Sestra po oružju od 91.do 99 . Sestro naša pamtićemo te i pamtiću dok sam živ! Laka ti bila nasa Srpska zemlja lakša od života za koju smo se borili, nasa sestro 252 oklopne brigade! Večna slava i hvala za sve! Sa puno emocija i poruka se na društvenim mrežama prijatelji i saborci opraštaju od Kraljevčanke Slavice Popadić koja je danas preminula u svojoj 65.godini.
A ona je preživela za nečijih deset života, u ratu ali i miru.Slavica Popadić bila je bolničarka u 549. motorizovanoj brigadi za vreme sukoba na Kosovu i Metohiji. Slavica je kao dobrovoljac lečila ranjenike, a saborci koji su na nju bili ponosni iz milošte su joj dali nadimak Keva, jer je mnogima bila kao majka. I sama je tokom rata 1999. godine teško ranjena na Kosovu i Metohiji. Mada je svoje ratno iskustvo stekla mnogo ranije još tokom 1991. godine.
,,Danas, 10.03.2023.god, napustila nas je nasa draga ratnica i dama Slavica Popadić. Ne mogu da verujem da vise necu videti taj osmeh i cuti taj glas. Putuj sa Andjelima , pozdravi mi brata i ostali nebeski stroj. Zauvek ces ostati u mom srcu. Ziveces vecno… ZBOGOM!,,Bio sam joj komandant.Spasila mnoge ranjenike od sigurne smrti.Nocu ,cak u toku dejstva avijacije izvlacila ranjene borce.,,…..,,Neka te anđeli čuvaju najbolja ženo ovoga grada.Ostaćeš zauvek u našim srcima!Saučešće porodici,,..,,Mojoj prijateljici laka zemlja,i da mirno putuje ka našim palim borcima porodici saučešće….Hvala ti što postojiš jer legende žive večno,,..,,Neponovljiva! Jaka kao stena, sa dusom nežnom kao pena!Borac u ratu i u miru! Kao žena, a neustrašiva herojina zaslužila je još za života mesto u djackom udžbeniku.Neka ti je sestro večna slava!,,,,Imao sam čast i privilegiju upoznati majku nad majkama,laka ti kevo srpska zemlja a dragi Bog primi u rajsko naselje gde pravednici počivaju, AMIN.,, samo su neke od mnogobrojnih poruka.
I zaista je bila borac u ratu ali i miru. Neumorno je uvek i iznova podsećala na žrtve, na one kojih više nema, jer su živote položili za svoju zemlju. Kao ratni vojni invalid, minornih primanja, više socijale, zalagala se da njeni preživeli saborci imaju pristojnije uslove života i pravo na adekvatno lečenje. Bila je hrabra u ratu pred neprijateljem a u miru pred pravdom, da kaže, da se pobuni za pravdu i reč onih koji su zanemeli.
A na ratištima, nije imala strah, vodila se samo jednom mišlju – kako da pomogne drugima. Tako je i ranjena.Prošla je Hrvatsku, Bosnu i Kosovo, gde je ranjena. Bilo je to 1999, a proglašena ratnim vojnim invalidom, spašavajući jedan mlad život. Ni znak ,,Crvenog krta,, na njenim leđima nije bio svetinja za agresorsku gamad. Za herojske zasluge dobila je sramno rešenje.
,,Nema straha kad shvatiš da od tebe zavisi nečiji život. Kad shvatiš da si tamo zbog nekog. Nakon ranjavanja, i to kasnije, najpre sam dobila rešenje na 60% indvaliditeta, pa su mi smanjili na 40%. Penzija mi je oko 7.900 dinara. Inače, u isto vreme na Kosovu je bio i moj sin, on sa svojom brigadom, ja sa svojom. Videli smo se samo 20 minuta,, kazala je u razgovoru za jedan časopis pre nekoliko godina.
Govorila je često da je tek u ratu shvatila vrednost života. Da nam je za sreću potrebno tako malo, da si živ i zdrav, da imaš krov nad glavom, da nešto pojedeš i popiješ. Sve drugo je pod rafalima nebitno. Sve drugo je nevažno kada gledaš mladost koja nestaje. Život koji smo živeli nije bio film nekog reditejla to je bio stvarni život koji smo svakodnevno živeli kako smo znali.
U jednoj od ispovesti ispričala je kako su junaci od svega 19, 20 godina izgubili živote za domovinu, ali i kako su je NATO avioni, suprotno Ženevskoj konvenciji, raketirali dok je previjala ranjene vojnike.,, Mnogo je teško kada vidite ljude koje poznajete, vidite čoveka koga znate i samo par sati kasnije njega više nema. On je ostao bez glave i njegov rođeni brat je gledao kako to izgleda – pričala je tada Slavica
Svako ko je iole poznavao Caki, Slavku, Kevu, znao je da se ne predaje lako….ovu bitku na žalost nije dobila!
Slavici Popadić in memoriam.
Heroini drugog Kosovskog Boja.
Koliko je hrabrosti u ovoj ženi
i muškarac da joj kapu skine,
ratnički joj usađeni geni
gazila je leševe i mine.
Tri je rata ona ratovala,
u Hrvatskoj Bosni i Kosovu,
jurišala, nije se bojala,
s herojima ležala u rovu.
Ranjenima previjala rane
a njene su često krvarile,
ne može to u pesmu da stane,
kad bi žene ko Slavica bile.
Nije tražila odlikovanja,
kako se skromna na njih navić
od Srbije malo poštovanja,
završila ko Milunka Savić.
Pamtiće te tvoji Veterani
oni hrabri slavom ovenčani,
pamtiće te i mrtvi i živi
oni koje Srbija ne šljivi.
Zapamtite hrabru Kraljevčanku
ubacite u neku čitanku,
ko bi suzi za njom odolevo,
laka ti zemlja ,, Besmrtna Kevo”
Pesnik Vasilije od Semberije
Uvek je kako je govorila bila drugačija, bila svoja pa je tako ostavila trag u sportskoj javnosti deleći pravdu na fudbalskom terenu. Bila je poznata i kao prva žena fudbalski sudija u ondašnjoj SFRJ ali je fudbalsko-sudijske snove prekinuo je rat zbog kojeg je umesto pištaljke u ruke uzela pušku.Smešio joj se čak i Mundijal u Italiji, ali joj se ta želja nije ispunila.
,,Nije tada bilo uobičajeno videti žensko kako daje žute i crvene kartone, svira penale, upozorava i isključuje… Anegdota je bilo mnogo, nekih lepih ali i ružnih.Da, trebalo je čak da idem na to Svetsko prvenstvo, ali su nam uveli sankcije. I umesto na Mundijal, ja odem na ratište. Meni je to bilo normalno jer sam služila vojsku. Čekaj, ako idu muškarci, kako da ne idem ja koja sam vojsku služila. Pisale su novine o meni tada, sećam se naslova „Lepo stoji pištaljka i puška”.”, govorila je Slavica.
Po Slavici je inače snimljen istoimeni dokumentarni film “Slavica”.
Slavica Popadić biće sahranjena na Novom kraljevačkom groblju u subotu, 11. marta u 13.00 časova. Keva kako su je svi koji su je poznavali zvali, otišla je na neko bolje mesto gde će je razumeti, shvatiti njene herojske i ljudske vrednosti, poželeti da ih njeno društvo oplemeni. /foto fb, privatna arhiva