Proizvodnji salate u plasteniku potrebno je posvetiti posebnu pažnju primenom preventivnih hemijskih mera iz razloga što velike štete mogu prouzročiti mnoge bolesti i štetočine. Vlažna trulež je poslednjih godina dosta rasprostranjena. Parazit je mnogih biljaka, kako zeljastih tako i drvenastih, među kojima je razno povrće – salata, pasulj, grašak, paradajz, bundeva, neke vrste cveća poput hortenzija i hrizantema ali je prisutan i kod nekih korova. Koje mere treba ispoštovati kako bi izbegli gubitke odgovore smo potražili od dopl.inž Vladimir Kostić iz PSSS Kraljevo
Zelena salata je na domaćem tržištu zahvaljujući svojoj biologiji ali i uslovima uzgajaja prisutna tokom cele godine. Istina ovo povrće ima svoje oscilacije u potrošnji, ali se početak intenzivnije upotrebe vezuje za kraj kalendarske godine pa do prvomajskih praznika. Kasnije je potražnja za ovom korisnom namirnicom nešto manja jer pristiže ostalo sezonsko povrće.
Sada je većina plastenika zasađena salatom i to u različitim fazama, budući da joj predstoji intenzivna potrošnja. Ovo je biljka koja ima skromne zahteve prema temperaturi i svetlosti pa se kod nas gaji tokom zime bukvalno bez grejanja ili ukoliko su temperaturni minusi veliki uz minimalna zagrevanja.Međutim,povećanjem površine na kojima se gaji salata u zaštićenom prostoru učestala je i pojava bakteriozne truleži. Ona se naročito dešava u objektima sa slabim provetravanjem i nakon nekoliko uzastopnih ciklusa proizvodnje salate na istom supstratu. Obolele biljke gube tržišnu vrednost, pa usled toga mogu nastati značjani gubitci.
,,Proizvodnja salate u zatvorenom prostoru je veoma specifična, usled karakterističnih temperaturnih uslova, kao i vazdušne i zemljišne vlage, koji uglavnom pogodiju razvoju patogena kao što su bakterije.Vlažnu trulež salate izaziva bakterija Pseudomonas viridiflava ,može prouzrokovati značajne štete na salati koja se gaji u zatvorenomprostoru. Ova bakterija je poslednjih godina dosta rasprostranjena, parazit je mnogih biljaka, kako zeljastih tako i drvenastih, među kojima je razno povrće, salata, pasulj, grašak, paradajz, razne krstašice, bundeva, ali i neke neke vrste cveća kao što je hortenzija i hrizantema. Napada čak, verovali ili ne i korovske biljke. Početni simptomi bolesti uočavaju se na ivicama spoljašnjih listova slate, u vidu nekrotičnih pega , nepravilnog oblika, crvenkastosmeđe boje. Dalji razvoj bolesti se manifestuje postepenim širenjem nekrotičnih pega i njihovim međusobnim spajanjem. Obolelo tkivo unutar pega se razmekšava i truli, pri čemu je oboleli list poprimio žutu do žutosmeđu boju. Bakterija se postepeno širi ka unutrašnjosti glavice,,. pojašnjava sagovornik
Sve je više poljoprivrednih proizvođača koji se bave povrtarstvom pod plastenikom i uzgoju salate kao najranije kulture koja se ponudi na tržištu. Vlažna trulež je česta bolest pri gajenju zelene salate. Tokom zimskog perioda plastenici omogućavaju gajenje biljaka ali salata zimi može da oboli ukoliko je vlažnost u plasteniku velika ili ukoliko temperatura bude niža od optimalnih jer se pojavljuje vlažna trulež.
,,Simptomi nisu dijagnostičkog karaktera, jer veoma često podsećaju na promene nastale dejstvom drugih patogena. Na oboleleim glavicama salate uočavaju se promene različitog intenziteta. Prvi simptomi ispoljavaju se u vidu tamnozelenih, vlažnih pega nepravilnog oblika, često po ivici, ali i drugim delovima, kako mladih, tako i starijih listova. Pri povećanoj vlažnosti i niskim temperaturama pege na listovimase dosta brzo šire. U završnoj fazi razvoja bolesti cela glavica je zahvaćena vlažnom truleži, pri čemu su oboleli listovi deformisani, crne boje, providni i mokri. Ovakve glavice zbog nemogućnosti korišćenja za ishranu u potpunosti gube svoju upotrebnu vrednost.,, naglažava Vladimir Kostić
Pri gustom sklopu trulež se širi i na okolne biljke, nanoseći značajne štete u proizvodnji ovog useva, naročito u zaštićenom prostoru. U nedostatku efikasnih sredstava hemiske zaštite, preventivne mere za sprečavanje pojave bakteriozne vlažne truleži salate, su prosto obavezujuće. U tom smislu, kao osnovne mere se preporučuju preventivne mere, plodosmena sa biljkama iz porodica trava, odstranjivanje i uništavanje obolelih biljaka pri čemu se smanjuje zarazni potencijal biljaka, izbalansirano đubrenje.
,,Razvoju ove bakterije pogoduju uslovi povećane vlažnosti i niže temperature od uobičajenih. Bakterija se kapljicama vode lako prenosi i širi u gustim zasadima salate u zaštićenom prostoru. Duži periodi vlaženja lista pogoduju širenju populacije ove bakterije na listovima salate. Sveže povrede obično služe kao mesto ulaza bakterije, kao i napuknuća tkiva tokom porasta, ozlede od lisnih vašiju ili drugih insekata. U zavisnosti od vremenskih uslova, simptomi se mogu pojaviti nakon perioda inkubacije u trajanju od 30 sati do pet dana. Bakterija se razvija pri temperaturama od 5-35 ° C, pri čemu joj optimum za razvoj 26 ° C.,,sugeriše za kraj savetodavac
Ukoliko se koristi navodnjavanje salate preporučuje se da ono bude kap po kap, čime se redukuje učestalost vlaženja listova, a samim tim i ublažavanja bolesti. Dobra ventilacija ubrzava isušivanje i rezultira skraćenjem perioda vlažnosti lista. Plodored se takođe preporučuje kao preventive u borbi sa ovom bakterijom.
Preporuka je takođe svim povrtarima da strogo vode računa o tretmanima ukoliko koriste hemihjske mere zaštite i preventive, naročito u pogledu karence. S. C.