Ekapija
Hotel Termal (Foto: Wikipedia)
Za Bogutovačku i obližnju Matarušku banju uskoro bi mogli svanuti bolji dani. U ovim nekada veoma poznatim i popularnim banjama u doba SFRJ i šire, čije je poslovanje nekoliko decenija objedinjavalo istoimeno prirodno lečilište, godine prosperiteta zamenile su godine propadanja.
Kada se već činilo da su i grad i država od ovih banja digli ruke, pitanje prodaje ponovo je aktuelizovano nakon nedavne izjave čelnika Grada Kraljeva Predraga Terzića da je ova privatizacija jedan od prioriteta lokalnih vlasti.
Prodaja Mataruške i Bogutovačke Banja, koje je u stečaju od 2016. podrazumeva da se hotel Termal u Mataruškoj prodaje zajedno sa hotelom Mineral u Bogutovačkoj Banji. To znači da je potrebno naći zainteresovanog investitora za oba objekta.
Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić za naš portal kaže da se u poslednjih nekoliko godina više domaćih ali i stranih potencijalnih kupaca interesovalo za privatizaciju Mataruške i Bogutovačke Banje.
– Iako se radi o kupcima koji su iskazali nameru da ulože značajnija finansijska sredstva u rekostrukciju i dogradnju postojećih objekata, treba naglasiti da će se tek u situaciji kada dođe do raspisivanja oglasa videti da li postoje zainteresovani kupci i koje su njihove namere sa Mataruškom i Bogutovačkom Banjom – kaže Terzić za naš portal.
Prema njegovim rečima potrebna su milionska ulaganja u evrima kako bi se rekonstruisali postojeći objekti i omogućili dodatni sadržaji.
– Očekujem da će biti zainteresovanih kupaca koji shvataju značaj i potencijal Mataruške i Bogutovačke Banje, koje su u prošlom veku postale veoma značajni turistički centri, i to ne samo u Srbiji, već u bivšoj Jugoslaviji – dodaje on.
Na pitanja o samom procesu privatizacije, te dokle se stiglo i kada može da se očekuje oglas za prodaju, iz gradske uprave usmerili su nas na Agenciju licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), koja ja zadužena za ovaj proces privatizacije.
Iz Agencije je za naš portal rečeno da je izabran procenitelj i da je u toku izrada procene vrednosti stečajnog dužnika kao pravnog lica i imovine.
U odgovoru na pitanje kada može da se očekuje oglas za prodaju, iz Agencije navode da će se posle finalizacije procene od strane procenitelja, pristupiti prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, ili prodaji imovine “u zavisnosti od mišljenja procenitelja o povoljnijem načinu unovčenja i postizanju veće vrednosti za poverioce”.
– Očekuje se da će u relativno kratkom roku procenitelj izvršiti finalnu procenu vrednosti i procenu celishodnosti – kažu za eKapiju iz Agencije.
Zašto se ovoliko dugo čekalo na rešavanje statusa ovih banja?
Nakon “zlatnih” 60-ih i 70-ih godina, put ovih banja “kreće nizbrdo”. Usled velikih i nagomilanih problema i nelikvidnog poslovanja još pre stečaja, od 2014. godine prestala je svaka delatnost preduzeća, navodi ALSU.
Svi objekti, uključujući Hotel Termal u Mataruškoj Banji i Hotel Mineral u Bogutovačkoj Banji su zatvoreni, a dve godine kasnije proglašen je stečaj.
Vlada Srbije nešto kasnije formirala je i radnu grupu na čelu sa Rasimom Ljajićem, ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija, sa zadatkom “da predloži najbolje modalitete za rešavanje statusa banja, uključujući Matarušku i Bogutovačku banju”.
Ali, do većih pomaka nije došlo, te na rešavanju statusa ove dve banje, nije mnogo učinjeno.
Na pitanje zašto se ovoliko dugo čekalo, odgovor nam je takođe dostavila Agencija. Kako nam je rečeno, nakon otvaranja postupka stečaja, imovina (banja) nije bila u vlasništvu stečajnog dužnika.
– Stečajni upravnik je pokrenuo parnični postupak u cilju vraćanja imovine Privrednom društvu Mataruška i Bogutovačka banja, koji su okončani i imovina je vraćena. Dodatno, kod Agencije za restituciju vođeni su postupci za vraćanje oduzete imovine po zahtevima bivših vlasnika, usled čega je postojala zakonska zabrana za otuđenje imovine do rešavanja ovih zahteva – navode iz ALSU.
Iz Agencije navode da u toku stečajnog postupka nije došlo do devastiranja imovine a da se stečajni upravnik u svojim mogućnostima stara za njihovo održavanje kako bi sačuvao vrednost imovine.
Privatizacija najbolje rešenje?
