Stručnjaci kažu da je „tavnička dunja“ najkvalitetnija u Evropi, pre svega zbog veće količine suvih materija i šećera, koji omogućavaju ekspozicija terena i sastav zemljišta. Zbog toga je i potražnja velika. Ovo selo izeđ Kraljeva i Čkčka zovu selom dunje, jer ne postoji kuća u kojoj se ovo voće ne uzgaja, makra i za svoje potrebe. Dve trećine prinosa dunje u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak je impozantniji ako se zna da je Srbija sa 13.000 tona godišnje, najveći proizvođač dunja u Evropi, posle Španije. Krajem oktobra planirali su Prve dane dunje ,,Miris dunja u Tavniku,, međutim ,,problem zvani covid,, ih je sprečio. Šta žele i planiraju čuo je i pomoćnik ministra poljoprivrede, ali čini se u čemu će uspeti ipak zavisi samo od njih.
Selo Tavnik kod Kraljeva , na padinama Kotlenika zovu selo dunja. Ne bez razloga jer na oko 300 hektara gaje preko 60 hiljada stabala, što nas je dovelo na drugu poziciju po proizvodnji u Evropi. Poznavaoci prilika tvrde da se dve trećine dunje u Srbiji, upravo proizvede u ovom selu, jer nema kuće u kojoj nije zasađeno bar po nekoliko stabala.Tradicija ili potreba, tek posle tri godine rada u inostranstvu, svu ušteđevinuĐorđe Jovandarić , je uložio u dedovinu gde na 3 hektara sada uzgaja dunju.
,, Istina je proveo sam tri godine na privremenom radu u inostranstvu. Bio sam na klackalici šta dalje u Srbiji. Međutim nije ni Zapad obećana idila. Odlučio sam da se vratim u Tavnik, obnovim zasade dunje I uložim u dedinu kafanu koja je stara duže od jednog veka. Sada imam oko tri hektara pod dunjom. Nije ovo zahtevna voćka, međutim poslednjih godina sve je više ubija ervinija. Drugi problem u ovom uzgoju jeste cena. Zapravo ako nema kome da se proda dunja unapred, onda vas ucenjuju. Primer je I ova godina, oni koji su imali sigurnog kupca prodali su je po ugovorenoj ceni, oni koji nisu sada na kraju berbe, prinuđeni su da je prodaju po duplo nižoj ceni. Ja sam deo dunja ostavio i za sopstvenu proizvodnju rakije. Mislim da bi trebali da napravimo neku zadrugu, da sami proizvodimo ono na čemu drugi zarađuju. Smatram I da treba da zaštitimo ovu našu tavničku dunju… kategoričan je Đorđe Jovandarić
Ove godine dunja osokolila. Rod je više nego odličan, plodovi sočni I što je najvažnije odličnog kvaliteta suve materije, zbog čega je rado kupuju svi proizvođači rakije u Srbiji. Vilotijevići I stočari i dunjari. Sa oko 400 starih stabala ubraće oko 160 tona mirisnih plodova, ali se oko stabala i ulagalo.
,,Ova stabla su stara preko 30 godina, sve su to stare sorte. Ovo je konkretno leskovačka. To što vam neko kaže nema ulaganja, nema problema, ma samo vas laže. Svake godine ih spremimo pred zimu, okopmao, pođubrimo. S proleća mora bar dva prskanja. U ovom zasadu gde se nalazimo, malo je teže vidite da su savijene od roda, ali ako hoćete da vam nešto bude dobit, morate i vi da date. Ima posla, ali ima i zarade. Mi uglavnom prodajemo duje dalje, mahom rakijašima. Imamo i dosta stoke, mi smo uglavnom stočari, dunje nam dođu kao dodatni prihod, proizvodnja rakije bi bila veliki posao, možda naslednici budu zainteresovani, mi o nekoj velikoj priči za sada ne razmišljamo. Najveći nam je posao ova berba.,, Priča nam Rade Vilotijević
Da se valja potruditi oko njih potvrđuje i najmlađi Luka u porodici Vilotijević. Kaže da je navikao na seoske poslove, selo obožava, prirodu, životinje. Pomaže šta god treba, a dunje obožava da ,,podbira,, jer obavezno padne i lep džeparac. To je sigurno potvrđeno jer berača u selu, skoro da nema, vako bere na svom imanju.
