Ako rat u Ukrajini potraje imaće ogroman uticaj na srpsko voćarstvo, pre svega na proizvođače jabuka koji su već sada u problemu zbog sadnica.
„Biće velikih problema, tu nema nikakve dileme. Mi oko 80 odsto proizvodnje jabuke i sadnog materijala izvozimo na tržište Rusije. Ljudi koji imaju sadni materijal su jako razočarani, jer nam je delegacija sa Kavkaza sa kojom je trebalo da imamo sastanak otkazala zbog trenutne situacije“, kaže za Biznis.rs profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
Profesor rešenje vidi u predupređivanju kriznih situacija i stvaranju fondova koji bi pomogli izvoznicima. Takođe, smatra da bi i subvencije za voćare trebalo da budu mnogo veće nego za ratarske kulture.
„Uvek sam bio za tu varijantu da ljudi moraju imati veće podsticaje po hektaru. Ne mogu isti podsticaji da budu za ratarske i voćarske kulture i vinogradarstvo. Svuda u svetu se oni razlikuju u zavisnosti od kulture koja se uzgaja. U Hrvatskoj se subvencije koje daje država kreću oko 70 evra po hektaru za ratarske kulture, a za voćarske 350 evra. Onda ljudi ne bi bili u tolikim problemima pri potresima kao što je trenutna situacija sa ratom u Ukrajini“, ističe Keserović.
On dodaje da je predložio da se napravi fond, tako da jedan odsto profita od izvoza poljoprivrednih proizvoda ide u taj fond, pa kada se jave kritične situacije poput trenutne krize da se na neki način pomogne proizvođačima koji od toga žive i zapošljavaju mnogo radne snage.
„Ako kriza bude potrajala mesec do dva to će već biti ogroman problem, jer sadni materijal može da se čuva još dva meseca i završena priča. Ja sam već razgovarao sa poljoprivrednicima koji imaju po 50.000 sadnica, oni ne znaju šta sada da rade, jer su uložili ogroman novac, oko 100.000 evra i više“, naglašava Keserović.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu očekuje da gubici zbog rata u Ukrajini, kada je reč o domaćem izvozu, budu od 15 do 20 odsto.
„Srbija je od izvoza voća u prošloj godini zaradila 800 miliona dolara, što je bio rekordan izvoz. U EU se izvoze velike količine smrznutog voća, kao što je malina koju smo prošle godine izvezli za 360 miliona, a kupinu za 80 miliona. Prema mojim procenama, gubici mogu ići od petnaest do 20 odsto“, ocenjuje Zoran Keserović.
Kada je reč o lancima snabdevanja, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović kaže da mi nismo u tom smislu zavisni od Ukrajine i Rusije.
„Lanci snabdevanja Srbije nisu ugroženi, ali trenutna situacija itekako ima uticaja na lance snabdevanja EU. Ukoliko kriza potraje i dođe do problema sa snabdevanjem, ta tržišta će se obraćati drugima, između ostalog i nama, kao i drugim proizvođačima da probaju da supstituišu nedostatke proizvoda koje su uvozili sa tih tržišta. Može se očekivati veći pritisak na naše proizvođače od strane njihovih partnera sa kojima sarađuju, što bi izazvalo određene posledice, tako da mi tu situaciju pratimo kako bismo najbolje zaštitili domaće tržište“, zaključuje Žarko Malinović.
Privredna komora Srbije (PKS) najavila je da će formirati specijalizovani krizni tim i otvoriti krizni kol centar za hitno rešavanje problema privrednika i ekonomskih posledica zbog krize u Ukrajini. / Biznis.rs