Ljupka Janić, smerna mlada žena,majka troje dece sa fakultetskom diplomom ekonomste, bez posla napravila je pravi podvig pre nekoliko godina otpočevči biznis koji je znala samo po čuvenju i ukusu.. Umesto baratanja brojkoma u nekom preduzeću njeno ekonomisanje je prenela na mini mlekaru uz pomoć supruga Momčila. Koliko je bilo odricanja, čije pomoći i kakvih planova imaju naši sagovornici u našoj priči, koja potvrđuje pravilo da ,,uporni uspevaju,,. Za njen kajmak se pravi lista čekanja.
Čuveni kraljevački kajmak odavno nije lokalni specijalitet . Još 30-ih godina prošlog veka bio je brendiran kao „žički kajmak“da bi kroz period od skoro jednog veka stekao ugled vrhunskog mlečnog proizvoda i van granica Srbije. Ljupka Janić iz Žiče kod Kraljeva u svojoj „maloj mlekari“ proizvodi upravo taj kraljevački kajmak po tradicionalnoj recepturi.Kod Janića je uvek bilo mlečnh grla, uspona i padova, ali pre nekoliko godina cena mleka od svega 24 dinara odredila je dalje planove naših domaćina. Da bi stigli do tržišta, svoju prvu mesečnu proizvodnju su poklonili
“ Počeli smo da radimo 2016. godine u maju, zbog niske otkupne cene mleka koja je tada bila 24 dinara. Nama to nije pokrivalo troškove proizvodnje, pa smo rešili da pokrenemo preradu.Bilo nam je izuzetno teško jer ulazimo u nešzo nepoznato, nismo imali nikakvo iskustvo po pitanju pravljenja sira i kajmaka, ali vremenom smo usvojili sve te veštine i na sreću uspeli smo da napravimo jedan dobar proizvod. U početku smo prerađivali 100-nak litara mleka, našeg, zatim je posao krenuo uzlaznom putanjom, pa smo došli do 200 litara, a od prošle godine prerađujemo oko 600 litara mleka. .Bio je ovo veliki rizik, pitali smo se da li će ići. Prvih mesec dana bila nam je deviza da moramo da poklonimo sve što napravimo, da bi došli do tržišta. Poklanjali smo kumovima, prijateljima, rođacima, komšijama, polako je krenula njihova marketing priča, ljudima se svideo proizvod. Krenula je priča ,,od usta do usta,, o našim proizvodima iI vrlo lako smo zatim došli na tržište. Danas svakog dana napravimo 150 kilograma sira, oko 25 kilograma kajmaka, a to sve bukvalno ode unapred.” – priča nam Ljupka ponosno
I zaista nije bilo lako. Sa prvobitnih 100 litara mleka današnji kapacitet mlekare je znatno veći a samim tim ipotrebe, tako da su Janići odskočna daska za male proizvođače koji maju ozbiljnog otkupljivača mleka….Presudan je naravno kvalitet mleka te je i cena mleka kod njih sada 35 dinara, naravno plus premija.Rekli bi mala složna kooperativa.
“Ušli smo u sistem malih mlekara sa proizvodnjom do 700 litara. Kako mi na svojoj farmi nemamo potrebnu sirovinu, okupili smo bukvalno proizvođače koji imaju dve do tri krave i koji nemaju stalni otkup .Imamo desetak proizvođača koji imaju manju količinu mleka, ali kvalitetno mleko. Važna nam je suva materija, da dobra bude masnoća, jer sa takvim parametrima mi uvek znamo da ćemo napraviti dobar proizvod. Uvek radimo analizu mleka, imamo probni period sa novim kooperantom, a moram reći da nama još niko nije odustao. Imamo sa svima dobru saradnju, svakako da tome doprinosi kontinuiran otkup i naša ponuđena cena. Mi smo tim ljudima dali vetar u leđa da I oni krenu dalje da se šire, baš kao što je i nama svojevremeno bila neophodna nečija podrška” – ističe naša sagovornica.
Osim kooperanata, sa ponosom ističe da su uhlebljenje u mlekari našle još 3 mlade žene.koje svakodnevno prerade oko 600 litara mleka. U ponudi su mladi, stari i usitnjeni sir ali i kajmak za koji se pravi lista čekanja
“Kraljevački kajmak je poznat u čitavoj Srbiji, zatim pravimo zreli sir, mladi sir, sitan sir i krem sir. U letnjim mesecima se ovde na kajmak čeka i po deset dana, pravi se spisak, sve se proda. Ljudi su strpljivi kada treba da sačekaju. Traži se puno I zreli sir.Sa ostalim proizvodima nema tih problema. ” – sa smeškom otkriva Janićka
Ljupka je inače svoju fakuletsku diplomu ekonomste, dugo čekajući posao zamenila ovim u sostvenoj mlekari. Očigledno da je diploma nešto što će je pratiti, kao period njenih ambicija koju je overila znanjem. Na žalost njeno znanje, niko nije želeo godinama da prepozna. Početak je bio izuzetno težak, ali da treba ponovo da bira ne bi se dvomumila, čak i pored toga što je u tom trenutku po treći put postala majka.