Na pijacama i marketima kilogram dunje bio je oko 100 dinara, ali kako ona nije izrazito konzumno voće, na ovaj način se prodaju zanemarljivo male količine. Najveći deo dunje iz Tavnika prerađuje se u rakiju. Svakako najveći proizvođač je Vlado Obradović sa 5 hektara dunje. Kaže da su klima i sastav zemljišta razlog što se u ovom selu tako mnogo gaji dunja. Pogodnost kod gajenja dunje je to što je zasad dugovečan, pa može da potraje i sto godina. Ulaganja su velika. Prema proračunima proizvođača iz ovog sela, za formiranje jednog hektara potrebno je 10.000 evra.
“Kompletno selo okrenuto je prema zapadu i sunce ga obasjava ceo dan. Vetar duva od Ovčara. Sastav zemljišta je takođe pogodan. Ispod voćnjaka je ruda uglja lignita i on daje neke elemente koji utiču na kvalitet dunje, kakav ne može biti na drugom mestu. Suva materija u dunji iz Tavnika je do 30 odsto veća nego u ostalim delovima zemlje.Najskuplja je priprema zemljišta. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona. Maksimalan rod se čeka i do desete godine od formiranja zasada. Isplativa je ako se radi na veliko. Ako vi imate 20-30 ari, to je više hobi. Ili ćete imati velike količine koje mogu da podnesu gore-dole kretanja na tržištu. Ako imate malo, baš vas briga koliko to košta”, kaže Obradović, inače kagujevčanin
Svoj interes da dođe u Tavnik nije bila samo proizvodnja već i prerada.Vlado Obradović je jedan od retkih koji svoju dunju ne prodaje u svežem stanju već celokupan rod sa oko pet hektara prerađuje u rakiju dunjevaču, primenjujući recepturu iza koje stoje naši vrhunski stručnjaci. Samo u savremenu destileriju uložio je vaset hiljada evra. Osmeh ne skida jer je zaista zadovoljan rodom ali I time što su naslednici odlučili da nastave proizvodnju rakije ,,Tavničanke,,.
,, Prvo moraam da kažem da nas je Bog ove godine pogledao, ne amte meštaani da e ikada ovoliko rodilo. Rod ne saamoaje dobaar nego je i kvalitet odličan. Vi bar znate koji procenat suve materije ima naša tavnička dunja. Ova godina će biti savršena za ovu proizvodnju, ako izuzmemo problem sa ervinijom.Kada sam krenuo pre nekoliko godina, moji sin I ćerka nisu bili u ovoj priči, nije ih ni puo zanimalo. Danas se radujem jer žele da nastave započetu priču. Biće tu osim dunjara koje za sada imamo i manje destilerije i neka turistička investicija. Ne plašimo se rada ni zdrave konkurencije, ne žalim sredstva jer imam jasnu viziju i plan da kroz nekoliko godina, kad mi dunje budu u najboljoj snazi, znači desetak godina starosti, dostignem proizvodnju od 100 tona dunje, što bi mi omogućilo da dobijem između 14.000 i 15.000 najkvalitetnije rakije dunjevače na čiju ambalažu i dekleraciju smem da stavim svoje ime i naziv svoje destilerije.Kada tome dodamo ideje mojih naslednika, mogu reći vrlo sam zadovoljan čovek!-ističe naš sagovornik
Ne zna se kako je ovo mirisno voće stiglo u Srbiju i Tavnik, ali je poznato da vodi poreklo sa Kavkaza odakle se proširilo na Malu Aziju, odnosno Persiju, današnji Iran, zatim Krit. U tavničkom kraju dunja se odomaćila kao autohtono voće, dobila i geografsko određenje kao „tavnička“ tako da je sa preko50.000 stabala zasađenih na oko 350 hektaraTavnik evropski lider u proizvodnji dunje.Ipak nije ovde sve tako idilično, jer mladi dunjari teško da mogu odoleti najvećem neprijatelju erviniji, koja desetkuje stabla. Dovoljan razlog da struka iz komšiluka obiđe teren i predloži šta činiti imajući u vidu da svetska nauka još uvek nije doskočila ovom problemu.
