Oni poričinjavaju direktne štete – grizu klice, prave oštećenja na mladim i odraslim biljkama, kao i indirektne štete prenoseći biljne bolesti. Oštećenja naneta starijim biljkama omogućuju prodor parazita, prouzrokovača truljenja. Dešava se da pojedine biljne vrste puževi oštećuju samo dok su mlade, a kada se razviju izbegavaju ih zbog solanina, kapsicina i drugih materija koje su otrovne po njih.
Kako su aktivni noću (da bi se zaštitili od isušivanja) često se i ne primeti njihovo prisustvo. Međutim, njihovo prisustvo se može uočiti po sluzavim srebrnkastim tragovima koje ostavljaju za sobom. Preko dana borave u pukotinama u zemlji, ispod listova ili drugim skloništima.
Da bi se ublažile štete koje prave puževi golaći, neophodno je primeniti niz preventivnih mera:
- zemljište treba duboko da se obradi, usitni i popravi;
- potrebno je uništiti njihova skrovišta;
- iz plastenika izneti iskorišćenu ambalažu, alatke, folije, a u okolini bi trebalo uništiti korov i izbegavati gajenje drugih biljnih vrsta između dva objekta;
- puževe je najbolje uništiti mehanički i to tako što se svakog jutra, sa unutrašnje i spoljašnje strane plastenika pokupe puževi koji su krenuli u skrovište;
Pored navedenih preventivnih mera, preporučuje se i sakupljanje puževa u jutarnjim i večernjim časovima kao i tokom kišnih dana i zaprašivanje oko ugroženih površina raznim sredstvima u prahu koja izazivaju dehidrataciju puževa, odnosno prekomerno lučenje sluzi što ih onesposobljava za kretanje (pepeo, živi kreč i dr.).
Hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu registrovanih limacida:
Pužomor pelete Fe na bazi gvožđe-fosfata (5 g peleta/m² ravnomernim raspoređivanjem peleta po površini između redova biljaka ili postavljanjem peleta na gomilice u ranim jutarnjim ili večernjim satima ili pred kišu, nema toksikološki značajnih svojstava koja podležu klasifikaciji te nema karencu)
