Plesnivost klipa je oboljenje kompleksne prirode, jer ga prouzrokuje preko 25 različitih vrsta gljiva, koje su poznate i kao skladišne gljive. U svetu, a i kod nas najznačajnije su vrste roda Fusarium, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium i Diplodia, koje su poznate kao toksigene vrste, jer produkuju toksične sekundarne metabolite – mikotoksine. Mikotoksini koje produkuju ove gljive mogu uticati na niz zdravstvenih problema kod ljudi, vezanih za krvotok, kožu, digestivni, respiratorni, nervni, urinarni, reproduktivni i imuni sistem.
Infekcija zrna se može desiti još u polju, pa se preporučuju preventivne mere kao i monitoring merkantilnog kukuruza kako bi zrno koje se čuva u skladišnom prostoru ostalo dobrog kvaliteta i zdravstveno ispravno u dužem vremenskom periodu. Monitoring obuhvata vizuelne preglede na prisustvo simptoma infekcije gljivama rodova: Aspergillus, Fusarium, Penicillium i Cladosporium, oštećenja od insekata (prvenstveno Ostrinia nubilalis), kao i na združene infekcije i oštećenja. Oštećenja od insekata smanjuju prinos i kvalitet kukuruza, a takođe i olakšavaju infekciju fitopatogenim gljivama.
Najznačajniji toksini koje produkuju gljive rodova Aspergillus sp., Fusarium sp, Penicillium sp. i Cladosporium sp. su:
- Aspergillus sp. – Aflatoksin, Ohratoksin A, Ciklopiazonična kiselina;
- Fusarium sp. – Deoksinivalenol (Vomitoksin, DON), T-2 toksin, Diacetoksiscirpenol (DAS), Zearalenon, Fumonisini;
- Penicillium sp. – Patulin, Ohratoksin A;
- Cladosporium sp. – Emodin, Kladosporin.
Fuzariozna trulež klipa je jedna od najrasprostranjenijih bolesti kukuruza, a izazivaju je vrste F. proliferatum, F. verticillioides i F. subglutinans, koje najčešće zahvataju pojedinačna zrna ili grupe zrna raspoređenih mestimično po celom klipu. Ovaj tip plesnivosti je od posebnog značaja za kukuruz šećerac i genotipove koji sadrže veću količinu lignina, a suvo i toplo vreme pogoduju razvoju oboljenja.
Ružičasta plesnivost klipa se javlja u podjednakom intenzitetu na klipu kukuruza, kako u polju, tako i i u skladištima, a izaziva je vrsta F. graminearum. Tipičan simptom ove bolesti je pojava bledo ružičaste micelije najčešće na vrhu ili osnovi klipa, koja se pod povoljnim vremenskim uslovima, širi po celoj njegovoj površini. Oboljenje je često za vreme hladnog, vlažnog vremena od svilanja do berbe.
Penicilioznu plesnivost klipa izaziva više vrsta roda Penicillium.U svetu su najčešće P. oxalicum i P. chrysogenum, dok su u našoj zemlji izolovane P. cyclopium i P. viridicatum. Ove vrste se veoma lako adaptiraju na različite uslove spoljne sredine, a simptomi mogu biti različiti – od unutrašnjeg obezbojenja (“plavo oko“) klice, do potpune pokrivenosti klipa plavičastozelenom micelijom.
Aspergiloznu (sivožuta) plesnivost klipa izazivaju najčešće tri vrste roda Aspergillus – A. flavus, A. paraisiticus i A.glaucus. Kao i Penicillium vrste, i vrste ovoga roda su veoma dobro adaptirane na različite uslove skladištenja Oboljenje počinje od vrha klipa, ili sledi tragove, povrede od insekata, a simptomi se uočavaju u vidu sivozelene zrnaste konzistencije micelije. Razvoju bolesti pogoduju topla i suva leta.
Pored navedenih bolesti tipa plesnivosti klipa i zrna kukuruza, u našoj zemlji se mestimično, i u manjoj meri sreću i druga oboljenja, a izazivaju ih gljive iz rodova Nigrospora, Mucor, Cladosporium, Rhizopus, Alternaria, Cephalosporium i dr. Autor teksta dipl.inž. Jelena Grbić, PSSS Kraljevo