Ishrana koza u letnjem i jesenjem periodu najviše se bazira na pašnjacima, kao i brstu jasena, hrasta, leske , kupine… Pored brsta najradije se hrane senom lucerke i crvene deteline. U periodu pripusta i bremenitosti kada se koze nalaze na ispaši, a u slučaju da je paša nezadovoljajavućeg kvaliteta, potrebno je kozama dodati 200 – 300 grama na dan koncentrata radi bolje ovulacije i dobijanja većeg broja jaradi u stadu. Na temu odgovore daje dipl.inž. stočarstva Rade Korać
Odgajanje koza postaje sve popularanija jer od njih možemo dobiti mnoge proizvode kao što su meso, mleko, koža, vlakna…. Kao i u svakoj drugoj proizvodnji profitabilnost i u kozarstvu uglavnom zavisi od pravilne ishrane koja uključuje što više hranljivih materija u hrani, vitamina, minerala, energije, proteina. Od svih preživara, koze su one životinje koje mogu da jedu i konzumiraju skoro sve vrste hrane, zbog čega je i kvalitet odnosno zdravstveni aspect konzumiranja kozijeg mleka značajan i veliki. Zavisno od perioda godine i načina držanja, osnovu obroka može da čini zelena hrana leti ispaša ili silaža i kvalitetno seno zimi. I u jednom i u drugom slučaju treba kao dopunu koristiti i neko koncentrovano hranivo.
,, Koza je sirotinjska majka i jedna zahvalna životinja jer osnov njene ishrane uglavnom čini ,,brst,,, lisnik i ispaša, odnosno kvalitetno seno.Ovo važi uglavnom za grla koja nisu bremenita. U početnoj fazi bremenitosti potrebe koza za razvoj ploda su male, dok u zadnjoj trećini bremenitosti potrebno je povećati obrok za 20 – 30 %. U zavisnosti od broja jaradi potrebe za kabastim i koncentrovanim hranivima kod koza su različite. Za koze sa jednim jaretom, pored kvalitetnog lucerkinog sena, dovoljna je prekrupa nekog žita da obezbedi potrebnu energiju, dok je kozama sa dva ili tri jareta, pored kabastih hraniva potrebno obezbediti i koncentrovana hraniva, koja će u svom sastavu pored ugljenih hidrata, sadržati i proteinska hraniva. U kasnijoj fazi laktacije pored kabastih hraniva, koze treba hraniti sa 300 – 400 grama koncentrata po kg namuženog mleka. U zasušenom periodu obrok treba normirati tako da zadovolje potrebe za otprilike proizvodnjom dva kg mleka i ako koze ne proizvode mleko, da bi se obezbedile potrebe za normalan i ubrzan razvoj embriona. Nekoliko dana pred jarenje kabasti obrok se smanjuje za polovinu a koncentrovana hraniva se isključuju iz ishrane, da bi proces jarenja protekao što lakše. U slučajevima da koza nema dovoljne količine mleka ili da dođe do uginuća, jaradima se može davati kolostrum drugih koza koje su se ojarile u istom perodu ili mleko krave. Potrebne količine kolostralnog mleka u prvim danima života kreču se oko 10% mase jaradi pri rođenju. Suva hrana jaradima se počinje davati između 7 – 14 dana života.,, ističe dipl.inž. stočarstva Rade Korać
Pravilno i dobro hranjena grla ispoljavaju sve osobine mlečnog tipa i imaju sjajnu i glatku dlaku. Treba razgraničiti I čestu grešku kod proizvođača da dobro i pravilno nahranjena grla ne znači i utovljena grla. Utovljena grla mogu da ispolje razne poremećaje tokom bremenitosti. Obrnuto ako su neuhranjena grla po pravilu ne mogu da iskažu svoj puni potencijal u proizvodnji mleka, imaju grublju dlaku i uopšte grublji izgled. Prisustvo vitamina i minerala u hrani za koze je obavezno, jer vitamini i minerali održavaju kozu produktivnom i pomažu joj u prevenciji raznih vrsta bolesti. Da li isti princip ishrane važi i za jarčeve?
