Najave da će cena maline dostići 139 dinara u otkupu nije zadovoljila proizvođače srpskog zlata. Očigledno da su korov i korozija debelo načeli ovu proizvodnju, jer poslednje dve godine umesto da se bore za bolji kvalitet, rod i nova tržišta, malinari pregovaraju, protestuju i traže rešenje koga nema, ni u najvai. Sa druge strane, dražva ne bi, da se meša u zakon trž išta U Kraljevu na protestima 1 od 5 miliona sve se moglo čuti osim boljitka za ovu granu voćarstva. Zakon ulice ipak nikome nije doneo dobro.
Po izvozu malina Srbija je u top pet zemalja sveta. U tom istom svetu malo je onih koji bi ovo voće poistovetili sa Srbijom. Iako je protekle godine pod zasadima maline bilo 23.000 hektara, iz godine u godinu proizvodnja opada, a raste nezadovoljstvo proizvođača.
Kada će svanuti malini – ovo pitanje proizvođači postavljaju svake godine dok nezadovoljni otkupnom cenom blokiraju puteve. Malo je onih koji se ne spore sa vlasnicima hladnjača.
Novi namet legalni sezonci
Zakon o pojednostavljenom radnom agnažovanju sezonskih radnika – koji je startovao od 1. januara ove godine – u periodu od pet godina uvećaće budžetske prihode za 15 miliona dinara i povećati formalnu zaposlenost za 33.000 radnika. To je za državu u redu, bilo bi i za malinare da su uslovi nešto drugačiji. Prosta računica kaže da je na sezonskim poljoprivrednim poslovima u Srbiji angažovano između 80 i 100 hiljada građana, najviše u malinjacima
Fiksni troškovi poreza i doprinosa koje poslodavac treba da plati u ovoj godini su 303 dinara, što je za trećinu jeftinije nego po prethodnom modelu. To znači da će jedan nadničar, koji u proseku radi 20 dana, poslodavca na ime osiguranja koštati 6.000 dinara. Dosadašnje obaveze za poslodavce, koji su uplaćivali poreze i doprinose sezoncima u proseku, a veoma mali broj njih je to činio, su bile 10.200 dinara. Malinare inovacije i olakšana procedura raduju, ali:
– Po ceni od 139 dinara, koliko otkupljivači akontno nude, mi ne možemo da ostanemo u plusu i bez plaćanja doprinosa radnicima, a kamoli sa ovim izdacima. Pričao sam sa agencijama posredstvom kojih dolaze berači da se oni odreknu 300 dinara od dnevnice i da im taj novac bude uplaćen za osiguranja. Nisu hteli ni da čuju. Prosečan berač nabere 50 kilograma i košta poslodavca, sa dnevnicom i prevozom, 3.300 dinara dnevno. Ako je otkupna cena 110 dinara, on ubere dnevno maline u vrednosti od 5.500 dinara, što znači da proizvođaču ostane 2.200 dinara. Ako se od toga oduzmu troškovi proizvodnje, dođe se do računice da je malinar u najboljem slučaju na nuli- kaže sagovornica Slađana Stanković, iz Udruženja poljoprivrednika Užice
Ko je pojeo kajmak ako popio surutku?
Glavni izvozni adut poljoprivredno-prehrambenog sektora Srbije prošle godine bila je malina sa izvozom od 190 miliona evra. Potom slede cigarete, pšenica, kukuruz i jabuke. Kada je reč o prehrambenoj industriji najviše uspeha u izvozu imali smo sa bezalkoholnim pićima i suncokretovim uljem, koji su jedini uspeli da se plasiraju na listu top deset izvoznih proizvoda Srbije. Dakle i pored problema kraljica izvoza nije izostala .Prosle godine od izvoza maline 190mil eur, od toga je bar 150mil izvoza od roda 2018 jer se deo roda prebacuje od prosle tj pretprosle god. Ako se zna da je prosle godine ubrano 56000tona onda se lako dodje do cifre po kojoj se kilogram izvozi a to je oko 2.6eur po kg a ljudima je prosle godine placeno po kilogramu do 1.2eur po kg.
Proizvođačka cena sveže maline u Srbiji iznosi 139,3 dinara, pokazuje najnovija kalkulacija koja je urađena u saradnji sa stručnjacima fakulteta, predstavnika nadležnog ministarstava i proizvođača.
Ova cena usaglašena je na nedavnom sastanku radne grupe za malinu u Institutu za voćarstvo u Čačku. Urađeno je nekoliko obračuna, na osnovu različitih prinosa po hektaru, kako bi se došlo do što preciznije proizvođačke cene sveže maline.
Evo kako do tih 139,3 dinara kao prosečnoj proizvođačkoj ceni po kilogramu. Toliko malinare košta proizvodnja, bez zarade. Ako uzmemo da je prosek otkupne cene ovog voća, poslednjih deset godina, bio 140,16 dinara, jasno je da su proizvođači na gubitku. Prošle godine malina se otkupljivana za 90 do 100 dinara tako da svako može da izračuna kolika je bila zarada voćara, odnosno da je uopšte nije ni bilo.
Prema podacima Privredene komore Srbije od 103.000 tona, 100. 000 je izvezeno kao smrznut proizvod, kojeg stanovnici EU ne identifikuju sa Srbijom. Jedan od problema koji nas prati jeste sortiment, mi imamo velikih problema sa sortama u Srbiji, jer sorte koje mi gajimo nemaju karakteristike koje su potrebne za izvoz u svežem stanju. Sorte koje su jako dobre za izvoz i potrošnju u svežem stanju su sorte koje su klubske i koje su zaštićene od strane proizvođača.
