IPARD
Na ovogodišnji javni poziv za kupovinu traktora u okviru IPARD programa koji je završen 25. novembra pristiglo je 437 zahteva, više nego na prošlogodišnji, a podsticaji za to iznose oko 15 miliona evra, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.
Inače, do sada su raspisana dva javna poziva za nabavku novog traktora u okviru IPARD-a. Prvi javni poziv je raspisan u januaru 2018. godine i na njega je pristiglo 393 zahteva.
RTV (Aleksandar Kurbalija)
Do sada je izdato 163 rešenja o odobravanju projekata na osnovu kojih su poljoprivredni proizvođači krenuli u realizaciju svoje investicije, navode u resornom ministarstvu.
Njih 137 je podnelo zahtev za isplatu, dok je 3,1 miliona evra na ime subvencija isplaćeno na račune 103 poljoprivredna proizvođača.
Visina podrške iznosi 60 odsto prihvatljivih troškova investicije, dok je ovaj iznos 65 odsto namenjen za poljoprivrednike mlađe od 40 godina, a 70 odsto za one koji žive u planinskim područjima.
U okviru IPARD-a, ove godine raspisan je još jedan javni poziv za traktore, koji je završen krajem novembra
IDEJA da se od udaljenih, rasparčanih njiva formiraju veći posedi, tokom poslednje decenije pokušana je na 125.000 hektara u Srbiji. Komasacija, kako pokazuju neka istraživanja, traje u proseku tri i po godine. I na kraju nisu svi zadovoljni. Ministarstvo poljoprivrede formiralo je radnu grupu zaduženu za izradu novog zakona, a cilj je da ovaj proces bude efikasniji. Jedna od ideja je da se komasacija centralizuje i sprovodi preko Ministarstva poljoprivrede. Novi zakon treba da omogući efikasnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta, poveća zemljište za proizvodnju hrane, unapredi upravljanje njime, uredi imovinsko-pravne odnose – ističu u Ministarstvu poljoprivrede. – Komasacija treba da omogući bržu i jeftiniju izgradnju nedostajuće infrastrukture u ruralnim područjima.
Sve poljoprivredne parcele u
Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do
2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih
subvencija.Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine
zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru,
a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.Međutim, u praksi se
pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa
su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali
pšenicu, kukuruz, detelinu…Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i
kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na
osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu
proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za
sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.
“Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane,
dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno
zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i
pašnjaci”, rekao je Knežević za Tanjug. Projekat Uspostavljanje sistema
identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji
početkom godine u saradnji sa EU.