Jesenji Dan polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, tradicionalno je održan u petak, 2.9.2022. na Rimskim šančevima.
Mesec septembar je pravo vreme za procenu stanja useva jarih kultura, a Dan polja je ujedno prilika da se poljoprivredni proizvođači upoznaju sa NS seme sortimentom i pogledaju naša odgledna polja kukuruza, soje, suncokreta i alternativnih biljnih vrsta. Kako su ovu proizvodnu godinu obeležili periodi ektremno visokih temperatura i neravnomerno raspoređenih padavima, na ovogodišnjem Danu polja poljoprivredni proizvođači su bili posebno zainteresovani da dobiju stručne savete o tehnologiji gajenja koje će primeniti na svojim njivama, izboru odgovarajućeg hibrida i/ili sorte, kako bi ostvarili što bolje rezultate, što je i svrha ovakvih okupljanja.
Posetioce skupa je u ime Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i u svoje lično ime pozdravio prof. dr Jegor Miladinović, direktor Instituta i poželeo dobrodošlicu svim gostima. Ove godine smo svedoci uticaja klimatskih promena, ektremno visokih temperatura i suše, na prinos i kvalitet biljaka, te naučni rad na stvaranju boljih i otpornijih sorti i hibrida sve više dobija na značaju. U protekle 84 godine postojanja, naučni radnici Instituta stvorili su preko 1400 sorti i hibrida, koje se gaje ne samo u našoj zemlji, već i širom sveta, od Argentine i Kanade, severne Afrike sve do Indije, Kine i Japana. Ov rezultati, kao i velika naučna produkcija prepoznati su kao strateški interes od strane države, zbog čega Institut ima status instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju Uprkos kiši, Institut i danas pokazuje svoju snagu na oglednim parcelama, izlažući najbolje NS seme sorte i hibride, ističe prof. Miladinović.
Predsednica Upravnog odbora Instituta, prof. dr Dragana Latković izrazila je zadovoljstvo što se ovogodišnji Dan polja održava na tradicionalan način, jer je on spoj nauke i struke. Više od osam decenija Institut za ratarstvo i povrtarstvo je u službi poljoprivrednih proizvođača. Ulsed pandemije, rata, klimatskih promena potreba za hranom postaje sve veća, a samim tim se pred poljoprivrednom naukom stvaraju sve veći izazovi i problemi, a to je stvaranje novih genotipova koji će biti tolerantni i otporni prema mnogim abiotičkim i biotičkim faktorima. Naučni radnici iz Instituta se dugi niz godina trude da poljoprivrednim proizvođačima ponude sorte i hibride koji daju visoke i stabilne prinose, dobrog kvaliteta u određenim agroekološkim uslovima. Institut ima ogromnu riznicu dostignuća u oplemenjivanju biljaka, stvoreno je preko 1400 sorti i hibrida koje se gaje u 33 zemlje sveta preko i time celokupan učinak Instituta predstavlja nacionalno dobro koje moramo da čuvamo i unapređujemo, navodi prof. Latković .
Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine je izrazio čast što prisustvuje manifestaciji koju organizuje Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji status instituta od nacionalnog značaja ne opravdava samo naučnim dostignućima, već i odnosom sa poljoprivrednim proizvođačima. Iako je ova proizvodnja godina bila teška, Institut je svojim sortama i hibridima, koji su otporni na teške vremenske uslove, potvrdio svoj status. Iz godine u godinu hrana predstavlja strateški proizvod, a proizvodnja semena je jedan od osnovnih elemenata u njenoj proizvodnju, što još više ističe značaj odnosa Instituta sa poljoprivrednim proizvođačima, kao i održavanja Dana polja.
Pomoćnik sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Mladen Petreš u svoje lično ime i u ime pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Čedomira Božića, pozdravio je sve prisutne i istakao da svi impozantni brojevi o naučnim dostignućima i stvorenim sortama i hibridima, kao i decenije uspešnog poslovanja Instituta potvrđuju da je Institut jedan od glavnih stubova razvoja poljoprivrede u Republici Srbiji. Institut predstavlja nacionalno blago, kao i prednost koju imamo u odnosu na ostatak sveta.
