Vlada Srbije proglasila je u ponedeljak, 19. juna za elementarnu nepogodu poplavu koja je u maju i junu zahvatila deo teritorije Republike Srbije, nanela značajnu štetu i ugrozila stanovništvo u pojedinim krajevima. Nepogoda je proglašena u 56 gradova i opština, pošto su jaka kiša i izliveni bujični i drugi vodotokovi oštetili regionalnu i lokalnu infrastrukturu, objekte javne namene, porodične stambene objekte građana i poljoprivredne useve.
Vlada Srbije donela je i zaključak o formiranju Radne grupe za koordinaciju aktivnosti na saniranju posledica poplava i pripremi državnih programa pomoći i obnove nakon poplava, kojim će biti precizirana potrebna finansijska sredstava za saniranje štete.
Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i klimatolog dr Vladimir Đurđević ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da su ovogodišnje poplave mogle da se predvide, jer su sve vremenske prognoze u poslednjih desetak dana, pa čak i u poslednjih mesec dana, ukazivale na pojačane padavine.
„Tokom proteklog vikenda je bio vrhunac, ali kišni period i prve poplave počele su 17. maja. Meteorološke prognoze u proteklih mesec dana jasno su ukazivale na to šta će da se desi i mogla je tačno da se prognozira razmera poplava i obeleže neka potencijalno kritična mesta. Bilo je jasno da će na velikoj teritoriji Srbije biti problema sa padavinama“, smatra naš sagovornik.
Druge vrste prognoza, one malo dugoročnije koje se tiču klimatskih promena, pokazivale su da u našoj zemlji sve više raste rizik od klimatskih posledica.
„Klimatske promene sa sobom donose i povećan rizik od poplava i trebalo bi da se spremamo jer je to poznato već decenijama unazad, nije reč o nekom kratkoročnom predviđanju. U Srbiji je 2010. godine godine usvojen dokument koji je otvorio temu prilagođavanja klimatskim promenama, u kome je pisalo da su poplave jedan od rizika u budućnosti„, naglasio je Đurđević.
Dr Jelena Dobrić iz JVP Srbijavode kaže za Biznis.rs da su nakon najave obilnih padavina od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda svi subjekti iz Opšteg i Operativnog plana za odbranu od poplava za ovu godinu podigli sve svoje raspoložive kapacitete, kako bi spremno reagovali na moguće poplavne događaje.
„Na deonicama na kojima su najavljene obilne padavine uvedena su 24-časovna dežurstva i preduzete su sve preventivne mere, a kontinuirano se komuniciralo i sa lokalnim samoupravama i Sektorom za vanredne situacije. U skladu sa obavezama iz Opšteg i Operativnog plana, sve visoke brane i akumulacije, ukupno 43, blagovremeno su ispražnjene i spremno su primile poplavni talas kako bi se ublažila potencijalna šteta“, naglasila je Dobrić.
Nemamo adekvatnu infrastrukturu za obilne padavine
Vladimir Đurđević smatra da ni oni koji se direktno bave poplavama ne bi mogli da kažu koja su najkritičnija mesta, jer je manje-više cela teritorija naše zemlje u problemu. Prema njegovoj oceni, domaća infrastruktura za odbranu od poplava nije adekvatna, niti je napravljena za kiše koje trenutno imamo, odnosno kiše koje su intenzivnije nego pre i koje za kraće vreme donose veću količinu padavina.
„Naš sistem za odbranu od poplava je pravljen za neke klimatske uslove sa sredine prošlog veka, a oni više ne postoje zato što je klima promenjena, i tek ćemo u budućnosti videti dodatnu promenu klime. Tako ceo naš sistem za odbranu od poplava praktično nije adekvatan i mora na neki način da se reorganizuje i redizajnira“, upozorava Đurđević.
Druga stvar na koju je ukazao naš sagovornik je da kritičnost poplava nije povezana samo sa tim gde je najveći rizik da se dogode, nego i šta se od značajnih infrastrukturnih objekata nalazi na tim mestima.
„Dakle, poplava može da bude i na maloj površini, ali da bude ugrožen veliki broj ljudi. Stoga je kompleksno pitanje gde je kod nas najkritičnije i najurgentnije da se reaguje, zato što bi trebalo najpre da imamo detaljnu analizu unapređenja sistema za odbranu od poplava, a takva analiza trenutno ne postoji“, istakao je Đurđević.
