Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis Hbn.) je izraziti polifag koji može oštetiti više od dve stotine biljnih vrsta. Gusenice ove vrste noćnog leptira pričinjavaju značajne štete u poljoprivrednoj proizvodnji, prvenstveno na kukuruzu i paprici.
Široko je rasprostanjen u svetu, a naseljava veći deo Evrope, severni deo Afrike i Malu Aziju. Takođe se može naći na teritoriji Rusije sve do krajnjeg istoka. Na američkom kontinentu prvi put je zabeležen početkom prošlog veka od kada se uspešno raširio i predstavlja značajnu štetočinu.
Odrasli leptiri su srednje veličine, raspona krila od 25 do 35 mm. Polni dimorfizam je izražen. Ženke su nešto krupnije, sa većim abdomenom i svetlijim krilima dok su mužjaci sitniji, sa tanjim abdomenom i tamnijim krilima.
Tokom 2025. let prve generacije kukuruznog plamenca bio je u okvirima višegodišnjeg proseka, sa zabeleženim sporadičnim štetama. Početak leta druge generacije registrovan je u prvoj polovini jula, dok je značajno povećanje brojnosti odraslih jedinki zabeleženo od 20. jula. Na pojedinim lokalitetima, brojnost položenih jajnih legala već je tada premašivala prag od 10%. Na parcelama na kojima je udeo biljaka sa položenim jajnim leglima veći od 20%, mogu se očekivati značajne ekonomske štete. Biljke iz ranijih rokova setve, kao i one koje su bile izložene suši ili su u lošijoj kondiciji, pokazuju manju atraktivnost za polaganje jaja. Posebnu pažnju neophodno je usmeriti na kukuruz iz kasnijih rokova setve, kao i na useve kukuruza šećerca, koji su značajno podložniji napadu ove štetočine. Za efikasno suzbijanje druge generacije kukuruznog plamenca ključno je pravovremeno praćenje brojnosti odraslih jedinki i intenziteta polaganja jaja.
U našim agroekološkim uslovima kukuruzni plamenac obrazuje dve generacije godišnje. U pojedinim godinama, u slučaju duge i tople jeseni, moguće je da obrazuje i parcijalnu treću generaciju. Let primeraka prve generacije počinje obično krajem maja i traje do kraja juna. Prva generacija je ekonomski manje značajna. Let druge generacije obično počinje u prvoj polovini jula i traje tokom jula i avgusta. Nakon parenja dolazi do polaganja jaja, na naličju listova u blizini klipa u vidu jajnih legala koje se sastoje od 20 do 50 jaja. Jedna ženka položi od 100 do 300 jaja u zavisnosti od dopunske ishrane i uslova sredine. Nakon četri do osam dana u zavisnosti od temperature, dolazi do piljenja jaja. Pre izleganja gusenica, jaja dobijaju karakterističnu crnu boju koja potiče od glavene kapsule gusenica.
Neposredno nakon piljenja mlade gusenice prvih nekoliko dana života provode hraneći se listom. To je važno zbog suzbijanja jer nakon nekoliko nedelja, gusenice se ubušuju u stablo ili klip i tamo nastavljaju razviće i tada su zaštićene od dejstva insekticida. Stadijum larve traje od tri do pet nedelja. Gusenice su karakterističnog izgleda, glavena kapsula je tamno obojena, telo je sive boje dok se na leđnoj strani drugog i trećeg grudnog i svih trbušnih segmenata nalaze četiri tamna prstena koji izgledaju kao tačkice. Lutka je tanka, braon boje, a stadijum lutke traje obično oko nedelju dana. Gusenice se ulutkavaju kako u kanalima unutar stabla tako i van njega, na delovima i unutar biljaka.
Vrsta prezimljava u stadijumu gusenice poslednjeg uzrasta u kukuruzovini tako da usitnjavanje i zaoravanje kukuruzovine može predstavljati meru smanjenja brojnosti ove vrste.
