Septembar je mesec ubiranja plodova ali i prestojećih radova za setvu kultura. Mesec u kome planiramo dalje radove za zimsku berbu ili prolećnu žetvu. Jesen pred nama ako je lepa omogućava korišenje pašnjaka i još jednu kosidbu…Septembar je mesec pijace i pripreme zimnice ali i uređenja bašte …
Ratarstvo U septembru se nastavlja setva uljane repice ,poželjno do kraja I dekade, deteline, lucerke, trava i travno-leguminoznih smeša. U drugoj dekadi septembra seju se ozima grahorica, ozimi grašak, njihove mešavine s ozimom raži i ozimim ovsem, a pri kraju meseca i s ozimom pšenicom i ozimim ječmom. U prvoj polovini septembra počinje jesenje-zimsko oranje zemljišta predviđenog za prolećnu setvu. Beru se rani hibridi kukuruza, suncokret i soja. Vadi se krompir. Obavlja se priprema za setvu ozimih useva: pšenice, ječma, tritikalea, ovsa i raži. Završavaju se radovi na uređenju zemljšta: ravnanje, podrivanje, kalcifikacija. U skladištima se kontroliše ranije spremljeni rod pšenice i drugih useva. Posebno se proverava sadržaj vlage i zdravstveno stanje. Prati se klijanje i nicanje useva iznikle uljane repice i po potrebi tretiraju od štetnih insekata, buvača i repičinog sjajnika.
Povrtarstvo Do sredine meseca mogu se sejati zimski lukovi i luk srebrenjak, a spanać, rotkva i ozima salata sve do oktobra u rokovskoj setvi, na sedam do deset dana. Sadi se rasad ozime salate posejane tokom avgusta. Pristiže povrće iz postrne setve pa se beru boranija, kornišon, krompir, paradajz, paprika, plavi patlidžan, spanać, rotkvice, srednjerane kupusnjače i drugo jesenje povrće. U toku septembra najveći broj poslova odnosi se na ubiranje plodova. Od pravilne berbe zavise prinosi, ali i dužina perioda obrazovanja novih plodova. Smatra se da nepravilna berba, kada se oštećuju listovi i stabla biljaka i neblagovremena berba, mogu smanjiti prinose od 30 do 50 %. S obzirom na to da je ovo mesec masovne berbe paprike, paradajza, krastavaca, boranije i drugih vrsta povrća, o tome treba voditi računa. Kod paradajza (visoke sorte) početkom septembra treba zakinuti vrh stabla i bočnih grana ostavljajući iznad poslednje cvasti dva do tri lista što omogućuje da se pravilno obrazuju svi plodovi, a najveći broj i da sazri do prvih mrazeva. Za proizvodnju paradajza značajno je da na kraju vegetacije bude što više obrazovanih plodova, makar i zelenih, jer i oni uspešno dozrevaju u toku meseca ili dva i tako produžavaju vreme korišćenja paradajza. Krajem meseca treba početi rasturanje stajnjaka i osnovnu jesenju obradu zemljišta u povrtnjaku. Površine oslobođene vađenjem, odnosno berbom povrća, odmah obraditi. Ta priprema može biti za gajenje prolećnih vrsta i tada je bez fine površinske obrade. Za gajenje jesenjih i zimskih vrsta uključuje se odmah i fina površinska priprema zemljišta.
Voćarstvo U prvoj dekadi septembra završava se kalemljenje voćaka očenjem na spavajući pupoljak. Završava se berba šljiva, ali ova godina je izuzetna, sve je poranilo pa i šljive tako da taj posao treba završiti jer je verovatno započet u prethodnom mesecu. Beru se plodovi zimskih sorata jabuka i krušaka i skladište u hladnjačama. Sa jabukama – oprez! Suviše rano obrani prezreli plodovi nisu pogodni za čuvanje, pa je određivanje najpogodnijeg vremena berbe zimskih sorti jabuka od posebne važnosti.
Najvećem broju voćnih vrsta nije potrebna posebna zaštita. Izuzetak je kruška. U rodnim zasadima, u izvesnim godinama, pojavljuje se kruškin cvetojed, po pravilu u starijim, zapuštenim zasadima. U voćnjacima u kojima se sprovodi sistematska zaštita retko se javlja u takvom obimu da je neophodno prskanje. Ženka odraslog insekta polaže jaja u cvetne pupoljke krajem septembra. Iz jaja se izlegu larve koje se hrane unutrašnjim delovima cvetnih pupoljaka. Šteta se uočava tek idućeg proleća – napadnuti pupoljci ne kreću i pri dodiru lako se odvajaju od drveta. Za razliku od većeg broja drugih insekata, kruškin cvetojed se nerado seli s jednog stabla na drugo, pa to olakšava suzbijanje. Da bi se kruška zaštitila od ove štetočine, prska se jednom – krajem septembra insekticidima iz grupe piretroida ili kombinacija organofosfat+piretroid. Prskaju se samo sorte čiji su plodovi obrani. Obavlja se osnovno đubrenje i priprema površina za podizanje semeništa, rastila, matičnjaka, vegetativnih podloga i voćnjaka. U starim zasadima jagodičastog voća obradom se uništavaju korovi, a kod jagoda se zakidaju stoloni. Ako to već ranije nije urađeno, podižu se zasadi jagoda. Jagode posađene u septembru daju u narednoj godini znatno niži rod nego ako je sadnja bila krajem jula ili početkom avgusta. I pored toga, priprema zemljišta i sadnja jagoda u septembru daju bolje rezultate nego ako se to ostavi za oktobar, novembar ili mart naredne godine. Ako se zemljište u voćnjacima celog leta održava u obrađenom stanju, u septembru nema potrebe za posebnom obradom. Korovi više ne pričinjavaju ozbiljne teškoće, međutim korovi kao npr. divlja kupina upravo se odlično suzbijaju u drugoj dekadi septembra primenom preparata na bazi glifosata u dozi od 8 do 12 l/ha. Počinje priprema zemljišta za jesenju sadnju ostalih voćnih vrsta. Vrši se ugovaranje potrebnih količina sadnica određenih vrsta i sorata mada je to bilo bolje uraditi ranije.
