Kako se i očekivalo sazrevanje strnih žita je stiglo mnogo ranije nego bilo koje godine. Ovogodišnji vegetacioni period je bio takav da je rana žetva u suštini rezultat izmenjenih klimatskih uslova. Promena klime je nesporna među proizvođačima hrane, ali ono što sve nas brine je nepredvidivost vremenskih uslova. Sunčeva toplotna energija, odstupa od prosečnih vrednosti za godišnje doba. Zimski meseci su topliji, klasične zime gotovo i da nema, tako da mirovanje vegetacije skoro da ne postoji. Pomeraju se optimalni rokovi setve, vreme primene mineralnih đubriva se mora prilagođavati novom rasporedu padavina, a program zaštite treba svake godine adaptirati na novonastale uslove.
Krajem maja sazrevanje ozimog ječma je okončano. Žetva je započela oko 1.juna, pošto ječam brže otpušta vlagu nego pšenica. Intenzivnija žetva je počela oko 5. juna, a rezultati su bili veoma dobri. Tako je sorta NS Litos dala 10,64 t/ha u makroogledu na Rimskim Šančevima. U proseku je ozimi ječam dao za 2 t/ha veći prinos nego prethodne godine. Istovreneno su u širokoj proizvodnji dostizani prinosi od 6 – 8 t/ha, što je potvrda povolјnih vremenskih uslova za sazrevanje.
Visoke temperature u prvoj dekadi juna su omogućile i početak žetve pšenice. Rezultati žetve ranostasnijih sorti su se kretali od 4,2 do 6,7 t/ha. To je nagoveštaj solidnih prinosa, jer će one najbolјe parcele biti požnjevene u narednim danima. Od tih useva se mogu očekivati visoki prinosi.
O tehnološkom kvalitetu zrna ovogodišnjeg roda rano je govoriti. Kvalitet će definisati sorta i primenjena tehnologija gajenja.
Kad govorimo o samoj žetvi, treba da se vratimo na početak. U samoj setvi bilo je izuzetno malo deklarisanog semena, oko 65.000t, a sejalo se do kraja novembra. Na više od 600.000 ha je posejana pšenica. Kratka zima, malo snega, omogućila je brz nastavak prolećnog dela vegetacije. Suzbijanje glodara je bilo oskudno , zbog visoke cene mamaca na tržištu.
Ni đubrivo nije primenjivano kako treba u potpunosti, a prihranjivanje je obavljano uglavnom na bazi iskustava. Ipak, treba napomenuti da je i jedan znatan broj proizvođača uradilo i analizu zemljišta. Nije bio izražen deficit azota zbog nižih prinosa preduseva i povolјnih uslova za mineralizaciju rezervi azota u zemlјištu.
Kada je pojava patogena u pitanju , još tokom jeseni su upozoravani proizvođači od strane stručnjaka za zaštitu bilja, pa su mogli na vreme i da reaguju. Takođe, Savetovano je preventivno tretiranje useva krajem marta i tokom aprila, što su proizvođači i primenili. Bolesti pšenice i ječma su se sporadično javili i mnogo manjem intenzitetu od očekivanog. Vremenskki uslovi se nisu razvijali u korist patogena, a preventivna zaštita je odigrala svoju ulogu. Više temperature dovele su do ubrzanja razvića useva, tako da je znatno ranije nego obično počela generativna faza. Faza vlatanja je skraćena, čime je bio ugrožen potencijal za prinos. Klasanje je počelo u drugoj polovini aprila, kao nikada ranije. Ulaskom u reproduktivnu fazu, vremenski uslovi su se znatno izmenili. Temperature dnevne i noćne, su u potpunosti bile povolјne za formiranje zrna, njegovo nalivanje i početak voštane zrelosti. To je uticalo na formiranje zadovolјavajuće mase 1000 zrna, što je presudno za prinos po klasu, odnosno po jedinici površine. Istovremeno su, posle dugotrajne suše došle i padavine, popravlјajući uslove za normanlije sazrevanje. Na žalost, pojedini lokaliteti su ostali bez padavina, tako da su za njih uslovi ostali nepovolјni.
2024-06-12