Kontroverzni hemijski herbicid glifosat nastaviće da se koristi u EU i sledećih deset godina jer 27 članica bloka ponovo nisu uspele da dođu do zajedničkog stava.Nakon što predstavnici članica EU u oktobru nisu uspeli da donesu odluku, novo glasanje danas ponovo je bilo neuspešno, odnosno nije postignuta kvalifikovana većina i tako je konačna odluka na Komisiji.Glifosat je hemijski preparat za suzbijanje korova koji je razvio „Monsanto” i na tržište plasirao pod imenom „raundap”. Danas je široko rasprostranjen u svetu i proizvode ga gotovo sve hemijske kompanije.
Komisija je saopštila da će sada podržati svoj predlog i obnoviti odobrenje za glifosat na deset godina uz nove uslove, preneo je AP.„Ograničenja uključuju zabranu korišćenja pre setve kao sredstva za sušenje, kao i potrebu za određenim merama radi zaštite neciljanih organizama“, navodi se u saopštenju Komisije.Odobrenje za hemikaliju koja je u širokoj upotrebi u EU, što zabrinjava ekologe, važi do sredine decembra.Grupa Zeleni u Evropskom parlamentu odmah je tražila od Komisije da promeni odluku i zabrani upotrebu glifosata.
Među članicama EU, franuski predsednik Emanuel Makron obavezao se ranije da će zabraniti glifosat pre 2021, ali se od toga odustalo, dok je Nemačka planirala da ga ne koristi od 2024, ali bi ta odluka mogla da bude promenjena. Nacionalna zabrana u Luksemburgu više puta je oborena na sudu.Poslednjih deset godina je glifosat, koji se koristi u proizvodima kao što je sredstvo protiv korova Raundap (Roundup), u centru naučnih debata o tome da li prouzrokuje kancer i oko mogućih loših uticaja na životnu sredinu.
Ovakva odluka bila je donekle i predvidiva posle glasanja u oktobru, kada među 27 država članica Evropske unije nije mogao da bude postignut dogovor.Za produženje ili zabranu bila je potrebna takozvana kvalifikovana većina od 15 zemalja, koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva bloka.
Za produženje je bilo 18 država članica, protiv ovakve odluke su glasale samo Hrvatska, Luksemburg i Austrija (zajedno čine tek oko tri procenta ukupnog stanovništva EU), dok su suzdržane bile Belgija, Bugarska, Francuska, Nemačka, Holandija i Malta (41,96 odsto EU stanovništva).U Francuskoj se predsednik Emanuel Makron obavezao da će zabraniti glifosat pre 2021. godine, ali je odustao od toga. Nemačka navodno planira da prestane da ga koristi od sledeće godine, ali bi odluka mogla da bude odložena, dok je luksemburška nacionalna zabrana poništena na sudu ranije ove godine.
Tokom protekle decenije glifosat je bio u središtu žestoke naučne debate o tome da li izaziva rak i kakav je njegov uticaj na životnu sredinu, navodi agencija.
Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala je glifosat 2015. godine kao „verovatno kancerogen za ljude”. Američka agencija za zaštitu životne sredine otkrila je 2020. godine da herbicid ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, međutim, savezni apelacioni sud u Kaliforniji je prošle godine naredio agenciji da preispita tu presudu, rekavši da nije potkrepljena sa dovoljno dokaza.
Glifosat je na tržište uveo Monsanto 1974. kao efikasno sredstvo koje uništava korov a ne deluje na useve i druge biljke. Bajer, koji je kupio Monsanto 2018. za 63 milijarde dolara, pokušava da se nosi sa hijadama tužbi zbog proizvoda Raundap.
Neke agencije klasifikuju glifosat kao mogući kancerogen ali je agencija za bezbednost hrane EU otvorila put za destogodišnje produženje odobrenja u julu kada je saopštila da „nije identifikovala kritična područja zabrinutosti“ u upotrebi glifosata.I dok organizacije poput Grinpisa ukazuju na studije koje pokazuju da glifosat može da izazove rak i druge zdravstvene probleme i da bude otrovan za pčele, agroindustrijski sektor kaže da nemaju održivu alternativu. Članice EU odgovorne su za odobravanje upotrebe proizvoda na nacionalnim tržištima nakon procene bezbednosti.
Stručnjaci napominju da još nije pronađeno efikasnije sredstvo za ovu namenu i da je to razlog njegovog opstanka i pored višegodišnjih pokušaja da se ukloni iz upotrebe.Glifosat vrlo dobro rešava probleme s korovom, i to je korisno na površinama poput utrina, neobrađenih njiva, groblja, uz pruge, gde rastu višegodišnji korovi.