Vinogradarstvo U septembru zri veliki broj stonih sorti vinove loze. Pošto ne sazrevaju svi grozdovi istovremeno, berba se sprovodi u nekoliko navrata. S berbom se počinje kada je zrelo najmanje 30 odsto roda. Beru se samo zreli i zdravi grozdovi. U ovom mesecu počinju i pripreme za jesenju sadnju vinove loze. Sadnja u jesen, u našim klimatskim uslovima, bolja je od prolećne. Pri sadnji neophodno je pripremiti zemljište tako što se uz duboku zimsku obradu đubri stajnjakom i mineralnim đubrivima. Đubrenje vinograda stajskim đubrivom smatra se veoma važnom agrotehničkom merom pošto je ono hranljivo i sadrži sve hranljive materije neophovne vinovoj lozi. Stajnjakom se đubri zemljište na kojem će biti podignut vinograd, ali i zasad vinove loze u plodonošenju svake treće ili pete godine u količini od 10 do 30 tona po hektaru. Đubrivo se razbacuje pre duboke obrade zemljišta. Kada se sadi kalemljena loza veoma je važno odabrati i najpodesniju loznu podlogu. A ona će zavisiti od tipa zemljišta i mnogih drugih faktora pa je najbolje da podlogu odredi poljoprivredni stručnjak.
Stočarstvo Septembar, kao i dva prethodna meseca, je u znaku sabiranja letine. Stočari treba da obrate pažnju na razne otpatke od letine i da ih najracionalnije iskoriste. Nedopustivo je, na primer, da se bilo šta pali i na taj način domaćinstvo ostaje bez prostirke za stoku. Slama je najčešća i najkvalitetnija prostirka i treba je odmah posle berbe sakupljati i balirati. Savremeni kombajni imaju priključke kojima se slama odmah skuplja i balira, a ako to nema, treba je pokupiti ručno, samo da se sačuva. Suva kukuruzovina, lomljena kukuruzna kočanka kao i otpaci od još nekih poljoprivrednih kultura takođe se mogu koristiti za prostirku, posebno u velikim živinarnicima, gde se živina drži na podu, a i piljevina može korisno poslužiti. Ponekad se slama, piljevina, kukuruzovina i kukuruzna kočanka koriste i kao ogrevni materijal, ali to je najgori i najnerentabilniji način korišćenja otpadaka. Stoka se postepeno privikava na prelaz sa zelene na suvu hranu.
Pčelarstvo Dovršavaju se radovi započeti u avgustu. Odstranjuje se medljikovac. Hrana i polen se približavaju leglu, skidaju se nastavci. Valja se boriti protiv moljca i vaši. Sprečavati pojavu grabeži roja. Pravo je vreme za pripremu košnica za prezimljavanje. Prioritet je dopuna rezervi hrane, bilo dodavanjem ramova s medom ili dodatnom prihranom u vidu prerađenog šećernog sirupa i to je mnogo bolje obaviti sada nego uznemiravati društvo i otvarati košnicu tokom hladnih zimskih dana. Saniranje društava bez matice, sa lošom maticom, rasformiranje slabih društava, zatim tretiranje protiv varoe i zaštita saća od voskovog moljca, obavljaju se što je pre moguće. Preventivno davanje lekova se u savremenom pčelarstvu ne praktikuje, nego se lekovi daju tek kad se pojave prvi znaci oboljenja. Na letu košnica postavljaju se češljevi radi zaštite od miševa, a postavljanjem lovilica u vidu flaša sa prokislim pivom ili voćnim sokom nastavlja se borba protiv osa i stršljenova. Ramove koji nisu dobro izgrađeni (satne osnove), a nisu useljeni treba ukloniti iz košnice ako to nije učinjeno ranije. Ako ima ramova sa malim površinama pod legom i bez hrane, najbolje ih je privremeno staviti na kraj pčelinjeg gnezda dok leglo ne izađe, a zatim ih ukloniti. U septembru još ima paše kako gajenih (detelina), tako i korovskih biljaka (različak, metvica, vrbica, majčina dušica, bela trava, divlja cikorija, bosiljak, šafrana…).
Vrt Krajem meseca uklanjaja se iz višegodišnjih leja procvetalo letnje cveće. Početkom meseca sadi se dvogodišnje prolećno cveće. Četinarske biljke, ako želimo da dobro prezime, treba obilato zalivati bez obzira na kiše.
Lekovito bilje U septembru se sakuplja lekovito bilje: hrastov lišaj, čemerika, digitalis, divizma, šipurak, kleka, lincura, nana, neven, slatka paprat, odoljen, oman, morač, mrazovac, čičak, beli slez, tatula, trnjina, velebilje, iđirot…S.C.