,,Kada smo krenuli pre četiri ipo godine bilo mi je iuzetno teško. Bilo je dosta stresnih situacija .Par puta sam se nosila mišlju i da odustanem. Mešutim sada iz ove perspective kada gledam verovatno bi sve isto uradila, ne bih ništa menjala ! Posao u struci sam tražila bezusšeno godinama, sada bi možda I bilo neke šanse na nekoj poziciji za mene, međutimmeni ekonomija nije više prioritet, već unapređenje i razvoj naše male mlekare. Jedino što sebi zameram je što sam bebu od mesec dana morala da ostavim kod kuće za ono vreme dok sam u proizvodnji. Jeste da nam je mlekara u sklopu gazdinstva, bukvalnno u dvorištu, ali to vreme je nenadoknadivo. Jedino bi to menjala,, setno odgovara ova mlada žena.
Prateći faktori proizvodnje značajni su koliko i sama tehnologija pravljenja vrhunskog sira i kajmaka“.Pored toga, izuzetnu pažnju posvećuju zdravlju krava i j higijeni kako njih tako i staje, hranu koju spravljaju na 15 tak hektara za šta je zadužen suprug Momčilo, kako kaže spoljni momak zadužen za sirovinu. Plan je da prošire štalske kapacitete, za šta su ipak neophodna sredstva.
,, Svaki početak je težak. Trenutni štalski kapacitet je za desetak grla, mi trenutno imamo devet grla na muži, imamo par junica koje treba da uđu u proizvodnju, imamo u planu da povećavamo stočni fond. Međutim za prošrenje kapaciteta i naših planova morali bi prvo da sagradimo novu štalu ili eventualno proširimo ovu. To su prilična sredstva u ovom trenutku, nadamo se da je izvodljivo, jer i kada je krenula sama izgradnja mlekare izazaivala nam je strah. Međutim, sada kada smo već ušli u taj posao mislim da je bolje da koristimo svoju sirovinu, jer je isplativije. Subvencije koristimo 25 hiljada dinara po grlu, kao i preko registrovane mlekare 7 dinara po litri mleka, koje proizvedemo, kao i naši kooperanti.,, Priča nam Momčilo
Na pitanje da li planiraju da konkurišu za IPARD mere, nisu poverljivi, jer smatraju da su konkursi suviše visoko postavljeni te da se više uzdaju u našu državu i domaće subvencije, maročito u meru za mlade poljoprivrednike.
Suma sumarum, sva matematika u svakom poslu svodi se na rašunicu zarade. Ima li je na ovaj način, jer put do uspeha je nekad popločen željama a nekada trnjem. Ljupka kaže da zarade ima, no treba otplatiti dosadšanje ivesticije, treba ulagati u nove.
,,Ima zarade nije da nema ! Međutim nismo ni sanjali koje nas sve obaveze očekuju, administrativno, novčano, jednostavno u svkom pogledu. Da bi proizveli neophodne količine, moramo da ispoštujemo sve zakonske okvire, to podrazumeva sve standarde, kvalitet mleka i gotovog proizvoda, koji prate stalne nalize na VSI, koje nisu ni malo jeftine. Moramo da ispoštujemo dobavljače, sada imamo i troje uposlenih radnika. To su sve obaveze koje moramo da ispoštujemo, za koje u početku, kažem nismo ni znali. Sada sa ovom količinom mleka uspevamo da pokrijemo troškove, te se i lakše diše, ostane nešto sa strane. Nadam se da će upravo od toga sa strane da bude naš dalji razvoj.,, Optimistična je na kraju razgovora Ljupka
U ovom periodu, potrošnja sira i kajmaka je uvek nešto manja, naročito u restoranima koji su i onako orečeni radnim vremenom. Izvesne količine su plasirane u restoranima vojvođanske ravnice, gde je turistički promet takođe opao. Međutim manje količine se relativno brzo ,,krčme,, u samoj mlekari, jer zbog dobrog melog mrsa čak i na velikom minusu kraljevčanima nije teško da pokucaju kod Janića.
Što se nas tiče neka tako i ostane, što se tiče države, nadamo se da će ih na narednom konkursu obradovati, jer zaista to i zaslužuju, zbog gazdinstva, alii i troje mališana. S.C.