Jelena Dobrić je navela da je u procesu pridruživanja Evropskoj uniji jedna od obaveza Srbije i usklađivanje sa Direktivama EU, a jedna iz oblasti voda je evropska Direktiva o upravljanju rizikom od poplava Evropskog parlamenta i Saveta (FRMD), koja je stupila na snagu 23. oktobra 2007. godine.
„Njena svrha je da identifikuje rizike od poplava, utiče na poboljšanje zaštite od budućih poplava i definiše mere upravljanja rizikom od poplava. Direktiva o poplavama propisuje obavezu članicama EU, kao i zemljama koje su u procesu pridruživanja, izradu karata ugroženosti i karata rizika od poplava. Preliminarna procena rizika od poplava izrađuje se u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju metodologije za izradu preliminarne procene rizika od poplava, radi određivanja značajnih poplavnih područja (ZPP)“, istakla je naša sagovornica.
Značajno poplavno područje je teritorija na kojoj postoje ili se mogu pojaviti značajni rizici od poplava, odnosno na kojoj je zabeležena značajna poplava u prošlosti i/ili za koje se procenjuje da postoji rizik od pojave značajne poplave u budućnosti.
„Prva Preliminarna procena rizika od poplava (PPRP, 2011) u Srbiji urađena je 2011. godine i identifikovala je 99 značajnih poplavnih područja (ZPP). Preispitivanje i po potrebi noveliranje preliminarne procene rizika od poplava vrši nadležno ministarstvo po isteku šest godina od njene izrade. U drugom ciklusu, tokom 2019. godine Preliminarna procena rizika je ažurirana i njome je identifikovano 101 ZPP, koja predstavljaju deonice na kojima postoji najveći rizik od poplava“, navela je Dobrić.
Ona je podsetila da je prema Direktivi o poplavama iz 2007. godine Srbija, odnosno nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Republička direkcija za vode), izradila nacrt Plana upravljanja rizikom od poplava za period od 2021. do 2027. godine. Plan još uvek nije usvojen od strane Vlade Srbije, a deo Plana odnosi se na katalog mera za smanjenje rizika od poplava.
Zaštitni sistemi se moraju održavati, nadgrađivati i rekonstruisati
Poplave su, kako kaže, očekivane na ugroženim nezaštićenim područjima. Dodala je da danas postoje situacije gde poplave uzrokuju štete uglavnom na deonicama duž kojih ne postoje izgrađeni sistemi zaštite od poplava.
„Poplave su moguće duž zaštićenog područja u slučaju otkaza postojećeg zaštitnog sistema, ali on u najvećoj meri zavisi od stepena održavanja funkcionalne sigurnosti zaštitnih objekata. Izgrađeni zaštitni sistemi se moraju održavati, nadgrađivati i rekonstruisati uz periodične sanacione radove, posebno nakon značajnih poplavnih događaja. Nakon 2014. godine velikim ulaganjima učinjeno je da se osećamo bezbednije po pitanju poplava. U prethodnih osam godina Vlada Srbije je uložila značajne resurse u objekte na teritoriji naše zemlje, što je tokom ovog poplavnog talasa dalo pozitivne rezultate i na vodotocima prvog reda, koji su u nadležnosti JVP Srbijavode, nije bilo prelivanja i plavljenja branjenih područja“, naglasila je Jelena Dobrić.
Štetu još uvek teško proceniti
Prema rečima Vladimira Đurđevića, u ovom trenutku je veoma teško proceniti gubitke, ali on smatra da posledice ovih poplava i štete koje su izazvale prevazilaze nivo interesovanja koji postoji u javnosti.
„Trenutno stanje među širom populacijom je da su ove poplave malo potcenjene, što je verovatno posledica sveukupnog stanja u društvu i visokog stepena političkih tenzija, pa nema mnogo mesta za priču o poplavama i klimatskim promenama. To je još jedna od stvari na koje klimatolozi upozoravaju – da su društva u kojima postoji neka vrsta političkih nestabilnosti ranjivija na klimatske promene“, upozorio je Đurđević.
Dodaje da su zato takva društva izloženija problemima, a kao jedan od ključnih povodom poslednjih poplava vidi procenu šteta i njihovu nadoknadu, pošto su obuhvaćene i velike poljoprivredne površine.
