U Indiji kravu smatraju svetom životinjom ali izgleda ne samo zbog verovanja već i činjenice da su zemlja mlaka. Naime, očekuje se da će već 2030. godine Indija proizvoditi 300 miliona tona mleka ili 30% svetske proizvodnje, što je za 50% više u odnosu na sadašnju proizvodnju u SADIndija proizvodi više mleka nego Nemačka, Rusija, Francuska, Turska, Novi Zeland, Velika Britanija, Poljska, Holandija i Italija zajedno! Ipak, priznaćete da je taj podatak za većinu nas bio nepoznat.
Indijci smatraju da je bog Krišna činom dolaska na ovaj svet pokazao koliko zaista voli krave i koliko mu je stalo do njihove zaštite. U Indiji se veruje da, kada su bik i krava zadovoljni, da su i svi ljudi na svetu zadovoljni. Ukoliko dođe do ubistva krave, to može da prouzrokuje nevolje različitih vrsta.U hinduizmu postoje dve teorije zašto je krava sveta životinja. Jedna od tih teorija na osnovu svojih parametara kaže da postoji rang na kojem je krava na prvom mestu, dok su životinje poput zeca, žabe i sl, na dnu lestvice.Druga teorija kaže da su u prošlosti Indijci često koristili meso krave i njeno mleko, što je dovelo skoro do istrebljenja krava i od tada je zakonom zabranjeno njihovo ubijanje. Takođe, vlada mišljenje da ako ubijete kravu, kao da ste ubili sopstvenu majku.
Kravu, Hindusi zovu Nandi, u Indiji smatraju prijateljicom boga Krišnu. Na severu Indije krave čak večeraju sa ljudima, koji im na kraju večere ponude i desert. Najveći mogući kompliment koji žena u Indiji može čuti je taj da ima oči poput kravinih. Taj isti kompliment važio je i u Staroj Grčkoj (kravooka ili volooka Jelena).
Ako ste iznenađeni činjenicom da je Indija vodeći proizvođač mleka u svetu, pripremite se i za sledeću “senzaciju”: Ako bi se broj krava po domaćinstvu povećao za samo jedno grlo, Indija bi proizvodila 60% svetskog mleka!
Podaci o proizvodnim kapacitetima variraju, ali ako se konzervativno posmatraju donje granice proizvodnje (FoGS Global, Research and consultancy Centre), onda bi već 2030. godine Indija trebalo da proizvodi 300 miliona tona mleka ili 30% svetske proizvodnje, što je za 50% više u odnosu na sadašnju proizvodnju u SAD. I da još jednom ponovimo, ovo su pesimističke prognoze, jer dosta stručnjaka predviđa rast koji će dosezati ne manje od 45% globalne proizvodnje mleka, i to za samo par godina!
Tržišna vrednost proizvodnje bi se kretala oko 300 milijardi dolara, što dodatno motiviše investitore, ali i farmere, da se maksimalno posvete poslu. Primer kompanije AMUL, koja sama preradi 30 miliona tona godišnje, govori nam da je budućnost već počela. Pomenuta količina prerađenog mleka generiše preko 20 milijardi dolara dohotka, što svrstava kompaniju među tri najveće na svetu u ovoj oblasti.
Da biste bolje razumeli uslove u kojima se proizvodi mleko u Indiji, evo nekoliko podataka koji daju dosta dobru sliku o tome šta se u ovom momentu dešava u toj zemlji. Ovde se nećemo baviti prirodnim uslovima, od kojih bi samo trebalo izdvojiti prosečnu godišnju temperaturu vazduha, koja prelazi 25 stepeni.
Podaci koji slede su deo referata koji je dr Sushil Paudyal iz Indije izneo na onlajn radionici organizovanoj 24. aprila ove godine u Nemačkoj. Tada je rečeno da preko 80 miliona domaćinstava deklariše proizvodnju mleka kao osnovnu delatnost. Sa posedom manjim od dva hektara i prosečnom veličinom stada od 1,6 muznih grla, indijski farmeri, zajedno sa prerađivačkom industrijom, generišu BDP (bruto domaći proizvod) od čak 132 milijarde dolara! Cena mleka na “kućnom pragu” je 0,51 dolar, dok se na policama samoposluga standardizovano mleko nudi kupcima za 0,77 dolara.