I pre stečaja bilo je pokušaja prodaje ovih banja, ali nisu bili uspešni. A, da li je privatizacija najbolje rešenje za ove dve banje pitali smo Udruženje banja Srbije.
Vladan Vešković, generalni sekretar Udruženja objašnjava da se o najboljim načinima za privatizaciju ovih, a i drugih banja, ne može govoriti uopšteno.
(Foto: Vladan Vešković/Udruženje banja Srbije)
– Svaka je banja priča za sebe, ima manje ili više razvijenu zdravstvenu ili turističku uslugu. Stanje komunalne i saobraćajne infrastrukture se veoma razlikuje od jedne do druge. To je tema o kojoj bi valjalo pisati serijale – kaže Vešković za naš portal.
On je podsetio da jedini objekat koji je trenutno u funkciji u Mataruškoj banji je Specijalna bolnica Agens, posvećena lečenju reumatskih oboljenja i rehabilitaciji posle teških povreda. Ova bolnica je sredstvima države, obnovljena 2019. godine.
– Žao mi je što niko ko se bavi ovim banjama ne pominje da Matarušku banju (kao i Nišku) na turističkoj karti Srbije održava jedna zdravstvena ustanova – Specijalna bolnica za rehabilitaciju Agens.
-Sve ostalo je uništeno – ističe Vešković.
Veliki potencijal banja – lečenje reume, migrena…
Mataruška i Bogutovačka banja uveliko su poznate po svojoj lekovitoj sumpornoj vodi, koja dolazi iz dubine veće od 1.000 m. Voda je pogodna za lečenje reumatskih, ginekoloških, neuroloških (multipla skleroza, hronična migrena) oboljenja, te postraumatskih stanja, oboljenja perifernih krvnih sudova…
Prva saznanja o Bogutovačkoj banji datiraju iz 1835. godine kada je Vlada kneževine Srbije naredila da se u Beču uradi hemijsko ispitivanje i analiza mineralne vode ove banje. Rezultati tadašnjeg ispitivanja kao i nekoliko kasnijih, rađenih od strane naših i stranih referentnih ustanova, potvrdila su da se radi o izvanrednim svojstvima banjskih voda u lečenju raznih oboljenja.
Prednosti banja su i kako navode iz Udruženja banja Srbije, povoljan geografski položaj – pozicionirane su u Centralnoj Srbiji, 8 km od Kraljeva i 180 km od Beograda, te blizina turističkog skijaškog centra Kopaonik 80 km i zimskog centra Goč 35 km, kao i izgrađena hotelska i bolnička infrastuktura, kojoj sada, ipak treba obnova.
Hotel Termal u Mataruškoj banji raspolaže sa 250 ležaja i pratećim objektima, a u Bogutovačkoj hotel Mineral sa 208 ležaja.
– Obe ove banje su veoma blizu aerodroma Morava pored Kraljeva, nalaze se na jedinom putu do Novog Pazara i dalje do Jadranskog mora. Mataruška se nalazi u parku površine 12 ha u vlasništvu države, ima dugu tradiciju, ima kvalitetan i izdašan lekoviti faktor (termalnu vodu) – kaže Vešković za naš portal.
– Osim poznate zdravstvene ustanove moguće je razvijati zdravstveni turizam – navodi on.
Gradonačenik Kraljeva ističe da će da privatizacija Mataruške Banje doprineti razvoju ne samo jednog preduzeća koje je nekad bilo veoma značajno već i razvoju čitavog prigradskog naselja Mataruška Banja.
S obzirom na to da je u Prirodnom lečilištu i odmaralištu Mataruška i Bogutovačka Banja bio zaposlen veliki broj radnika, privatizacija i ponovni početak rada ovih lečilišta omogućiće da se zaposle kako nekadašnji radnici, tako i mladi ljudi, koji bi na taj način ostali da žive u Kraljevu, kaže gradonačelnik.
– Privatizacija Bogutovačke Banje, u čijoj blizini se nalaze Bogutovac i Lopatnica, u kojima se razvija seoski turizam, omogućila bi nove sadržaje svim gostima koji dolaze na ovo seosko područje, u seoska domaćinstva koja grad Kraljevo već godinama subvencioniše, ali bi omogućila i da u ovom kraju, koji se nalazi na 20 kilometara od centra Kraljeva, ljudi ostanu da žive – navodi Terzić za naš portal.
Najmanje posećene banje
Nažalost i pored velikog potencijala, Mataruška banja spada u tri najmanje posećene banje u Srbiji.
Prema podacima turističkih organizcija, sa avgustom 2020. domaće banje sa najmanjem brojem gostiju 2020. su Niška Banja sa 596 gostiju, Banja Rusanda sa 468 i Mataruška Banja sa svega 47 gostiju.
Za Bogutovačku banju, iako je vladala nešto veća popularnost prošlog leta kako su pisali mediji, nema podataka.
Sandra Petrović