Srbija je nekada imala jaku prehrambenu i prerađivačku industriju. Od voća i povrća pravili su se različiti gotovi proizvodi poput džema, marmelade i slatkog, koji su završavali na svetskim trpezama najluksuznijih hotela i služili se na avionskim letovima, dok je dobar deo završavao u domaćoj potrošnji – za vojsku, velika preduzeća, škole…
Danas se preradom i konzervisanjem voća i povrća u Srbiji bave pretežno mala i srednja preduzeća kojih je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2021. godini bilo ukupno 246 – od čega 205 malih i 41 srednje. Uprkos pandemiji i geopolitičkim okolnostima, prihodi ovih firmi rastu tokom poslednje tri godine.
Tako su u 2019. godini mala preduzeća čija je pretežna delatnost „Ostala prerada i konzervisanje voća i povrća“ ostvarila ukupne prihode od 35,7 milijardi dinara. Već tokom 2020. godine, koja je zabeležena kao početak pandemije korona virusa, prihodi su dostigli 42,1 milijardu dinara, a još bolji poslovni rezultat male firme su ostvarile u 2021. godini kada su im ukupni prihodi premašili 58 milijardi dinara.
Kada je reč o srednjim preduzećima, podaci CompanyWall-a pokazuju da su ona u 2019. godini prihodovala ukupno 39,9 milijardi dinara. U pandemijskoj 2020. godini prihodi su stigli do 47,3 milijarde dinara, dok je prošla godina bila najuspešnija. Tada su srednja preduzeća zabeležila prihode od 68,1 milijarde dinara.
Na listi malih preduzeća sa najvećom ostvarenom dobiti u 2021. godini, prema podacima CompanyWall-a, prvo mesto zauzima Nami d.o.o. Beograd. Ova firma je prošle godine imala dobit od 201,41 milion dinara (201.410.000,00), što je skoro duplo više od drugoplasiranog Trgo agenta iz Užica čiji je rezultat poslovanja bio 108.229.000 dinara.
Takođe, zanimljivo je da je Nami, koji je osnovan 1992. godine i na površini od preko 10.000 kvadratnih metara ima četiri logistička centra, zabeležio značajno bolji rezultat nego 2020. godine, kada je dobit iznosila 89,213 miliona dinara. Duplirani su i ukupni prihodi kompanije – sa 212.625.000 na 424.862.000 dinara, dok je broj zaposlenih porastao sa 32 na 47 radnika.
Među prvih 20 malih preduzeća nalaze se firme iz poznatih voćarskih i povrtarskih krajeva, poput Arilja, Ivanjice, Blaca, Užica ili Leskovca, ali i iz Beograda, Novog Sada, Loznice.
Kada je reč o srednjim preduzećima, na listi najuspešnijih po ostvarenoj dobiti u 2021. godini nalazi se kompanija Polimark koja je prošle godine zabeležila dobit od 965.936.000 dinara. To je nešto bolji rezultat nego godinu dana ranije, kada je rezultat poslovanja bio 953.855.000, ali dosta bolje od 2019. godine kada je dobit bila 770.632.000 dinara. Prosečna bruto zarada 184 zaposlena radnika Polimarka prošle godine je iznosila 152.988,68 dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.
Drugo na listi je beogradsko preduzeće Master Fruits, osnovano pre šest godina, koje je u 2021. godini zabeležilo dobit od 307.518.000 dinara. To je više nego duplo bolji rezultat u odnosu na 2020. kada je dobit bila 139.383.000 dinara. Takođe, povećan je i broj zaposlenih, sa 132 na 151.
U izvozu dominiraju malina i grašak
Podaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 2019. godine do danas pokazuju da izvoz voća i povrća opada iz godine u godinu kada je reč o količinama, ali istovremeno raste njegova vrednost, što je logična posledica cenovnih potresa koji su zahvatili ceo svet. Ono što je evidentno je da se struktura samog izvoza nije menjala, uprkos pandemiji i geopolitičkim okolnostima.
“Struktura izvoza voća i povrća nije se promenila u odnosu na novonastale okolnosti. Kada je voće u pitanju, najveću vrednost izvoza u 2021. godini ostvarila je smrznuta malina sa 361 milion evra, što čini skoro 44 odsto u odnosu na ukupnu vrednost izvoza svog voća. Sveža jabuka je sa 107 miliona evra druga voćna vrsta po vrednosti izvoza, zatim smrznuta kupina sa 86 miliona evra i smrznuta višnja sa 35 miliona evra”, navode u Ministarstvu poljoprivrede za Biznis.rs.
Kada je povrće u pitanju, najveću vrednost izvoza u 2021. godini ostvarilo je smrznuto povrće sa 39,2 miliona evra i to: smrznuti grašak sa skoro osam miliona evra, pasulj sa 6,7 miliona evra, kukuruz šećerac sa 6,5 miliona evra i mešavine povrća u iznosu od skoro 4,5 miliona evra.
