Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u suretu sa predsednikom Međunarodnog zadružnog saveza Arielom Guarkom, kao i svi učesnici međunarodne konferencije na temu „Budućnost je u zadrugarstvu“, bili su saglasni – Zadruge grade bolji svet!
Autor: Amir Hamzagić
Ministar Krkobabić bio je izričit: „Svoditi selo na poljoprivredu i zadrugarstvo na zemljoradničko predstavlja sužavanje ovih pojmova. Zadrugarstvo kao imperativ 21. veka, podrazumeva široku lepezu od zemljoradničkog, proizvodnog, uslužnog, štedno-kreditnog preko onog u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite pa do, sada izuzetno bitnog, zadrugarstva u oblasti životne sredine. To je nešto što je pred nama i naši zadružni savezi u saradnji sa Međunarodnim zadružnim savezom, koga predstavlja gospodin Guarko, imaju obavezu da zajedno sa državnom i lokalnom samoupravom rade na tome. Cilj je profitabilno zadrugarstvo, ali pre svega društveno odgovorno.“
Današnja međunarodna konferencija održana u Palati Srbija u organizaciji Ministarstva za brigu o selu, Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine okupila je brojne eminentne goste iz zemlje i inostranstva, a poseban gost bio je predsednik Međunarodnog zadružnog saveza (ICA COOP), gospodin Ariel Guarko iz Argentine.
Prvi čovek ove najstarije nevladine organizacije, osnovane 1895. godine sa ciljem da ujedini, zastupa i služi zadrugama širom sveta, izjavio je „Smisao zadrugarstva je da ponuda i potražnja mogu biti organizovane ne na kompetitivan, već na kooperativan način. To vodi ka harmoničnom, uspešnom i prijateljski nastrojenom društvu, koje ćemo i sami društveno – odgovorni ostaviti u amanet budućim generacijama“.
Međunarodni zadružni savez sa sedištem u Briselu predstavlja 313 zadružnih organizacija u 109 zemalja, na pet kontinenata koji predstavljaju blizu milijardu pojedinaca širom sveta.
Predsednici zadružnih saveza Jelena Nestorov – Bizonj i Nikola Mihailović izrazili su zadovoljstvo što je takav visoki zvaničnik zadružnog pokreta posetio Srbiju, posle 19 godina i predočili da je za Srbiju od posebnog značaja koncept obnove zadrugarstva Ministarstva za brigu o selu. „Malo je perioda u istoriji kada je zadrugarstvo imalo konkretnu pomoć države. Aktivnosti koje Ministarstvo za brigu o selu realizuje u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU napravile su istorijski pomak u oživljavanju i razvoju zadrugarstva“ zajednički je zaključak zadružnih saveza.
Na konferenciji „Budućnost je u zadrugarstvu“ Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić rekao je da je cilj njegovog ministarsrtva uspostavljanje partnerstva između ruralnog i urbanog dela Srbije.
Ministar je objasnio da pojam zadrugarstva ne može da se svede na zemljoradničko zadrugarstvo, već da on obuhvata i druge oblasti.
– Pojam zadrugarstva je jako širok. Gledamo ga kroz lepezu svih onih zadružnih aktivnosti vezanih za proizvodno zadrugarstvo, uslužno zadrugarstvo, zadrugarstvo za oblasti energetike, socijalne i zdravstvene zaštite, oblasti turizma i zaštite životne sredine – naveo je Krkobabić.
Predsednik Međunarodnog zadružnog saveza Ariel Enrike Guarko rekao je da njegova organizacija ima 314 članica u 100 zemalja i da oni ulažu napor da spoje njihove raznolikosti u cilju zajedničkog rada.
– Svestan sam potencijala koji ovde imaju zadruge prilikom upravljanja u poljoprivredi i stočarstvu, što je za nas veoma važno jer na taj način možemo da računamo na vas kao na zemlju koja ima iskustva u ovom polju i samim tim potencijala da se razvija u budućnosti – naveo je Guarko.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović objasnio je da zadruge u Srbiji imaju dugu tradiciju i da je u Bačkom Petrovcu, koji u to vreme nije pripadao Srbiji, osnovana prva zadruga, dve godine posle zadruge u Ročdelu koja je prva u svetu.
– Na teritoriji tadašnje Srbije prve zadruge su nastale na području Smedereva, Vranovo i Azanja. Azanja je prva osnovana, a Vranovo se prvo registrovalo. Možemo da se pohvalimo da zadruga Azanja danas postoji posle 129 godina i dalje ima isti matični broj, nije ga menjala i uvek je bila zemljoradnička zadruga – rekao je Mihailović.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj rekla je da u Srbiji postoji problem prilikom upisa zadružne svojine na ime zadruga i dodala da se nada da spore administrativne procedure neće kočiti razvijenost zadružnog pokreta.
– Ovo je jedno pravo koje je zakon dao zadrugama, gde su zadruge zahteve podnele po donošenju zakona, a još uvek imamo problem zadruga koje nemaju upisanu svojinu na svoje ime – objasnila je Nestorov Bizonj.
Ona je kazala da je sledeći problem u zadrugarstvu nepostojanje finansijskih sredstava za angažovanje stručnjaka i navela da bi poreske olakšice i niže kamatne stope dovele zadrugare u bolju poziciju.
– Zadruge se susreću sa različitim problemima prilikom zapošljavanja, od toga da nemaju dovoljno finansijskih sredstava za zapošljavanje do toga da nema stručnjaka u njihovim sredinama, kao i da postoji sve izraženiji problem sa sezonskom radnom snagom – istakla je Nestorov Bizonj.
Foto: Amir Hamzagić/ Ministarstvo za brigu o selu