U Srbiji je pokrenuta kampanja “Ne pali strnjiku”, čiji je cilj zaustavljanja tog štetnog i zabranjenog načina uklanjannja žetvenih ostataka sa njiva, koji je veliki rizik po ljude, imovinu i nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi.
Tri ministarstva – zaštite životne sredine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i unutrašnjih poslova, su uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP pokrenula kampanju da se ne pali strnjika jer je to, kako podsećaju nedozvoljen i visoko rizičan način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva.
“U Srbiji je prošle godine evidentirano skoro 19.000 požara na otvorenom. Najviše je gorelo nisko rastinje, stradale su i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi, Život je izgubilo 14 građana, povređeno ih je bilo 40 i spaseno troje”., navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.
Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, visoka temperatura ubija korisne mikroorganizme i smanjuje plodnost zemlje, sadržaj humusa i uništava azot koji je potrebno potom nadoknaditi đubrenjem.
Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje centrimetra humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame.
Spaljivanjem strnjike ne smanjuje samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.
Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost, navodi ministarstvo.
S druge strane, dodaju, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.
Ministarstvo ocenjuje da je za prestanak ove zakonom zabranjene prakse koja se kvalifikuje kao krivično delo i za koji su predviđene visoke novčane kazne, potrebno je i jačanje svesti o njihovim štetnim posledicama.
U Sremskoj Mitrovici realizovana je prva od pet radionica u okviru kampanje “Ne pali strnjiku!” čiji je cilj da se probudi svest o višestruko štetnim posledicama paljenja strnjike i da se ta praksa mora iskoreniti.
Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, realizuju kampanju širom Srbije sa apelom da se ne pali strnjika.
Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.
Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost. S druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.
Za prestanak ove zakonom zabranjene prakse koja se kvalifikuje kao krivično delo, i za koji su predviđene visoke novčane kazne, potrebno je i jačanje svesti građana o njihovim štetnim posledicama.
U okviru ovogodišnje kampanje, biće realizovano pet radionica kroz organizacionu mrežu Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije.
Kampanja „Ne pali strnjiku!“, ima za cilj da u javnosti probudi svest o tome da je spaljivanje strnjike višestruko štetno, i da se ova praksa mora iskoreniti. Istovremeno će biti promovisana dobra rešenja za zbrinjavanja žetvenih ostataka, koja su efikasna i nije ih teško primeniti.