Berba malina počinje u junu i traje oko mesec dana, ukoliko se uzme u obzir da je dnevnica oko 4.000 dinara, lako se dolazi do zaključka da se za to kratko vreme može zaraditi natprosečna plata u Srbiji. Malinare ivanjičkog i ariljskog kraja prethdonih dana obišao je i novi ministar poljoprivrede, Alaksandar Martinović, koji je istakao da da je tekuća godina dodatno otežana proizvođačima malina snegom koji je ariljski kraj pogodio u aprilu, usled čega će, kako je kazao, ovogodišnji rod sigurno biti znatno manji.
To znaju i malinari, što potvrđuje predsednik udruženja Vilamet navodi i da je neistinita izjava o tome da je ovogodišnji rod prosečan, zato što je, kako kaže, već prepolovljen od mraza i snega.
„Otkupna cena maline od 350 dinara po kilogramu sa tendencijom rasta je minimalna i predstavlja socijalnu kategoriju“, rekao je predsednik Udruženja malinara Vilamet iz Arilja Mileta Pilčević.
On je dodao da bi uz taj iznos proizvodnja jedva opstala i da malinari onda ne bi morali da gase višedecenijske zasade,jer se tako dovodi u pitanje proizvodnja maline od koje direktno i indirektno živi oko 500.000 ljudi. On je pozvao agroanalitičare da dođu u Arilje i da ih upute kako da proizvode nešto ispod cene koštanja.
Koliko će malina koštati nije rekao ni ministar, čak ni u najavi, mada su neki izračunali da bi okvirno tih 35 bilo solidno. Solidno ili ne malinari imaju muku od 2022. godine kada je cena crvenog zlata bila ,,previsoka,, jer hteli ili ne 600 dinara za kilogram ovog voća bila ipak cena za istoriju. Cena je otišla u istoriju ali su inflacija, troškovi života pa i sama cena ovog voća podigli cenu berača. Neko ko ima veće površine dnevno samo na ruke berača mora da inkasira 1.000 evra…!? Za one kojima se duguje i prošlogodišnji otkupljen rod ovo je san letnje noći…
Novi ministar rešenje problema vidi u nedavno potpisanim sporazumom sa Narodnom Republikom Kinom gde se otvara tržište te zemlje za sve vrste poljoprivrednih proizvoda.To je važno i za primarne proizvođače, ali i za one koji izvoze srpsku malinu, mada ove sezone realno ta priča nije moguća…
Iako se o otkupnoj ceni ali i rodu crvenog zlata u Srbiji još uvek polemiše, malinari su bez obzira na sve teškoće, već počeli da traže radnike, jer su oglasi za beračima već su preplavili društvene mreže i lokalne medije.
Dnevnica je 4.000 dinara, a uz to imaju obezbeđenu hranu, smeštaj. Ipak i pored toga sve je manje onih koji žele da beru malinu, iako je do pre samo deset godina situacija bila potpuno drugačija i radnike nije bilo ovako teško naći. Deo roda oberu sami ukućani, ali uglavnom oni koji imaju manje površine. Miro Rajković iz Prilika ima 3 hektara organske maline, ne predaje je već prerađuje ali ipak plod mora iz malinjaka. Pronaći adekvatnu radnu snagu već godinama unazad nije nimalo lako, iako za nepunih mesec dana rada mogu dobro da zarade.
,,Do pre par godina nije bilo teško imati radnike, čak su neki dolazili godinama. Sada je došlo i do smene generacije. Ne znam dolaze sada Pakistanci…videćemo nekada su od stranaca mahom bili Rumuni i Bugari….Ponekad se dešava da ljudi u berbu malina krenu kao da su krenuli na izlet u prirodu, jako teško je naći dobre berače u današnje vreme to je neosporno, a kada dođe do kraja procesa malina mora u hladnjaču ili preradu.,, kaže sagovornik
Rajković je inače jedan od onih koje kako kaže cena mnogo ne dotiče jer kompltan rod preradi u desetak proizvoda, koje upotpuni sa ostalom ponudom i istu plasira uglavnom put Beograda gde organski proizvodi imaju cenu i prođu… Dakle u malinjaku ništa novo!? S.C.