Kupus kao i njegovi srodnici, karfiol, keleraba i kelj su veliki potrošači vode, pa se njihova uspešna proizvodnja ne može realizovati ukoliko ne postoji mogućnost navodnjavanja.
Nedostatak vode u zemljištu u toku vegetacionog perioda smanjuje prinose, dobijaju se manje i mekane glavice slabijeg kvaliteta. Kako nedostatak vode u zemljištu nepovoljno deluje, isto tako i prevelika vlažnost ima nepovoljne posledice na kupus, biljke se suviše izdužuju, stablo je tanko, krto i lako se lomi.
Kupus je biljka dugog dana. Uobičajna dužina vegetacionog perioda kupusa je 120-140 dana, ali u zavisnosti od vremena sadnje i sorte kupusa, vegetaciona dužina može biti od 90-200 dana. Potrošnja vode kod kupusa kreće se od 380-500 mm. Prvi put se kupus zaliva u toku rasađivanja, a sledeće je nakon 5 dana po rasađivanju. Kada se rasad primi sledećih 10-15 dana ne treba zalivati zbog ukorenjavanja. U vreme kaljenja i ukorenjavanja izostavljaju se zalivanja, da bi biljke razvile moćniji korenov sistem. Za rane sorte ne zaliva se 15 pa i više dana, a kod kasnih oko 10 dana (zavisno od temperature). U početku, zalivanja se izvode sa manjim normama, a kasnije u toku vegetacije se povećavaju i to u skladu sa potrebama biljaka i uslovima. Kritični period kod kupusa za vodom je posle rasađivanja i pred formiranje glavice. Najveći utrošak vode je u fazi formiranja glavica, a sa zalivanjem se prestaje kada glavica kupusa dostigne 2/3 od svoje normalne veličine kako bi se izbeglo pucanje glavica koje se nepovoljno odražava na kvalitet i izgled kupusa.
Preporučuje se za kupus da vlažnost zemljišta iznosi 60-70 PVK. Na lakim zemljištima zalivanje treba izvoditi na svakih 7-10 dana, a na teškim na svakih 10 do 15 dana. Vreme i norme zalivanja određuju se prema klimatskim uslovima, tipu zemljišta i stanju useva. Optimalna zalivna norma je oko 40 l/m , a broj zalivanja kod rane proizvodnje je od 3 do 6 puta. Zalivanje se može vršiti veštačkom kišom, brazdama ili sistemom kap po kap. Jovana Knežević PSSS Kraljevo