U strukturi cene, 54% su proizvodni troškovi, 14% je profit farmera, 8% je profit koji ostvaruju trgovci, a ostali troškovi se odnose na preradu, marketing i transport.
S obzirom na to da proizvodnja i potrošnja idu “ruku pod ruku”, evo i podatka koji se odnosi na strukturu potrošača. Od ukupno 1,4 milijarde stanovnika, čak 450 miliona čine potrošači u urbanim sredinama. Ova populacija stanovništva raste, pa će, kako se očekuje, domaća industrija imati “pune ruke posla” da zadovolji povećanu tražnju.
Perspektiva daljeg razvoja sektora zasniva se na podizanju znanja, ulaganju u tehnološki razvoj i, svakako, na unapređenju genetskog potencijala goveda. Indija je potpuno svesna svih ovih izazova i vrlo je posvećena rešavanju problema sa kojima se suočava. Posebno bi trebalo istaći pozitivne primere koji se odnose na podizanje genetskog potencijala nacionalnog stada, kako goveda tako i bivola. Inače, populacija goveda u Indiji doseže 200 miliona grla, a kada se tome doda još 110 miliona bivola (ova populacija ubrzano raste), tek tada se može sagledati obim posla kojeg se prihvatila struka u ovoj zemlji.
Rešenja koja su razrađena i trenutno se primenjuju obuhvataju obuke (za veterinare i osemenjivače), obezbeđivanje neophodne opreme za poslove veštačkog osemenjavanja i, na kraju, razvoj centara za proizvodnju genetskog materijala u formi “običnog” i seksiranog semena bikova i bivola. Takođe, embrio-transfer se sa uspehom praktikuje već duži niz godina, a postignuti rezultati su odlični.
Bos indicus goveda najbrojnija
Rasni sastav goveda je šarenolik, što je sasvim razumljivo kada se imaju u vidu broj goveda i teritorija ove države. O evropskim rasama uglavnom sve znamo, ali veći deo populacije goveda Indije čine Bos indicus goveda, koja poznajemo ili po jasno definisanom nazivu rase kojoj pripadaju, ili još češće po slikovitim opisima tipa: “one krave sa dugim, oborenim i klempavim ušima i grbom na leđima”.
Nelore, guzerat, brama, zebu, djir su neki od naziva koji se mogu čuti kod nas, a odnose se na goveda sa Indijskog potkontinenta. U suštini, radi se o rasama koje su “zadužile“ planetu, naročito neke oblasti, u kojima su se održale i raširile zahvaljujući svojim osobinama razvijanim u skladu sa okolinom u kojoj su se formirale. Osim Indije i Afrike, Bos indicus goveda su od vitalnog značaja za govedarstvo Brazila, gde osim populacija u čistoj rasi ima i preko 10 miliona meleza, nastalih uglavnom ukrštanjem sa holštajn rasom.
Ako bi trebalo istaći jednu od njihovih osobina, onda autor ovoga teksta bira izuzetno izražen majčinski instinkt i brižnost kojom krave odgajaju telad. U industrijskoj proizvodnji mleka, ovo je rezultiralo razvojem izmuzišta gde u objekat istovremeno ulaze i majka i tele, jer u protivnom često biva da krave, ako su bez teladi, neće da “spuste” mleko. Ipak, o karakteristikama Bos indicus rasa, čiji broj u svetu raste, nekom drugom prilikom.
Do tada, ostaje konstatacija sa početka ovoga teksta, a to je da najveći proizvođač mleka na svetu nastoji da unapredi sveukupan sistem proizvodnje i prerade, te je za očekivati da će vrlo brzo postati važan faktor i u međunarodnoj trgovini mlekom, mlečnim proizvodima i vrlo skupim frakcijama koje se dobijaju iz mleka. Bravo za Indiju! Dipl. inž. Boris Berisavljević , S.C. / Foto PetSvet