U protekloj nedelji cene svinja na tržištu su zabeležile značajne oscilacije, što je izazvalo nekoliko faktora, od oscilacija u potrošnji do problema u lancima snabdevanja.
Otkupna cena tovnih svinja telesne mase od 80 do 120 kilograma bila je viša u odnosu na prethodnu sedmicu u klanicama na području južnobanatskog regiona, gde je dominirao iznos od 220 dinara po kilogramu. U nišavskom regionu, klaničari su otkupljivali prasad telesne mase od 16 do 25 kilograma po višoj ceni, od 360 dinara po kilogramu. Na stočnoj pijaci u Čačku zabeležen je rast prodajnih cena prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma na dominantnih 350 dinara po kilogramu. Skuplje su bile i tovne svinje u odnosu na prethodni period, pa su se grla telesne mase od 80 do 120 kilograma prodavala za 300 dinara po kilogramu, dok je dominantna cena grla telesne mase preko 120 kilograma bila 300 dinara po kilogramu.
Međutim, cena nije bila ujednačena na svim tržištima. U južnobačkom regionu zabeležena je niža otkupna cena prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma, jer je dominirao iznos od 400 dinara po kilogramu. Niže su bile i otkupne cene tovnih svinja, pa je dominantna cena tovnih svinja telesne mase od 80 do 120 kilograma iznosila 190 dinara po kilogramu, dok je kod grla telesne mase preko 120 kilograma dominantni iznos bio 180 dinara po kilogramu.
U Kragujevcu je zabeležen pad prodajne cene tovnih svinja telesne mase od 80 do 120 kilograma i krmača za klanje. Za kupljene tovne svinje kupci su trebali da izdvoje 230 dinara po kilogramu, a za krmače za klanje 180 dinara po kilogramu. S druge strane, u srednjebanatskom regionu otkupna cena prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma bila je 400 dinara po kilogramu, dok je dominantna otkupna cena tovnih svinja telesne mase od 80 do 120 kilograma iznosila 230 dinara po kilogramu.
Svinjogojstvo u Srbiji, koje je nekada bilo okosnica stočarske proizvodnje, danas se suočava sa brojnim problemima. Uz slabljenje konkurentnosti na međunarodnom tržištu, sve manje farmi je u mogućnosti da opstane, a broj svinja u zemlji neprestano opada. Problemi sa kvalitetom i nedostatkom investicija, lošim upravljanjem dodatno opterećuju ovu granu poljoprivrede. Da bi Srbija ponovo postala ozbiljan igrač u ovoj oblasti, potrebna su hitna ulaganja u modernizaciju farmi, kao i bolja organizacija i podrška farmerima.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da srpsko svinjogojstvo ne može da se oporavi bez drastičnih promena. Poljoprivrednici ne mogu i dalje da budu na „gubitničkoj strani“ – neophodno je smanjenje administrativnih barijera, bolja podrška u vidu subvencija i modernizacija farme. Osim toga, važno je investirati u domaći proizvodni potencijal, a ne oslanjati se na uvoz, koji i dalje preplavljuje tržište.
Ako se trenutni trendovi nastave, srpski proizvođači mesa će morati da preispitaju svoju budućnost. Da li ćemo postati zemlja koja proizvodi kvalitetno meso ili ćemo biti na ivici gubitka konkurentnosti na međunarodnom tržištu? Na ovo pitanje odgovor će morati da daju svi akteri u lancu – od farmera, preko trgovaca, pa do države.Izvor Poljoprivrednik