09 oktobra, 2020
Kasne sorte kruške, i ako su veoma ukusne, kod nas nisu mnogo zastupljene jer se nisu prilagodile našim agroekološkim uslovima. A kako smo saznali od prof. dr Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i sortiment kruške sporo se menja. Primera radi, Krasanka je stvorena1885. godine, Konferans takođe, Viljamovka 1765. godine, Boskova Bočica 1830., doka Abate Fetel datira iz 1876. godine.
– U Srbiji su uglavnom zastupljene letnje sorte krušaka. Od zimskih, vodeća je Krasanka koja sazreva u prvoj dekadi oktobra. Kod jesenjo-zimskih sotri izdavajaju se Boskova Bočica koja se prepoznaje po cimetastoj boji pokožice, Abate Fetel, Pakhams Trijumf. Za razliku od jabuke, na našim prostorima imamo malo zimskih sotri, posebno novih. Jedina sorta kruške koja je otporna na erviniju i kruškinu buvu je Kiferov sejanac i ona sazreva oko 10. oktobra. U ovu kategoriju spada i jedna sorta koja je malo zastupljena, a u ULO hladnjači se može čuvati i do šest meseci. To je Pakhams Trijumf. Slična je Viljamovki ali za razliku od nje, sazreva u trećoj dekadi septembra. Nema atraktivne plodove ali je jedna od kvalitetnijih sorti. Izuetno je rodna, tolerantna na bakterioznu plamenjaču koja je glavni problem kod uzgoja ovog voća. Rakija proizvedena od nje daleko je kvalitetnija od one proizvedene od Viljaljmovke, objašnjava Keserović.
Kasne sorte su pogodne za skladišenje
Prema rečima našeg sagovornika sorta Abate Fetel, koja je vodeća u Italiji, u našim uslovima ne daje dobre rezultate. Glavni razlog je što proizvođači nisu upoznati sa savremenom tehnologijom proizvodnje ove sorte. Ona zahteva kratku rezidbu i ponekad se mora tretirati giberalinima da bi se obrazovali partenokarpni plodovi, odnosno plodovi bez oplodnje. Konferans koja je jadna od vodećih sorti u Evropi, za razliku od Holandije i Belgije, kod nas ne uspeva dobro jer je jako osetljiva na ožegotine listova, čak i mladara. I ovde je ponovljena situacija. Naši proizvođači nisu u dovoljnoj meri savladali tehnologiju proizvodnje.
– Prednost kasnih sorti krušaka je što su izuzetno pogodne za skladištenje. Mogu se čuvati od 4-6 meseci u ULO hladnjačama. Ipak, procentualno one su prisutne svega 10-15 odsto u strukturi sortimenta. Dominiraju Viljamovka, stara sorta Kaluđerka koje se ne treba lako odreći jer je laka u tehnologiji proizvodnje, sazreva u trećoj dekadi septembra i prisutna je u centralnoj Srbiji. U našoj zemlji je izuzetno malo savremenih zasada kruške koji se podižu po konceptu gustih zasada sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom. U savremenoj tehnologiji uzgoja najviše prednjači rejon Srema, a najintenzivniji zasadi su u okolini Šida i Kukujevaca. Kruška je voćna vrsta koja zahteva veće nadmorske visine, ne voli ravnice, pčele je nerado posećuju jer ima poseban nektar, miris koji ih odbija. Zbog toga se preporučuje da se u zasade unose solitarne pčele, pa čak i bumbari, kaže naš sagovornik.
Fruška gora raj za krušku
Najbolji agroekološki uslovi za proizvodnju kruške kod nas su na Fruškoj gori na nadmorskoj visini iznad 200 metara, a najbolja nadmorska visina je 450 metara. Sledi rejon južnog Banata, pa južno-moravski, Šumadija, okolina Leskovca, Merošine, Prokuplja. Poznato je da je najkvalitetnija kruška u nekadašnjoj Jugoslaviji dolazila iz „Porečja“ Vučje sa nadmorske visine od 250-350 metara. Kruška voli područja u kojima su noći hladne i u tim uslovima nakuplja dovoljnhu količinu šećera. Osim što se koristi kao sveža, zastupljena je i u preradi za proizvodnju rakije Viljamovke. U ekonoskom smislu, od proizvodnje kruške ne može se ostvariti dobit kao što je to slučaj kod jabuke. Razlog je na prvom mestu prinos koji je retko gde u Srbiji oko 35 tona po hektaru, za razliku od Holandije gde se ostvaruje rod od 55-60 tona.