,,Ishrana jarčeva u toku godine, kada se ne pripuštaju na koze, bazira se na obroku koji je jednak onome koje dobijaju koze u toku prvog perioda bremenitosti. U sezoni mrkanja obrok je povećan i sličan onom koje dobijaju koze u toku druge polovine bremenitosti. U periodu mirovanja, koji obično traje oko 10 meseci, jarčevi se mogu hraniti senom, koje može biti i srednjeg kvaliteta. Količina sena zavisi od telesne mase grla na dan. Dodavanje koncentrata u tom periodu nije potrebno. Ishranu jarčeva treba pojačati na 6-8 nedelja pre početka parenja. Smešu koncentrata treba uvesti u ishranu jarčeva 45 dana pre početka parenja u količini od 400 – 500 g, a to zavisi od njihove kondicije. U periodu mrkanja, prosečan obrok za priplodne jarčeve je 2,5 kg sena i 400 g koncentrata. Da bi bili sposobni za uspešnu oplodnju koza, jarčevi ne smeju biti iznureni, mršavi ni gojazni.,, kaže Korać
Prvo hranjenje počinje obično u šest ujutru, kada koze dobijaju prvu količinu dnevnog obroka, a poslednji bi trebalo da je oko 18 sati. Na kraju treba pomenuti da kozama u svako doba dana treba da bude dostupna dovoljna količina sveže vode. Uslovi držanja su takođe važni jer za kozu kažu da je čista životinja.
,,Broj napajanja u toku dana i potrebe u vodi zavise od godišnjeg doba (temperature i vlažnosti vazduha), tipa ishrane i količine konzumirane suve materije obroka. Pri tome su potrebe u vodi veće leti i kreću se od 5-pa i do 10 litara vode po grlu na dan, što je slučaj u ovoj godini kada su temperature izuzetno visoke. Najbolje ja da životinje budu snabdevene vodom tokom celog dana tako da mogu da je piju po volji.Što se tiče držanja koza uslovi moraju biti dobri jer ona ne voli prljavštinu, podložna je šugi, tako da ćete imati veće izdatke ukoliko higijena nije adekvatna.,,dodaje naš stručnjak za stočarstvo
Koza dnevno obično pojede 3-5% svoje tjelesne težine u suvoj materiji, a da bi unijeli toliku količinu hrane, trebalo bi da pasu tamo gdje je dostupno puno stočne hrane.Prirodna hrana sa pašnjaka pomaže kozama da povećaju ukus i svarljivost druge hrane. Pašnjaci sa prirodnim biljkama i travama su veoma zdravi i efikasni za proizvodnju i zdravlje koza jer ako koze mogu slobodno da brste, to će im pomoći da se oslobode raznih unutrašnjih i spoljašnjih parazitskih bolesti. Kako se bliži jesen I zima sve je manje dostupna prirodna ispaša i brst, šta tada?
,,Treba istaći i da u vreme zasušenja, koji se dešava u zimskom delu godine, hranidba koza se zasniva prvenstveno na kvalitetnom senu i leguminozama i to 2,5-3 kg/dan i koncentratu do 300 g/dan, te eventualno senaže do 4 kg/dan uz smanjenje količine sena. Odmah po jarenju, kako je u našem narodu uvreženo, kozama se daje topli napoj od mekinja, što je svakako izuzetno dobro zbog laksativnog efekta, ali ne sme se zaboraviti kako od tog trenutka imamo životinju koja će uskoro ući u punu laktaciju i ima potrebe i za oporavkom organizma od graviditeta i porođaja. Zato je potrebno kozi sastaviti kvalitetan obrok, koji će se sastojati od voluminozne odnosno seno i senaže i koncentrovane komponente od kukuruza, ječma, zobi i mekinja. Za pravilan rast i proizvodnju potrebni su im i vitamini poput vitamina Ako na vašoj lokaciji nema dovoljno prirodne hrane za koze, možete hraniti svoje koze sa 15% zrnasto formulisanom hranom . Tako su recimo raž, ovas, kukuruz, ječam žitarice veoma obogaćene ugljenikom i energijom, dok su sojina sačma, riblje brašno i neki drugi proteinski suplementi pogodan izvor proteina za koze.,,zaključuje naš sagovornik
Koze su preživari, koji jedu gotovo sve vrste hrane koje nađu pred sobom, mada to nekada nije ni dobro jer su recimo list šljive i breskve veoma štetni po zdravlje ovih plemenitih životinja..Zahvaljujući ovim životinjama možete iskoristiti ostatke svoje bašte i kuhinje jer če koze rado pojesti sve te otpatke, poput kore jabuke, paradajza i drugog povrća i voća. Ipak povodite računa da ne dođu u kontakt sa kartonom ili najlonima koji mogu napraviti velike problem na vašoj farmi. S. C.