Nakon COVID 19 pandemije, fokus velikog broja istraživača je na virusu influence podtipa H5N1 kao virusa koji bi mogao da potencijalno izazove neku novu pandemiju. Zašto se u poslednje vreme u svetu toliko priča o novim pandemijskim sojevima avijarne influence, kada još nema naznake njene pojave? Da li je to neka već unapred predviđena agenda na svetskom nivou ili opravdana predostrožnost, možemo samo da nagađamo.
U časopisu Nature 9. 07. 2024. objavljen članak u kome istraživači analiziraju imunski odgovor ljudi kod infekcije H5N1 virus avijarne influence i koji faktori mogu da utiču na imunski odgovor.
Virus avijarne influence H5N1 kao što je poznato je visoko patogen za ptice izaziva masivna uginuća domaćih i divljih ptica širom sveta. Iako se i dalje ne prenosi između ljudi, negov skorašnje pojavljivanje među različitim vrstama sisara (vukovi, foke …) kao i pojave ovog oboljenja ove godine u Sjedinjenim Američkim Državama u populaciji goveda , dovela je zabrinutosti zbog njegovog potencijala za adaptaciju na drugim vrstama koje nisu ptice.
Ljudi su generalno u toku života izloženi ekspoziciji na virus gripa u toku infekcija sezonskim gripom ili pak vakcinacijom. Imunitet koji se stvara ovim načinom (prirodnom ili veštačkom imunizacijom), obezbeđuje neki vid zaštite, ali je ona dosta ograničena na infekcije sezonskih sojeva gripa. Prvi kontakti imuniteta čoveka sa virusom gripa mogu značajno da utiču na otpornost pojedinca u odnosu na ove viruse. Istraživači tvrde ranija ekspozicija na virus gripa pre svega misleći na H1N1 pandemijski soj virusa influence kod svinja iz 2009 može da obezbedi značajan imunitet ina H5N1 soj.
Takođe istraživači ističu da su generacije koje su rođene do 1968. godine opornije na H5N1 virus avijarne influece, a da su mlađe generacije su podložnije infekcijama sa ovim sojem virusa ptičjeg gripa.
Najnoviji izveštaj Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) o avijarnoj influenci
Evropa je zabeležila najmanji broj slučajeva visokopatogenog ptičjeg gripa (HPAI) kod živine i divljih ptica od 2019/2020., a rizik za opštu populaciju je i dalje nizak. Ovo su glavni nalazi najnovijeg izveštaja o ptičjem gripu Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i referentne laboratorije EU (EURL), na osnovu prijavljenih podataka između aprila i juna 2024.(pogledajte ceo izveštaj na sledećem linku: ttps://www.efsa.europa.eu/…/AI%20Report%20XXVIX.pdf)
Poboljšanje situacije u Evropi može biti povezano sa nekoliko faktora i potrebno je dalje istraživanje. Oni mogu biti: imunitet koji su razvile divlje ptice nakon prethodne infekcije; smanjenje određenih populacija divljih ptica; smanjena kontaminacija životne sredine i promene u sastavu virusnih genotipova.
Stručnjaci su primetili kontinuiranu cirkulaciju HPAI virusa među divljim pticama u Evropi tokom cele godine, iako u malom broju. Preporuka je da se pojača nadzor u pogledu sledeće sezone gripa.
HPAI van Evrope
Po prvi put posle mnogo godina, Australija je prijavila slučajeve HPAI. Različiti podtipovi koji kruže u Australiji trenutno nisu prijavljeni u ostatku sveta.
Stručnjaci su primetili neočekivanu raznolikost vrsta sisara na koje HPAI virus može da se prenese, kao i različite virusne genotipove koji kruže među živinom, divljim pticama i sisarima u Severnoj Americi. Direktan prenos sa goveda na goveda još nije potvrđen, dok je sirovo mleko od krava primećeno kao novi, neočekivani put prenosa. Trenutni dokazi pokazuju da industrijska pasterizacija igra značajnu ulogu u inaktivaciji HPAI virusa u sirovom mleku krava.Izvor: https://www.efsa.europa.eu/…/avian-flu-cases-decline…