Srbija ima manje od pet posto sertifikovanog sadnog materijala.
“Besmisleno je da smo mi tek prošle godine dobili bezvirusne sadnice vilameta u Srbiji od domaćeg proizvođača. Mi nemamo kvalitetnu osnovnu sirovinu, sadnice uvozimo iz Holandije, Švajcarske, itd. To ne može biti normalno za neku proizvodnju za koju se dičite da ste broj jedan ili dva u svetu, a nemate sopstveni sadni materijal”, ističe dipl.inž. Goran Đaković iz “Agrobiznis magazina”.
Bitan kvalitet sadnog materijala nedvosmisleno pokazuje i kroz sledeću konstataciju.Nedovoljno za ponos, ali i za prvoklasni prinos, koji u proseku iznosi pet tona po hektaru. Idealno bi bilo da bude tri puta veći. Zato kada se bore za cenu, proizvođači treba da imaju na umu i kvalitet onoga što prodaju, kažu u Privrednoj komori Srbije.
Šta misli ministar o malini
Država ne može nikome da garantuje cenu maline, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da sa aspekta tržišta ove godine situacija po tom pitanju neće biti bolja nego što je bila prethodne.
Nedimović je u Skupštini Srbije na sednici gde članovi Vlade odgovaraju na pitanja poslanika kazao da je država preuzela sve u prethodnom periodu da sa repromaterijalom, mineralnim đubrivom, preko nabavke goriva, smanji troškove za poljoprivrednu proizvodnju.
“Ove godine nameravamo da usvoijimo dva zakona koji bi trebalo da pomognu u razrešavanju ovog problema, to je zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda i da izmenimo zakon o podsticajima”, naveo je Nedimović komentarišući da od sektora malinara nema teže muke u ovom trenutku.
Objasnio je da je u Srbiji 2011. godine bilo 13.500 hektara pod zasadima malina, uglavnom na prostoru zapadne Srbije, dok 2018. godine imamo 23.000 hektara pod zasadima malina, gotovo dva puta više.
Kako je kazao, 2013, 2014, 2015. godina bile su dobre za malinarski sektor, u smislu da je postojala dobra cena, dobra tražnja, ali zbog masovnog podizanja zasada u onim krajevima i od onih lica koji se time nisu bavili, došlo je do toga da na današnji dan postoji 59.000 gazdinstava koje imaju manje od jednog hektara pod zasadima malina.
“Ove godine sa aspekta tržišta situacija neće biti ništa bolja nego prethodne godine. Vlada Srbije nikada neće bežati od ovog problema, ali tržište je jedino koje opredeljuje cenu”, kazao je Nedimović.
Od 22.aprila kontrola malinjaka
Predstavnici Radnog tela koje je Vlada RS, na inicijativu Asocijacije malinara Srbije, formirala kako bi stručna lica utvrdilla zašto se stabljike malina sve češće suše, posetili su danas desetak domaćinstava u ivanjičkom kraju. U narednom periodu oni će obići oko 2.000 domaćinstava na području čitave Srbije kako bi ustanovili realno stanje zasada, ali na osnovu prvih procena malinjaci su u veoma lošem stanju.
Pomoćnik ministra poljoprivrede u sektoru za ruralni razvoj, Aleksandar Bogićević, kao koordinator Radnog tela za suzbijanje bolesti maline, rekao je da se prevashodno moraju utvrditi i mapirati bolesti koje su prisutne u zasadima. U radnoj grupi su i predstavnici PSSS koji će terenskim obilaskom utvrditi analizom stanje amline u Srbiji sa aspekta agrotehnike.
Na osnovu dobijenih rezltata nakon završetka analize malinjaka, Vlada RS izaći će sa podsticajnim merama i subvencijama za podizanje novih nezaraženih zasada kako bi se spasla proizvodnja ’’crvenog zlata’’ u našoj zemlji. Subvencije po hektaru će iznositi i do 5.000.000 dinara.
Zašto je nismo geograski zaštitili?
Iako malinu često smatramo srpskim brendom, on zvanično to nije. Crveno zlato, kako drugačije zovu ovo voće, očigledno ne sija dovoljno da bi ga u svetu prepoznali kao proizvod iz Srbije. A prema mišljenju stručnjaka da bi se to desilo potrebno je dosta vremena, pregovora i ulaganja. Zaštita geografskog porekla jeste možda dug proces ali sa dugim rokom trajanja. Možda o ovoj temi treba da razmišljaju i sami proizvođači, Usruženja, svi koji zavise od maline. Neki su našu šljivovicu brendirali, ali svetske face i dalje tvrde da je naša bolja. Da li Srpsku malinu čeka isti scenario.
Japanska delegacija nedavno je posetila Arilje. Bili su oduševljeni srpskom malinom. Ljudi od ukusa i mnaira nema šta. Što se nas tiče mogli bi da je otkupe. E, taj potpis bi ovom našem zlatu, zlata vredeo, sve drugo je trošenje para, vremena i živaca. Ono čega su se upućeni pribojavali upravo se desilo. Previše novih parcela hiperprodukcija- premalo roda, previše hladnjača -premala cena! Treba li dalje komentarisati?
Redakciaj S.C.