Treba pratiti razvoj i stepen polaganja jaja. Podaci govore da je čak 70% zasada kruške u svetu iskrčeno zbog šteta koje čine kruškina buva i bakteriozna plamenjača jabučastog voća.
Zimska faza karakteriše njena crvenkasta boja. Leto je takođe vreme njenog razvoja. Što je intenzivnija proizvodnja prisutna u zasadu, tj. intenzivno đubrenje, navodnjavanje, rezidba tada su i problemi sa kruškinom buvom veći – više polaže jaja, brže se razmnožava, proizvodi više medne rose i postaje ograničavajući faktor u proizvodnji.
Zaštita u januaru i februaru zahteva bela ulja. Od više vrsta kruškinih buva najrasprostranjenija je obična kruškina buva – Psylla pyri. Ona je monofag – hrani se isključivo na krušci. Godišnje ima 5 i više generacija, a produkcija broja generacija zavisi od zdravstvenog stanja zasada.
To je štetočina intenzivne proizvodnje,u suprotnom u napuštenim zasadima nema ni kruškine buve. Štete čine larve koje se hrane sišući sokove iz biljke.Javljaju se u vidu kolonija i ishranom mogu izazvati potpuni zastoj rasta. Proizvode obilno mednu rosu i to su indirektne štete koje znaju biti veoma značajne zbog toga što se na mednoj rosi razvija gljiva čađavica.
Razmnožavaju se jajima koja polažu u velikom broju. Sveže položena jaja su mlečno bele boje,potom svetlo žuta, u daljem razvoju dobijaju tamno žutu boju i pred piljenje su tamno žuta sa vidljivim ocelama. Kruškina buva ima dve forme imaga: zimska koja su crvenkaste boje i letnja, zelene boje.Imaga su od 2,5-2,8mm.
Prezimljavaju u krušicima ispod kore stabla, opalog lišća i u rano proleće kada su temperature već oko 5°C pojavljuju se i započinju ishranu. Polaganje jaja započinje na temperaturama iznad 10°C. Jaja koja polažu u rano proleće su smeštena na vršnim pupoljcima,u grupama. Potom se jaja mogu naći na vršnim letorastima i tokom leta kada su temperature iznad 25°C, ženke polažu jaja na naličju pa i licu lista. Larve se hrane na svim mestima na kojima je najintenzivniji protok sokova a to su vršni letorasti u pazuhu listova ulaze i u cvetove, čašice plodova. Larva luče mednu rosu koju naseljavaju gljive čažavice i utiču na smanjenu fotosintezu i bitno utiču na kvalitet plodova
U suzbijanju kruškine buve veoma važnu ulogu imaju agrotehničke mere.Šta se može učiniti da bi se izbegla situacija u kojoj je kruškina buva ne- zaustavljiva? Pri zasnivanju zasada treba birati manje bujne sorte, izbegavati radikalnu rezidbu,uravnotežiti mineralnu ishranu posebno azotom, zalivati samo kada je neophodno.Ovo su sve mere koje doprinose da nema previše intenzivnog prirasta na stablu.
Međutim,ni željeni prinosi se ne mogu ostvariti ako se redukuju sve ove mere, pa je hemijsko suzbijanje najčešće i osnovna mera borbe. Korekcija brojnosti se vrši prvo u jesen ako se u krušiku registruje 50 i više imaga na 100 otresanja. Tada se pre pojave prvih zimskih mrazeva i potpunog opadanja lišća primenjuju preparati na bazi piretroida kao što su Talstar 10 EC, Fastac 10 EC, Decis 2, 5EC, Fury 10 EC I drugi.
U januaru I februaru mesecu kada dnevne temperature budu 5°C i više primenjuju se bela ulja. Bitno je primeniti ih pre polaganja jaja jer je njihov osnovni zadatak da zamaskiraju “miris” kruške čime se kruškina buva dovodi u zabunu gde treba da položi jaja. Registrovano je više preparata za tu namenu: Belo ulje, Galmin, Crveno ulje i dr.
Na početku vegetacije treba pratiti dinamiku polaganja jaja i piljenje larvi da bi se odredio moment za njihovo suzbijanje koje treba obaviti pre nego što kruškina buva formira kolonije i počne sa lučenjem medne rose.U vreme masovnog piljenja larvi primenjuju se sa uspehom preparati na bazi aktivne materije abamektin: Vertimec 018-EC, Abastate i Voliam targo 063 – SC (koji ima osim abamektina još jednu aktivnu materiju).
Treba znati pri primeni da se ova aktivna materija brzo razlaže na višim temperaturama. Zato se njemu mogu dodati mineralna ulja u koncentraciji od 0,25% Belog ulja,za produženje trajanja preparata (perzistentnosti). Najbolje je ponoviti tretman nakon 10-14 dana zbog razvučenog perioda piljenja larvi.
Ako postoji u zasadu intenzivan prirast, tada u drugoj polovini leta, krajem jula i u avgustu mesecu, može populacija kruškine buve da se jako poveća. Iz tog razloga je održavanje brojnosti na početku vegetacije od presudnog značaja kao i ne preterano đubrenje i navodnjavanje krušika
Vladimir Kostić dipl.inž.zaštite bilja