A jedan od proizvođača kruške sa Fruške gore je i Zvonko Hnatko koji u voćnjacima u selu Bikić Do kraj Šida uzgaja trešnje, breskve, jabuke i kruške. Hnatko kaže da je pre pet godina bolje prolazio sa jabukom, a sada sa kruškom, kada se govori o plasmanu. A podaci o ekonomskoj isplativosti prednost takođe daju kruški. Njegov zasad star je 20 godina i podignut je na sejancu. Na tri hektara je Viljamovka, dva su pod sortom Karmen, jedan je rezervisan za Pakams Trijumf i na oko pola hektara je Santa Marija.
Kruška je isplativija od jabuke
– Ako se gleda poslednji desetogodišnji period ova godina je, kada govorimo o proizvodnji kruške, bila među najboljima. Prodaja je išla lagano i bez većih problema jer tržište jednostavno traži ovo voće. Prva sorta koju smo brali je Karmen. Slede Santa Marija, Viljamovka i Pakams Trijunf. Najviše sarađujem sa dva otkupljivača koji krušku prve klase izvoze u Rusku Federaciju. Druga klasa, za kojom je tražnja takođe velika, završava na domaćem tržištu i prodaje se za proizvodnju rakije. Ovogodišnji prinos bio je dobar. Kod sotre Karmen ubrali smo 20 tona po hektaru, kod Viljamovke 35, Pakams Trijumfa 35-40 tona po hektaru. Ovogodišnja cena prvoklasne kruške je 55-60 dinara za kilogram. Klasira se pomoću kalibratora tako da je prva klasa prečnika +60 milimetara, a plod se smešta u boks palete od 350 kilograma. Ako je kišna godina, njen obim može biti i 70 mm i tada se svrstava u ekstra klasu koja traži i veću cenu. Druga klase je 35-40 dinara i stavlja se u gajbice, objašnjava naš sagovornik.
Ovaj domaćin krušku ne skladišti, ponekad je čuva u hladnjači čiji je kapacitet 200 tona, i to jedan ili dva dana, da se plod ne bi pregrejao.
Ukusno voće i ritualno drvo
Kruška je postojala još u doba paraistorije što su potvrdili arheološki ostaci. U Kini je rasprostranjena, a u Evropi se uzgaja od Kaspijskog mora do obala Atlantika. Uzgajali su je u jeli i Stari Rimljani i to svežđu i kuvanu. Njen naziv zabeležen je u starokletskom jeziku, a čest je i u slovenskim dijalektima gde ima i važan magijski i spiritualan značaj. Tako je i u našem narodnom verovanju. Kruškovo drvo ima magijski značaj. U zavisnosti od dela zemlje ova voćka ima pizitivno ili negativno značenje. Negde se smatra da se ispod kruškovog drveta okupljaju nečiste sile i veštice, dok se na drugom mestu doživljava kao sveto drvo, da magijski isceljuje obolele, a dušama mrtvih daruje se plod.
Kako god bilo, pričamo o jednom veoma ukusnom i hranljivom voću koje je odličan izvor dijetnih vlakana, vitamina C i K, kao i bakra koji su nazastupljeniji. Ovo voće izaziva najmanje alergijskih reakcija, te su pasirane kruške najčešći prvi čvršći obrok za bebe. Kora ploda kruške bogata je biljnim vlaknima koja su jako važna za čovekov metabolizam. Plod je pun vode pa je zbog toga jako dobra za hidrataciju. Sem toga kruške imaju malo kalorija i vrlo su poželjna dijetalna namirnica.
Autor: Jasna Bajšanski