Kao da nije nam dovoljan korona virus. U Beogradu, i u još nekoliko gradova u Srbiji, registrovan je virus Zapadnog Nila kod komaraca.
Ilustracija/Foto: depositphoto/ Kokhanchikov
“Kao i prošlog leta i ovog je juli karakterističan za pojavu komaraca koji nose virus Zapadnog Nila. Osim u Beogradu virus je na komarcima registrivan i u Pančevu, Somboru, Subotici, Kraljevu i Zrenjaninu”, rekao je dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.
Na pitanje da li ih možda ove godine ima više nego prošle, dr Aleksić je za TV Prva rekao da na sreću nije, jer je ova sezona kasnije krenula.
“Možemo reći da je u odnosu na prošlu sezonu nešto manji broj komaraca, ali su oni nešto agresivniji kako bi nadomestili propušteno vreme”, naveo je Aleksić.
Oboljenje groznice Zapadnog Nila ima slične simptome gripu.
“Dakle, temperatura, groznica, osip po telu, bolovi u zglobovima. Pri pojavi ovakvih simptoma se treba javiti lekaru”, objasnio je dr Aleksić.
Ovaj virus prvi put je izolovan i identifikovan upravo u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine
Groznicom Zapadnog nila zaraženi su naši domaći kuleks komarci. Njih su zarazile ptice koje su nam došle iz Afrike.
– U Beogradu, zaraženih komaraca ima oko grobalja i šuma. Nađeni su u Banjičkoj šumi, Sportskom centru Surčin, kod Spomen parka u Jajincima, u Resnik, kod grobalja Lešće, Mali zbeg, Banjičkog groblja, Topčiderskog, kod groblja u Žarkovu… – navodi dr Aleksić.
Uzorci pozitivni na ovaj virus dijagnostikovani su prethodnog vikenda.
– Krajem juna i početkom jula smo uzimali uzorke a tokom prethodnom vikenda smo uradili testiranje i ustanovili da ima virusa Zapadnog Nila – kaže on i dodaje:
– Zarazile su ih ptice koje su došle iz Afrike, koje su rezervoar ovog virusa.
Doktor Aleksić podseća da nas “grizu” samo ženke, ali da osim po tome što su dosadne ne možemo drugačije da ih prepoznamo.
– Svi oni komarci koji nas bodu i dosađuju nam su ženke. Mužjaci kratko žive i hrane se samo nektarom i šećernim sokovima sa biljaka ili suvih plodova, tako da njih uopšte i ne viđamo. To znači da ženka prilazi našem telu, a da se mužjaci uopšte ne motaju oko nas – objašnjava sagovornik.
SIMPTOMI
Blaga klinička slika:
– groznica,
– glavobolja,
– mučnina,
– povraćanje
Teška klinička slika:
– upala moždanih ovojnica
– upala mozga
Na pitanje postoji li nešto što možemo da jedemo od hrane, što bi odbijalo komarce, kaže obreshrabrujuće ne:
– To je jako individualno. Komarce privlače isparenja iz naše kože, a ta isparenja i znoj sadrže preko tri stotine različitih komponenti različitih. Komarac nađe žrtvu na osnovu koncentracije ugljendioksida, i na osnovu toga prilazi žrtvi a onda posle toga bira mesto za ubod.
Aleksić kaže da je ove godine mnogo manje šumskih komaraca od rečnih u odnosu na prošlu godinu kada ih je bilo na ravne časti, pola-pola.
– Njih sada ima oko 20 odsto, ali pošto je zbog vremenskih uslova, za njih bila nepovoljna, kasnila je i njihova regeneracija, oni se sada trude da nadoknade to vreme. S tim u vezi ženke se trude u velikom broju da nadoknade sve to pa uzimaju krvni obrok da bi se parile i položile jaja. Zato su agresivni – objasnio je sagovornik.
Napominje da će najavljene kiša u toku predstojećih dana odgovarati njihovom širenju i poziva građane da se pridržavaju svih mera. Najoptimalnije temperature za aktivnost komaraca su one između 20 i 25 stepeni.
Kako je jutros izjavila direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” dr Verica Jovanović, za sada još nema građana kojima su zaražćeni komarci preneli virus Zapadnog Nila.
Groznica Zapadnog Nila koju prenose komarci stigla je u Srbiju 2012. godine. Iako se isprva mislilo, da su je doneli azijski tigrasti komarci, ispostavilo se da su se njome zarazili naši domaći.
Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem.
Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.
Kod oko 80 odsto inficiranih ovo oboljenje protiče bez simptoma, dok ostatak ima blagu kliničku sliku. Teška klinička slika razvija se kod jednog na 150 obolelih, a u riziku od takvog razvoja bolesti su osobe iznad 50 godina i one koje imaju neko hronično oboljenje poput depresije i kardiovaskularnih bolesti.
Naime, teži oblik bolesti karakteriše upala mozga (encefalitis) i nema nikave karakteristike po kojima se razlkuje od ostalih encefalitisa.
Pored groznice i glavobolje, u kliničkoj slici dolazi do pojave ukočenosti vrata, dezorijentacije, kome, tremora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize… Ozbiljne neurološke manifestacije uključuju gubitak koordinacije mišićnih pokreta, zapaljenje kičmene moždine…
Preporuke Instituta “Batut” za zaštitu od komaraca
– upotrebu repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom
– nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
– izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru
– upotrebu zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta
– redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru
– po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen
– izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare
– smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja
– najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki
– ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu
– u slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije
– u slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.
Ovaj virus prvi put je izolovan i identifikovan upravo u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus odnosno virus koji se prenosi insektima na svetu, a rezervoar zaraze su ptice, uglavnom gavrani i čavke.
Inače, cirkulacija ovog virusa prisutna je svuda na Evropskom kontinentu još od 60-ih godina prošlog veka.Izvor: B92