ponedeljak, 08. juna 2020.
Traže se radnici za branje malina, u Guči, okolini Arilja, Požege, Valjeva i Bajine Bašte, Rtarima kod Čačka, Trnavi kod Užica… Stan i hrana obezbeđeni. Dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara, to jest oko 80.000 dinara u proseku za mesec dana rada. Upravo tako izgledaju oglasne strane ovih dana, ali i vapaji malinara, koji tvrde da im se čak i na takve oglase trenutno slabo ko javlja.
Njihov najveći problem je to što ne mogu da nađu valjanu radnu snagu, iako je posao dobro plaćen i suštinski nije težak. Osim korone, koja im je pomrsila konce, vlasnici malinjaka žale se i na to da mnogi građani koriste priliku da odu iz zemlje, trbuhom za kruhom, čime se ponuda sezonske radne snage rapidno smanjuje.
Dragan Bogdanović, predsednik ariljskog Udruženja malinara „Vilamet spas”, uverava da branje maline nije težak posao i da to nije glavni razlog zbog kojeg ljudi ne žele da se prihvate takve obaveze.
– Berači mogu dobro da zarade, a ako na 2.500 dinara dnevnice dodamo i obezbeđen smeštaj i tri obroka, to onda nije mala zarada.Možda im eventualno smeta dugačak radni dan koji traje i do 11 sati, kao i jako sunce, pa zbog toga ne žele da rade. Ipak, osnovni problem je što Srbija nema dovoljno radne snage. Mnogi sezonci odlaze van Srbije, ali opet zbog situacije sa koronom mnogi su se i vratili u zemlju. To treba maksimalno da iskoristimo. Računamo na povratnike da zasuču rukave, a ako ne budemo uspeli da obezbedimo radnu snagu, moraćemo sami u malinjake – pomirljiv je Bogdanović, koji ipak podseća da za berbu malina i obezbeđivanje radnika ima još vremena, jer berba počinje tek oko 20. juna.
– Srbija godišnje proizvede oko 120.000 tona maline, ali je ove godine rod umanjen 20 do 30 odsto. Na loš prinos uticala je blaga zima, ali i loš sadni materijal, ozonski omotač… Bez obzira na to, radnici su nam potrebni. Videćemo u narednim danima da li će moći da dođu zbog epidemije, da li će ih biti dovoljno. Ipak, i sa otkupnom cenom još ne znamo šta će biti, radna grupa je procenila da proizvođačka cena koštanja za rod od osam tona po hektaru iznosi 140 dinara, a na to će se valjda dodati nešto i za osnovnu zaradu – podseća Bogdanović.
Vlasnici malinjaka iz okoline Arilja tvrde da im je potrebno dosta radnika, i to za najmanje mesec dana rada. Jedan od njih je i Rade N., koji berače traži preko oglasa. Nudi im po danu oko 2.500 dinara, ali i besplatne obroke i smeštaj. Zasad je, kako kaže, obezbedio dva sezonca, a potrebno mu je još najmanje njih troje.
– Nije taj posao za svakoga, iako nije komplikovan. Ipak, javljaju se ljudi bez iskustva, mladi iz grada koji ne znaju o tome ništa. Slabije beru i manje se zalažu, a to nije rešenje za mene, jer bi prosečno radnik trebalo da nabere za dan oko 60 kilograma malina – otkriva ovaj malinar, koji pod ovim voćem održava oko 56 ari zemlje. Podseća i da je svakom gazdi važno i ko bere, jer je i ulaganje u malinu veliko, da bi se ta voćka dovela do stadijuma branja.
– Već sam odvojio, recimo, oko 200.000 dinara za preparate i đubrivo, obezbedio novac za zakupninu zemljišta i isplatu zarada. Sve sam to uradio, ove godine nudim minimum 45 dinara po kilogramu, pa sada želim da imam i dobre radnike, a to je teško naći – ističe ovaj malinar i dodaje da će svakog radnika prijaviti, što je uostalom njegova obaveza po zakonu.
U Srbiji zasad funkcioniše elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs. Primena Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počela je početkom prošle godine, a kako ističu u NALED-u, koji je sa vladom i uz podršku Nemačke razvojne agencije još 2017. pokrenuo reformu sistema radnog angažovanja sezonaca u poljoprivredi, prednosti uvođenja e-sistema su brojni.
Radnici danas imaju sigurnu naknadu, penzijsko, osiguranje u slučaju povrede na radu, pravnu sigurnost iako ne postoji pisani ugovor, jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz (mogu da traže i pisanu potvrdu poslodavca). Privreda ima niže administrativne i finansijske troškove, podsećaju u NALED-u, a država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, veće zapošljavanje i poreske prihode.
Izvor:Politika