Odmah nakon Uskršnjeg I Prvomajskog praznika, poljoprivrednici će moći da konkurišu za kredite za koje država plaća deo kamate. To praktično znači da će umesto komercijalnih kredita na koje je kamata od pet do osam odsto, zajam mogu dobiti uz tri odsto kamate. Za žene nosioce gazdinstava i mlađe od 40 godina, kamata je jedan odsto. Mladim poljoprivrednicima koji bi da kupe zemljište, od sredine juna na raspolaganju će biti i povoljni državni krediti, najavljuju u Ministarstvu poljoprivrede.
Ovaj poslednji predlog biće promovisan ina predstojećem Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Bez finansijske injekcije nema pozitivne ekonomije. Vremena svaštarenja na jednom seoskom imanju su neizbežna ali i moguća. Srpska statistika je poprilično loša jer poljoprivredni proizvođač u proseku ima 62 godine Tek svaki 14 nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina. Najveći deo njih je digitalno i ekonomski pismen, vrlo radan jer da nije sigurno ne bi ostao na selu. Ono što nedostaje su nova ulaganja i uglavnom, zemlja, koju većina onih većih farmera uzima pod zakup bez ikakvih benefita. Taj trošak se izgleda nigdde ne računa.!
Opstanak i ostanak ove populacije seoskog stanovništav je moguć samo uz neku pomoć. Tako će država, sredinom juna mlađima od 40 godina, preko Poštanske štedionice ponuditi kredite za kupovinu oranica – na 20 godina uz kamatu od 1,9 odsto, i bez učešća. Garancija je hipoteka na kupljenu parcelu.
„Ako uspemo da dođemo do 1.000 mladih gazdinstava, koji su kupili svoju zemlju na ovakav način, napravili smo veliki posao. Ovo je jako važna stvar da neko može da kupi svoju imovinu, da ne mora da zalaže tatinu kuću, da ne mora da zalaže neku tatinu zemlju, bilo šta, nego jednostavno da ima volje da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i ovo nije kraj“, tvrdi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Iako za njih vlada najveće interesovanje, država, makar za sada, nije ponudila svoje oranice. Drugih ograničenja nema – mladim poljoprivrednicima na raspolaganju je sve što se nalazi na tržištu.
Posle praznika kreću i subvencionisani krediti za poljoprivrednike za nabavku repromaterijala, opreme, stoke i hrane za životinje.
Za to je izdvojeno 600 miliona dinara, 50 miliona manje nego 2018. Međutim iz Ministarstva obećavaju da će za dotiranje kamata dati milijardu dinara i tako u poljoprivredu ubrizgati 10 puta više novca. Subvencionisanje kamate, je već godinama mera, koju sprovodi državna politika. Svaka godina je relativna u odnosu na prethodne kada su u pitanju ovi krediti, naročito ukoliko su poljoprivrednici imali lošu ekonomsku godinu.