„Svi ti poljoprivrednici su izgubili useve za ovu godinu i načinjena šteta u poljoprivrednoj proizvodnji bi na neki način trebalo da bude pokrivena, a trenutno mi deluje – što će se možda promeniti – da će većina poljoprivrednika biti zaboravljena, i to baš zbog toga što ne postoji nivo interesovanja koji je potreban za takve ozbiljnije akcije“, smatra naš sagovornik.
Đurđević podseća da su štete od poplava iz 2014. godine procenjene na 1,7 milijardi evra, i da su bile vidljive kroz pad BDP-a.
„Bilo je jasno da su poplave uticale na smanjenje projektovanog bruto domaćeg proizvoda. Dobar deo tog problema bio je zbog plavljenja kopova u Kolubari i nepogode u Obrenovcu. U ovogodišnjim poplavama nismo imali tako veliki problem, pošto su bile locirane na mestu gde nije bilo tako velikih infrastrukturnih objekata. Štete od ovogodišnjih poplava su možda ozbiljnije u smislu zahvaćenih površina, ali će to tačno pokazati analize“, zaključio je Đurđević.
Kada je reč o gubicima usled poplava, Jelena Dobrić iz Srbijavoda je navela da prema Zakonu o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, državne programe pomoći i obnove donosi Vlada na predlog Ministarstva za javna ulaganja.
„Nakon poplavnih događaja poplavljena područja obilazi nezavisna stručna komisija koja popisuje nastalu štetu i na osnovu procene se pristupa saniranju posledica elementarne nepogode“, naglasila je ona.
Čekaju nas sve jače padavine
Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i klimatolog dr Vladimir Đurđević ističe da je iz prethodnih poplava naučeno vrlo malo, odnosno samo smo postali svesni da se one dešavaju. Poručuje da se posle poplava iz 2014. godine infrastruktura vratila na stanje u kojem je bila pre tih dešavanja, ali da bi trebalo da budu napravljeni bedemi za intenzivnije kiše u budućnosti.
„Kada je rađena rekonstrukcija, i kada su rađeni veliki infrastrukturni projekti, sve je vraćeno na staro, iako se znalo da će kiše u budućnosti biti intenzivnije i da je veći rizik od poplava. To znači da nije urađena dobra stvar, već je samo privremeno odložen isti problem, koji će se desiti u relativno bliskom vremenskom intervalu„, upozorio je naš sagovornik.
Jelena Dobrić je navela da su Srbijavode uz pomoć Evropske delegacije, UNDP-a, kao i kroz međusektorsku i međuresornu saradnju, razvijale sistem za ranu najavu i SCADA sistem, kako bi delovali preventivno.
„Tokom sve češćih iznadprosečnih padavina potreba za interventnim delovanjem postala je svakodnevica. Sistem za ranu najavu predstavlja instrument putem kog može da se predvidi mesto i vreme mogućeg formiranja poplavnog talasa, kako bi mere zaštite bile uspešno sprovedene, dok SCADA sistem predstavlja sistem daljinskog upravljanja visokim branama i crpnim stanicama“, obrazložila je ona.
Cilj daljinskog upravljanja je, kako je istakla, da se na pravi način preduprede teške situacije, a dodala je da je plan da u narednih nekoliko godina cela teritorija i slivovi u Srbiji budu u ovom sistemu. Navedeni sistemi, kako je navela, predstavljaju inovativnost u borbi protiv štetnog dejstva poplava.
Klimatske promene se neće zaustaviti u narednih 30 godina
Đurđević naglašava da je od svega najsigurnije da nas očekuju sve jače padavine, kao i da se klimatske promene neće zaustaviti u narednih tridesetak godina, čak i u slučaju najambicioznijih globalnih planova. Da bi taj proces bio zaustavljen moramo da prestanemo da koristimo ugalj, naftu i gas kao osnovne energente, a to je, kako kaže, spor i politički vrlo komplikovan proces.
„To u najboljem slučaju može da se desi u narednih 30 godina, a u tom periodu će se atmosfera zagrejati za još jedan dodatni stepen tako da ćemo videti obim promene klime koji je ekvivalentan onom koji smo videli u poslednjih 150 godina. Taj proces će se dodatno ubrzati, pa sa sigurnošću možemo da očekujemo intenzivnije padavine, povećanje rizika od poplava i veće posledice, ukoliko ne pređemo u mod prilagođavanja na klimatske promene. Dakle, šta god da radimo, rekonstruišemo, planiramo, treba da razmišljamo o tome da bude funkcionalno i u ekstremnijim klimatskim uslovima“, obrazložio je naš sagovornik. Autor Julijana Vincan