Mušmula je voćka koju smo zaboravili. Skromna je i može se uzgajati bez upotrebe zaštitnih sredstava. Mnogi je smatraju organskim plodom. Plodovi se koriste kao sveži ili se prerađuju u ukusne pekmeze, likere, rakije.Ujedno je i poslednja voćka koju ubiramo u jesen.
Mušmula je biljka iz roda ruža, karakteristilčna po tome što se bere tek nakon mrazeva kad plod omekša. Koristi se još naziv divlja kruškica. Za nju ne bi trebalo koristiti naziv oskoruša jer je to druga voćna vrsta.
Mušmula se gajila pre oko 3.000 godina, o čemu postoje zapisi iz drevne Grčke. Mada u latinskom nazivu ima naznaku porekla iz Nemačke, njeno pravo poreko je vezano za oblast Mediterana. Godine 1990. je upisana još jedna vrsta mušmule koja nosi naziv japanska mušmula.
Ovo voće se gaji u manjoj meri, uglavnom na okućnicama. Ne jede se odmah po branju već se ostavi da odstoji određeni period.
Obzirom na samooplodnost, period kasnog cvetanja, i skromne zahteve prema plodnosti zemljišta, ova voćna vrsta može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja, što je svrstava u red voćaka pogodnih za organsku proizvodnju.
Tehnologija gajenja
Najbolji rezultati u pogledu tehnologije gajenja, postižu se na plodnom, rastresitom i umereno vlažnom zemljištu sa prosečnom količinom padavina iznad 620 mm godišnje.
Za pravilno formiranje krune i redovno plodonošenje, neophodno je sadnice nakon sadnje prekratiti na visinu od 60-70 cm.
Rezidba u rodu svodi se na uklanjanje oštećenih grana i proređivanje krune u cilju pospešivanja obrastanja grana rodnim grančicama i cvetnim pupoljcima.
Mušmula raste kao nisko drvo, pa tako u dobrim uslovima može da naraste do visine od 8 metara. Kora drveta ima specifičan izgled, a listovi su kod mušmule dugi oko 10 cm i imaju eliptični oblik.
Širina listova može biti od 3 do 5 cm i dobijaju crvenkastu boju pre nego što opadnu pred zimu… Cvetovi mušmule imaju po 5 belih krupnih latica. Plodovi su smeđe boje i imaju izgled sličan jabukama.
Kod nas se mušmule sade bez mnogo biranja mesta, ali treba napomenuti da mušmule vole osunčana i delimično zaklonjena mesta. Da bi dobro napredovale potrebno im je dosta vlage. Za neku ozbiljniju proizvodnju mušmula preporučuje se sadnja kalemljenih voćki. U tom slučaju se kao podloga za mušmulu najčešće koristi kruška ili dunje.
Plodovi mušmule sazrevaju krajem oktobra i početkom novembra meseca.
Berba mušmula se obavlja u periodu kad se plod može odvojiti lako od peteljke i nakon toga se ostavljaju par nedelja da skroz dozru. Takođe se mogu ostaviti na stablu i brati se tek nakon mrazeva i tada se mogu odmah jesti.
Zdravlje na usta ulazi
Mušmula sadrži mnogo vitamina C, šećera i pektina pa je, u nedostatku boljih sredstava, vredna pažnje u lečenju skorbuta. Zapadna narodna medicina koristi mušmulu za lečenje konstipacije, neredovne stolice i drugih tegoba sa probavom.
Nedozrela mušmula steže sluzokožu, pa se koristi za zaustavljanje krvarenja u usnoj duplji, kao što je krvarenje desni, zuba, afti. Može da posluži i kod obilnih menstrualnih krvarenja, što je čak i drevnim Druidima bilo poznato. Mušmula pomaže i kod proliva, dizenterije i u svim slučajevima kada je potrebno stezanje tkiva, ali i protivupalno delovanje. U tim slučajevima pogodni su preparati od lista, jer u njemu je najviše tanina.