U tradicionalno ovčarskom pirotskom kraju jagnjenje počinje tokom januara i završava se u martu. Priprema za negu životinja u postpartalnom periodu počinje mnogo pre jagnjenja, jer je uslove za to nemoguće ostvariti na brzinu, a ono na šta je potrebno posebno obratiti pažnju je način držanja, kvalitet objekta, ishrana i zdravlje životinja, kaže dr Aleksandar Dimitrijević, spec. vet. medicine Veterinarske klinike u Pirotu.
„Trebalo bi obratiti pažnju na to da podloga bude što čistija i da se objekat redovno izđubrava, zbog koncetracije amonijaka u vazduhu. U hladnom periodu loša higijena, prenatrpanost, nedovoljna provetrenost i osvetljenje objekta prouzrokuju bolesti disajnih organa. Vlasnici redovno zaboravljaju da je životinjama potrebno mnogo kiseonika, pa bi objekat trebalo da bude dobro provetren i da temperatura u njemu iznosi od 6 do 16 stepeni“, ukazuje Dimitrijević.
Ovce su preživari i ne treba potceniti važnost kabastih hraniva. Pre svega, potrebno je voditi računa o pravilnom skladištenju hraniva kako bi se izbegla mogućnost da se u hrani nađe buđ. Kao osnova obroka služi seno. Ovcama u laktaciji daje se stočna repa i šargarepa, a od koncentrata prekrupa kukuruza, ovsa, ječma, mekinje ili repini rezanci i uljane pogače.
„Za ovce srednje veličine treba izdvojiti do 2 kg sena i 300 grama koncentrata dnevno. Ukoliko ovca gaji blizance, onda se količina koncentrata udvostručuje. Kada sena nema dovoljno, onda se ono može zamenjivati silažom u odnosu 1:3, ali ukoliko vlasnik ima na raspolaganju dovoljne količine sena, u brdsko-planinskim područjima ne preporučuje se upotreba silaže u ishrani ovaca“, upozorava naš sagovornik.
Ovcama u laktaciji daje se stočna repa i šargarepa, a od koncentrata prekrupa kukuruza, ovsa, ječma, mekinje ili repini rezanci i uljane pogače.
Zemljište na teritoriji Pirotskog upravnog okruga je siromašno selenom, što kod mladih životinja može izazvati mišićnu distrofiju. Ovaj problem rešava se tako što se ovcama pred jagnjenje i jaganjcima nakon jagnjenja daje selen, a preporučljivo je da se u ishranu uključe i vitaminsko-mineralni dodaci.
Ovce su tihe životinje, ljudi retko primete kada im nešto fali, tako da je nadzor nad njima veoma važan. U pirotskom kraju nadzor životinja se obavlja na tradicionalan način, direktnim nadgledanjem stada. Ima i onih koji su ugradili video nadzor, što se pokazalo kao dobro rešenje. S obzirom na to da prisustvo čoveka deluje uznemirujuće na životinju, video nadzor daje mogućnost da odgajivač u objekat dođe kada primeti da joj je pomoć potrebna.
Temperaturu životinja bi trebalo redovno meriti nekoliko dana nakon jagnjenja, i reagovati čim bude povišena. Nažalost, često se dešava da vlasnici reaguju tek kada životinja prestane da jede, što je znak da je životno ugrožena, kaže Dimitrijević i dodaje da bi vlasnici u ovom periodu trebalo da posvete posebnu pažnju zdravlju životinja.
Temperaturu životinja bi trebalo redovno meriti nekoliko dana nakon jagnjenja, i reagovati čim bude povišena.
„Najbolja preventiva bolesti ovaca koje se prenose na podmladak je vakcinacija protiv enterotoksemije i redovno čišćenje od parazita. To je najjeftiniji način da se zaštiti zdravlje životinje i obezbedi napredan podmladak. Graviditetna toksemija se primećuje tek nakon jagnjenja i najčešće pogađa mlečne i ovce koje jagnje više od jednog jagnjeta“, ističe Dimitrijević i upozorava na nedostatak primene modernih medicinskih metoda.
Sinhronizacija estrusa se u pirotskom kraju izbegava već dugi niz godina, što povlači druge probleme. Odgajivači nisu sigurni kada da odvoje jagnjad i počnu sa mužom, niti kada životinje opet ulaze u estrus. Takođe, važno je koristiti moderne metode određivanja graviditeta ovaca. Praksa je pokazala da svaka deseta ovca za koju vlasnici misle da je gravidna – to nije, što primete tek kada dođe vreme jagnjenja. Tako se propusti ciklus, što negativno utiče na mlečnost i plodnost životinja, zaključuje Dimitrijević.