“Sušeno povrće je izvezeno u vrednosti od 25,1 milion evra, od čega su najveću vrednost izvoza ostvarile mešavine sušenog povrća sa 14,2 miliona evra i sušene pečurke u iznosu od skoro devet miliona evra”, ističu u resornom ministarstvu.
Vrednost izvoza voća nastavlja da raste
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u 2019. godini izvezeno je 540,3 hiljade tona voća, u vrednosti od oko 543,4 miliona evra, što je 10,2 odsto više u odnosu na vrednost izvoza voća u 2018. godini.
U 2020. godini izvezena je nešto manja količina – 502,9 hiljada tona voća, ali je vrednost bila 644,7 miliona evra, što je 18,6 odsto više u odnosu na vrednost izvoza voća u 2019. godini. Trend pada u samom obimu izvoza zabeležen je i u 2021. godini kada je izvezeno 483,5 hiljada tona voća, ali se nastavio trend rasta vrednosti izvoza – 824,1 miliona evra, što je 27,8 odsto više u odnosu na vrednost izvoza voća u 2020. godini.
U periodu januar-septembar 2022. godine izvezeno je voća u vrednosti od 629,8 miliona evra, što je za 13,7 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine.
Izvoz povrća u prvih devet meseci 14 odsto veći nego u 2021.
Kada je reč o izvozu povrća, u 2019. godini izvezeno je oko 185,3 hiljade tona u vrednosti od oko 116,8 miliona evra, što je 8,8 odsto više u odnosu na vrednost izvoza povrća u 2018. godini.
Tokom najvećeg udara pandemije korona virusa broj tona izvezenog povrća smanjen je u odnosu na prethodnu godinu, pa je tako u 2020. izvezeno 156,7 hiljada tona povrća koje je dostiglo vrednost od 110,1 miliona evra, što je bilo 5,7 odsto manje u odnosu na vrednost izvoza povrća u 2019. godini. U 2021. godini izvezena je skoro ista količina – 157,2 hiljade tona povrća, u vrednosti od 114,8 miliona evra, što je 4,3 odsto više u odnosu na vrednost izvoza povrća u 2020. godini.
U periodu januar-septembar 2022. godine izvoz povrća dostigao je vrednost od 96,2 miliona evra, što je za 14 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine.
Reindustrijalizacija prehrambene industrije tema već dve decenije
Agroekonomski analitičar Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je naša prehrambena, odnosno prerađivačka industrija, propala u svim sektorima.
“Mi već 20 godina govorimo o reindustrijalizaciji prehrambene industrije. U međuvremenu su nikli mali i srednji pogoni koje ne treba potcenjivati, ali ipak, mi nemamo razvijenu prerađivačku industriju i zato smatram da ona mora da se podigne na viši tehnološki nivo”, ističe naš sagovornik i podseća da je Srbija nekada imala više ogromnih centara za preradu, i to najsavremenijih.
“Danas više niko ne prerađuje voće u mini pakovanja, u slatko, džemove, poput onih koje smo nekada dobijali u avionima, školama, vojsci. To je nekada radila Šapčanka, Srbijanka Valjevo, bile su fabrike i u Kragujevcu, Kruševcu. U Vojvodini je više bila zastupljena prerada povrća i u tom delu Srbije smo imali ogromne komplekse prerade, od Tavankuta pa nadalje”, podvlači Prostran.
Za voće i povrće je specifično to što ne spadaju u berzansku robu, poput pšenice i kukuruza, i njihove cena se ne formiraju na berzama. Ipak, komentarišući rast prihoda ovih firmi, kao i rast vrednosti izvoza, dok je sa druge strane evidentan pad u izvezenim količinama, naš sagovornik smatra da je to zbog velikih promena koje su prouzrokovale visoke cene ulaganja jer je u poslednje dve godine došlo do znatnog rasta cena troškova proizvodnje.
“U poslednje dve godine došlo je do rasta cena proizvoda zbog visokih troškova ulaganja. Ako samo pogledamo period od marta, nakon početka sukoba Rusije i Ukrajine, vidimo da je skočila cena nafte i gasa koji se koristi u procesu proizvodnje. Takođe, došlo je do enormnog rasta cena mineralnih đubriva. Sve to će i dalje rasti, pa ćemo imati visoku cenu energenata, a sada i visoke kamate na kredite”, ističe on.
Dodatni problem u budućem periodu biće i cena kapitala, smatra Prostran. Bez obzira na to što poljoprivredni zajmovi u ukupnoj masi kreditnih sredstava učestvuju sa samo šest odsto, on ističe da će krediti biti znatno skuplji.
“Ko god se odluči da uđe u kreditne aranžmane njemu će kamata umesto 0,1-0,2 ili jedan odsto sada biti znatno viša, jer je i referentna kamatna stopa već dostigla četiri odsto. Iako ne bih voleo da prognoziram, kamate bi mogle da odu i do deset procenata jer čim je inflacija dvocifrena to prate i kamatne stope”, zaključuje agroekonomski analitičar Milan Prostran. Autor Marija Jovanović