Pred Vladom Srbije naći će se predlog odluke kojom se zabranjuje izvoz pšenice, kukuruza, brašna kako bi se izbegle negativne posledice krize. Savetnik ministra poljoprivrede i agroanalitičar Goran Đaković rekao je za RTS da nije normalno da Srbija bude zabrinuta za hranu, jer je ona izvoznik hrane – pet milijardi evra smo imali zaradu 2021. godine. Od ponedeljka isplata subvencija poljoprivrednicima.
Najavljene su i mere kojima će se osigurati snadbevanje gorivom bez većih poskupljenja.
Savetnik ministra poljoprivrede i agroanalitičar Goran Đaković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da će odluka biti doneta u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini – zabranjuje se izvoz kompletno ulja i uljarica, pšenice, kukuruza, brašna, griza, prekrupe.
“Nemamo određeno vreme na koje ćemo zabraniti izvoz, to može da traje kratak period, ako sagledamo situaciju i dođemo do informacije da izvoz može da se nastavi i da nećemo ugroziti snabdevenost svog tržišta, da su cene stabilne”, kaže Đaković.
“Ne znam da je ikada Srbija ostala a da nije izvezla svoje žito, da je to žito ostalo neprodato, ne znam da je ikada nestalo. Poslednjih 20 godina radimo na razvoju ratarske proizvodnje, vodeća smo žitnica u svetu, među prvih deset, cilj je da imamo preradu žitarica a ne samo da izvozimo žito”, napominje Đaković.
Ekonomska opravdanost
Kako bi proizvođači mogli zarade u ovom trenutku ako su pšenicu prodali mlinarima, samo trgovci mogu da zarade i na većoj ceni pšenice, poljoprivredni proizvođač zarađuje na ceni koju je platio mlin u momentu prodaje.
Ističe da stalni kupci neće biti ostavljeni na cedilu, treba tražiti nova tržišta. “Da nismo otvorili tržišta Egipta, Kine, Indonezije, Emirata za brojne poljoprivredne proizvode ne bismo imali ovakve cene. Nekada se pšenica plaćala 18 dinara, a danas 35, to su ogromne razlike”, kaže on.
Odluka stupa na snagu objavom u Službenom glasniku.
“Odluku ćemo preispitati čim se steknu uslovi za dalji nastavak izvoza. Imamo sasvim dovoljne količine, hoćemo da sagledamo situaciju kada se smiri tržište”, kaže Đaković.
Rafovi u prodavnicama
Đaković kaže da naši ljudi treba da budu toliko zabrinuti koliko prosečan proizvođač mleka da neće imati mleka kod kuće.
Nije normalno da Srbija bude zabrinuta za hranu, jer je ona izvoznik hrane – pet milijardi evra smo imali zaradu u 2021. godini, to je istorijski maksimum za Srbiju, naglasio je Đaković.
“Kada pogledate Srbiju danas i pre 20 godina, imali smo prinose 30 do 35 tona što se tiče šećerne repe, danas 75 i čak 100 tona šećerne repe sa hektara, to je znanje doneto iz inostranstva, usvojeno ovde, imamo dovoljno semena, proizvodimo semensku pšenicu i kukuruz”, kaže on.
Stabilizacija cena zavisi najviše od situacije u Ukrajini i Rusiji, jer su te dve države zajedno sa nama u deset država koje proizvode žitarice, žito je osnovna sirovina od koje zavisi sve, cela ekonomija se gradila na osnovu žita, kazao je on.
Moramo voditi računa da uvek ima hleba, izvozićemo onima koji su u problemu i koji žele našu robu, kaže Đaković.
“Gledao sam neke perspektive na berzama Čikaga i Pariza – u maju bi trebalo da se sredi situacija što se tiče pšenice”, napominje on.
Ako Rusi zabrane izvoz pšenice
Prema njegovim rečima, Rusija i Ukrajina su najveći snabdevači.
Cela ekonomija se menja, pa i ekonomija poljoprivrede, danas ako neko bira između borovnice i krave, bira borovnicu jer je skupa, menjaju se navike potrošača, kaže on.
“Nestle” gradi prerađivački kapacitet za veganburgere koji se prave od žitarica.
Ako Rusi zabrane izvoz, cene će ići gore, tražiće se naša pšenica. Nećemo zabraniti da izvezu ono što preostane ali mora biti za naše tržište, rekao je Đaković.
Crno zlato – suvo zlato, država se odriče akciza
Dobija onaj ko prodaje naftu, li će dobiti i naši proizvođači – 36 dinara za pšenicu plus PDV. Pšenicu koja je sada u prodaji sejali smo kada su bile niže cene derivata i đubriva.
Đubrivo je tema proteklih meseci.
“Važno je da ga ima dovoljno, cena je važna, povećane su subvencije po hektaru na 8.000 dinara sa 4.000, naredne nedelje ide isplata subvencija, e-agrar u junu, sve će brže da se dešava u poljoprivredi, poljoprivreda dolazi na ono mesto koje zaslužuje i da je to biznis budućnosti”, zaključio je Đaković. / Rts