,,Erwinia amylovora je karantinska bolest i ukoliko dođe do nekontrolisanog širenja i prenosa na druge voćnjake u blizini, inspektori mogu da narede njihovo potpuno krčenje.Zaraza ustvari nastaje za vreme cvetanja i cvet predstavlja ulazna vrata bakteriji. Optimalne temperature su oko 15°C. Zatim, obično do mesec dana nakon cvetanja, dolazi do pojave crne boje lista i izdanaka koji se ubrzo suše. Izdanci klonu i dobijaju oblik “pastirskog štapa”, nakon čega se patogen širi na grane, a na kraju i na stablo. Kora dobija crveno-smeđu boju, širi se i puca, a plodovi postaju smeđi i pojavljuje se bakterijski eskudat, kapljice koje se javljuju na površini.Čest uzrok pojave je i rezidba, odnosno, kada se pojave simptomi malo koji voćar dezinfikuje makaze nakon svakog reza ili nakon nekoliko rezova, zbog čega dolazi do širenja na ostatak krošnje. Vetar i kiša takođe prenose bakteriju na druga stabla. Osim lisnih vaši, svi ostali insekti koji lete, takođe i ptice, prenosioci su ervinije.Jedna stvar mora da bude jasna. Borba protiv ovog patogena nije laka i mora da se shvati maksimalno ozbiljno. Nauka još uvek nije doskočila maksimalno problemu, jer preparat u ovu namenu nema! Osim mehaničkih načina, naš predlog je saditi nove sorte koje su otpornije na erviniju, mi ih u Institutu svakako imamo. Ono što moram da napomenem ovde su mahom stariji zasadi, ali i pored toga danas sam zaista impresioniran da su neki zasadi dali i preko 40 tona što je izuzetno. Ono što je još važnije ovdašnja dunja ima najveći procenat suve materije čak do 20%, što je čini najboljom u Evropi.,,- pojašnjava nam Dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo Čačak
Stara poslovica kaže dok jednom ne smrkne, drugom ne svane Svim sagovornicima zajedničke su dunje ali i problemi. Cena je ista već deceniju i duže, ko nema sigurnog kupca prodaje kad mora i kako mora tako da su odlučili da se udruže.Sa početnih 35 dinara sada se prodaju znatno niže. Ove jeseni je trebala da se održi prva manifestacija Miris dunja u Tavniku, gde su trebali da ozvaniče zadrugu i pokrenu postupak geografske zaštite. Zbog toga su pozvali i goste iz resornog ministarstva. Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede nije krio zadovoljstvo pozivom iz Tavnika.
,, Ovo što smo danas ovde imali priliku da vidimo je nešto izuzetno. Odlični domaćini, odlični proizvođači, odlična dunja i o dlična dunjevača. Ovde treba samo malo još posložiti kockice i ja bih predložio da se malo radi i na seoskom turizmu, jer sam primetio da ima uslova. Mi ćemo i naredne godine ulagati u mlade, u početnike u seoski turizam koji i te kako ima perspektivu. Sve što ovim ljudima bude trebalo, ja sam lično ispred ministarstva spreman da pomognem,,
Ako su Rimljani znali da iz dunje izvlače eterična ulja za proizvodnju parfema, ako Francuzi vekovima prave sir od dunje, mogu i oni da prave „dunjevaču“ rakiju bolju od Iraca i ma kog drugog u Evropi. Srbiji to pripada, kao najvećem proizvođaču ovog voća bogatog vitaminima C,A,B1, B2, zatim proteinima, ugljenim hidratima i velikom broju minerala, a pre svih Tavničanima kao srpskim i evropskim liderima u toj proizvodnji. Kako sami kaže, pitanje je zašto sami ne uspevamo da izvozimo naš proizvod za koji svi kažu da je najkvalitetniji u Evropi.
Nekada su u Tavniku bila dva rudnika, te otuda verovanje da dunji ova zemlja pogoduje za razvoj, drugi pak da su ovo najdugovečnija stable kojima ne treba previše pažnje, jer su rudari nakon kopova imali malo vremena za velike zemljoradničke poslove. Jedno je sigurno ovde rađa najbolja i najkvalitetnija voćka koja kao retko u kom kraju sveta ovde najduže i nalepše miriše. Stoga Tavničani izborite se da vaš zaštitni znak bude poznatiji u svetu, jer jedino to vi sami i možete.
Mogla bi ovo biti odlična priča, posebno ako se ima u vidu i blizina aerodrome Morava koji na žalost do marta neće saobraćati. Najbliži zaokruženoj priči je svakako Obradović, ali ako pametno krenu u zajedničku akciju možda dunja ostane zaista ,,tavnička,,!
Sonja Cvetković