Pomoćnik ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Aleksandar Bogićević pozdravio je prisutne u svoje lično ime i u ime ministra za za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Branisalava Nedomovića, i istakao kako je Dan polja veoma značajna manifestacija jer predstavlja sponu između znanja i prakse, odnosno poljoprivrednih proizvođača. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao vodeći institut u proizvodnji semena, stvaranjem kvalitetnih sorti i hibrida i širenjem znanja na poljoprivredne proizvođače, davanjem saveta, kako bi srpska poljoprivreda napredovala.
Državna sekretarka prof. dr Marijana Dukić Mijatović pozdravila je prisutne u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i izrazila čast i zadovoljstvo što ima priliku da prisustvuje ovogodišnjem Danu polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji predstavlja najveći i najjači institut iz oblasti poljoprivrede u Republici Srbiji. U Republici Srbiji postoji preko 60 instituta, a samo šest ima status instituta od nacionalnog značaja, među kojima je Institut za ratarstvo i povrtarstvo koji pored preko 100 naučnih istraživača ističe važnost primenljivosti naučnih rezultata u privredi jer je spoj nauke i privrede ono što daje rezultate. Kako poljoprivredni proizvođači obavljaju jedan od najznačajnih zadataka u našem društvu, a Institut je tu da obezbedi dovoljno kvalitetnog semena, državna sekretarka je poželila svima uspešnu godinu i time svečano otvorila jesenji Dan polja.
Nakon oficijalnog dela, poljoprivredni proizvođači su imali priliku da na našim oglednim poljima vide aktuelan NS seme sortiment, ali i nove hibride i sorte i razmene znanja i iskustva sa stručnjacima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Jesenji dan polja bio je prilika da se još jednom čuju kakva su očekivanja stručnjaka u vezi prinosa kukuruza i soje jer su suša i visoke dnevne temerature desetkovale useve.
Po rečima dr Gorana Bekavca, nacionali prosek kukuruza će biti od 3 do 3,5 tona po hektaru, jer kiša nije popravila stanje kukuruza, istakavši da će prinosi biti značajno niži u odnosu na višegogišnje prosek.
,, Preporuka je ratarima za dogodine da seju rane hibride, u prvoj sedmici aprila kada je temperatura zemlje na dubini od pet do sedam santimerata deset do 12 stepeni. Kukuruz niko ne treba sejati 15. marta, ali se može u prvoj sedmici aprila sejati i mi već godinama u tom periodu imamo klimu koja pogoduje da seme položi u zemlju,, – preporučio je Bekavac.
Kada je reč o soji, dr Vojin Đukić kaže da će kiša samo donekle popraviti stanje uljarice samo onoj koja je još zelena, ali da na tim parcelama, ipak neće biti nešto veći prinosi.
,,Ima dosta njiva na kojima soje ima ispod tone po hektaru, premda ima očekivanja da ćemo soje ove godine imatu u proseku 1,8 tona po hektaru. U proteklih deset godina se pokazalo da kasnije sorte bolje uspevaju u odnosu na rane pa bi ratari trebali da slede tu praksu uz naponenu da je ova gidona baš nepovoljna za soju.,,
Direktor Instituta prof. dr Jegor Miladinović istakao je da se uspeh Instituta ogleda i u tome što se poljoprivrednici najviše odlučuju za domaći brend NS seme, uprkos velikoj konurenciji na tržištu.
,, Tim vrhunskih stučnjaka je garant kvaliteta onoga što Institut stvara, a stvara hibride, tehnologiju gajanja, radi na obrazovanju studenata i poljoprivrednih proizvođača – kazao je dr Miladinović i naveo da je zadatak da se stvaraju sorte otporne na klimatske nepogode kao što su suše i visoke dnevne temratura koje su upravo obeležile ovo leto.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo od nacionalog značaja bio je domaćin u junu 20. međunarodne konferencije o suncokretu, najveće ove vrste u svetu. Bilo je prisutno preko 450 istrživača i stručnjaka iz 30 zemalja, podsetili su juče prisutne na Jesenjem danu polja i tom prilikom izneli i podatak da je Insitut od nastanka do danas bio nosilac i učesnik u više od 170 nacionalnih projekata i u preko 80 međunarodnih. Rezultati svih ovih projekata predstavljaju značajan doprinos svetskoj bazi naučnog znanja i unapređenju ratarskih i povrtarskih vrsta na nacionalnom i svetskom nivou. S.C.