličan Garden centar u Vrnjačkoj Banji gde se vrši delimična prodaja
Mi se nadamo da će maj omogućiti svim proizvođačima dobru setvu, sadnju a samim tim i dobar rod. Voćarima manje tretmana i više bobica. Nebo na žalost, nema kišobran, tako da je prava preporuka ko nije, neka osigura svoje useve! Zbog prolećnih mrazeva i gubitaka koji su voćari pretrpeli obećana je pomoć i resornog ministrstva. Inače na sednici Gradskog veća grada Kraljeva održanoj 30 aprila isto je usvojilo Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za 2025. Godinu na teritoriji gradaKraljeva. U prevodu, raspisivanje javnog poziva za subvencionisanje na lokalnom nivu biće posle 10. Maja što je kako kažu korisnici prilično kasno za sezonu koja polako izmiče. S. C.