Gusenice se hrane najčešće sunđerastim tkivom unutar stabla, drškom klipa ili samim zrnom kukuruza. Štete koje gusenice nanose biljkama su mnogostruke. Direktne štete su posledica ishrane gusenica unutar stabla. Čest je slučaj da usled ishrane gusenica oslabljenjo stablo pukne. Takve biljke se ili ne mogu kombajnirati ili je to moguće uz izvesne poteškoće. U ovom slučaju ekonomski gubitak je u direktnoj vezi sa brojem gusenica unutar biljke a njih može biti i nekoliko desetina. Procenjuje se da jedna gusenica smanjuje prinos od 3% – 6%. Kada drška klipa ili metlica biva napadnuti, tada postoji velika verovatnoća da oni otpadnu što direktno utiče na smanjenje prinosa. Takođe, gusenice se mogu hraniti i mladim zrnom u nalivanju, pa se osim direktne štete oštećenjem zrna pojavljuju i sekundarne štete prouzrokovane gljivičnim infekcijama na mestima gde je klip oštećen. Veoma je česta pojava gljiva iz roda Aspergillus i Fusarium na mestima oštećenja od gusenica. Produkti metabolizma ovih gljiva su mikotoksini koji imaju kancerogena i teratogena dejstva na ljude i životinje.
Za efikasno suzbijanje druge generacije ovog noćnog leptira ključno je pravovremeno praćenje brojnosti odraslih jedinki i intenzitet polaganja jaja
Kao i kod svih drugih štetočina tako se i kod kukuruznog plamenca, radi dobijanja prave slike o potrebi za suzbijanjem, mora se pratiti njegova brojnost. Ovaj podatak još više dobija na težini kada se uzmu u obzir činjenice da se radi o dobrim letačima, koji su u mogućnosti da prelete i značajne razdaljine kao i da njihova brojnost varira iz godine u godinu i od lokaliteta do lokaliteta tako da je teško unapred predvideti potrebu za suzbijanjem. Kao i većina drugih noćnih leptira, kukuruzni plamenac veći deo svojih aktivnosti, poput parenje i polaganje jaja, obavlja noću. Zato brojnost leptira nije moguće pratiti posmatranjem danju iako i tokom dana ima aktivnih primeraka. U svrhu praćenja brojnosti najčešće se koristi svetlosna klopka. Feromonske klopke pokazuju različitu efikasnost i nisu uvek dovoljno pouzdane.
Takođe, od velike važnosti je i brojanje položenih jajnih legala i praćenje piljenja gusenica. Jajna legla se mogu relativno lako pronaći pregledom useva na naličju lista u delu oko klipa.
Hemijski tretman treba sprovesti samo na onim usevima na kojima su pređeni pragovi štetnosti odnosno gde broj položenih jajnih legala ili oštećenih biljaka prelazi granicu od 10% u semenskoj proizvodnji ili 15%-20% u merkantilnom kukuruzu. Vreme tretmana zavisi i od načina delovanja insekticida koji se koristi ali je to najčešće nekoliko dana nakon maksimalnog broja uhvaćenih jedinki na svetlosnoj klopci. U uslovima koji preovlađuju u našim agroekološkim područjima, taj period obično nastupa početkom avgusta, iako poslednjih godina, usled visokih temperatura i krajem jula.
Na našem tržištu, za ovu namenu registrovane su sledeće aktivne materije: hlorantraniliprol, hlorantraniliprol u kombinaciji sa lambda-cihalotrinom, azadirahtin, deltametrin i spinosad.. Preporučuje se upotreba preparata sa ovicidnim i larvicidnim delovanjem. Takođe, neophodno je uzeti u obzir da su za suzbijanje druge generacije kukuruznog plamenca u usevima kukuruza potrebne samohodne prskalice sa visokim klirensom ili bespilotne letelice (dronovi), koje omogućavaju efikasnu i pravovremenu aplikaciju insekticida u kasnijim fenofazama, kada je mehanički pristup usevu ograničen. Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja samohodnom prskalicom sa visokim klirensom, količina utrošene vode ne bi trebalo da bude manja od 250 l/ha, a u zavisnosti od habitusa biljke preporučuje se i veći utrošak, kako bi se postigla optimalna pokrovnost i maksimalna efikasnost primenjenog preparata.
Dr Filip Franeta, Dr Željko Milovac Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad