Da li će se dobiti snažan, zdrav i dobro razvijen rasad zavisi pre svega od pravilne nege izniklih biljaka. Mere nege su održavanje temperature, zalivanje, osvetljenost, provetravanje, zasenjivanje, plevljenje, prihranjivanje, zaštita rasada.
Odgovarajuća temperatura je od presudnog značaja za dobijanje kvalitetnog rasada. Za razviće sejanaca za rasad paradajza, plavog patlidžana, paprike i krastavca potrebna je temperatura vazduha 18-20 ˚C i 20-22 ˚C temperatura zemljišta, a noću održavati temperaturu koja je za za 2-4 ˚C niža u odnosu na dnevnu temperaturu. Nagla i velika temperaturna kolebanja mogu veoma štetno uticati na sejance. Temperatura se reguliše otvaranjem i zatvaranjem prozora na leji, a kod leja sa tehničkim grejanjem regulisanjem priticanja toplote i provetravanjem.
Pri zalivanju sejanaca treba voditi računa o količini i temperaturi vode kojom se zaliva. Zaliva se mlakom vodom ( 25-30 ˚C ) u količini od 10-15 l na 1 m2. Zimi se obavlja u prepodnevnim časovima, a kad otopli popodne između 14 i 16 časova. Izbegavati zalivanje kada je jako sunce, jer se time mogu izazvati ožegotine po listovima.
Dnevnu svelost treba koristiti u što većoj meri. Asure kao i druge pokrivače skidati čim sunce zagreje, a vraćati ih što kasnije pred veče što ne važi samo u slučaju izuzetno hladnih dana.
Provetravanjem se reguliše temperatura, smanjuje vlaga, unosi vazduh obogaćen kiseonikom. U hladnim danima ova mera se izvodi od 10-12 h brzim otvaranjem i zatvaranjem prozora. Po nastupanju toplih dana prozori se drze otvorenim kako bi rasad očvrsnuo.
Zasenjivanjem se sprečavaju štete nastalih usled jakog sunca. Za zasenu se obično koriste asure koje se po potrebi postavljaju ili sklanjaju, jer i nepotrebno zasenjivanje može biti štetno.
Prihrana rasada se obavlja 3-4 puta , a mogu se koristiti organska ili mineralna đubriva. Najbolji efekat se ostvaruje upotrebom folijarnih đubriva, tj. prihranom preko lista.
Zaštita rasada podrazumeva upotrebu odgovarajućih sredstava u borbi protiv korova, bolesti i štetočina. Za osetljivi rasad primenjuju se zaštitna sredstva u slabijoj koncetraciji.
Jovana Knežević, dipl.ing.ratarstva