Protesti građana širom Srbije, odbrana reka golim rukama, čestim incidentma, godinama unazad prate gotovo svaku vest o gradnji još jedne male hidroelektrane. Za ovu na Studenici, istina table nema, ali su građevinski radovi krenuli. Meštani Ušća i okoline 8. avgusta na Sv Petku su spontanim protestom koji je okupio stotinak ljudi započeli aktivnosti za spas reke Studenice. Kako bi zaštitili svoju reku, svi kojima je važna zaštita reka, pre svega reke Studenice sada su okupiljeni oko Facebook grupe Spasimo Studenicu, koja je za kratko vreme okupila oko 3.000 ljudi. Veliki deo toka Studenice nalazi u Rezervatu biosfere Golija-Studenica koji je proglasio Unesko. U Evropi je u poslednje dve godine naloženo rušenje 400 ovakvih objekata….Zašto?
“Kako smo nezvanično saznali, na reci Studenici počele su pripreme za izgradnju mini hidroelektrane Ušće na kojoj će visina brane iznositi oko 15 metara, a akumulacija vode do jedan kilometar uzvodno. Meštani Ušća koji su priključeni na vodovodnu mrežu jednim delom piju vodu iz reke Studenice i danas kad je nivo reke zbog slušnog perioda nizak meštani nemaju vodu po nekoliko sati, a izgradnjom ove mini hidroelektrane problem će najverovatnije biti još veći”, objavljeno je u Facebook grupi Spasimo Studenicu.
Meštane Ušća na spontanom protestu okupila je zabrinutost zbog informacija da su započeti pripremnii radovi na izgradnji mini hidroelektrane na reci Studenici u njihovom kraju. Od nadležnih traže da se reka celim tokom proglasi zaštićenom područjem i da se ponište dozvole za izgradnju, ukoliko su izdate.
Okupljanje mestana počelo je u centru Ušća na kojem je govorilo nekoliko ljudi, među kojima i Nebojša Nebojša Kovandžić aktivista FB Sačuvajmo planinske reke Kraljeva.Okupljeni su posle spontanog protesta krenuli u obilazak reke Studenice gde su ustanovili, da su radovi oko korita reke započeti.
Radovi koji se sada izvode, su nelegalni, smatraju aktivisti jer nema table na kojoj bi pisalo ko je investitor, ko je izvođač, ko je izdao dozvolu za gradnju i do kada je rok za završetak radova
Na improvizovanom mostu napravljenom od betonskih cevi poručili su investitoru i izvođaču radove, iako za sada ne znaju ko su jer gradilište nije obeleženo, da nisu dobrodošli i da će uraditi sve da spreče, kako kažu, uništenje prirodnog bisera njihovog kraja.
Inače osamdesetih godina prošlog veka odustalo od gradnje mini-hidroelektrana na Studenici jer je iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture stiglo upozorenje da će povećana vlaga negativno uticati na stanje srednjovekovnih ikona neprocenjive vrednosti u manastiru Studenica.
Opravdano, čini se, strahuju da će izgradnjom MHE biti ponovo pokrenuti klizišta na desnoj obali Studenice koja već postoje. Ušće je takođe ugroženo eventualnim pucanjem brane, što je bio slučaj prilikom prošlogodišnjih poplava kada su dve osobe izgubile život.
Narušena ekologija, možda i nestašica pijaće vode?!
Meštani smatraju da će gradnjom MHE biti uništen eko sistem u kome sada pliva rečna pastrmka. Kada se se napravi akumulaciono jezero, više neće imati ni pijaću vodu jer se sada Ušćani njome snabdevaju upravo iz Studenice,a planirana je i izgradnja novih bunara dva kilometra nizvodno od planirane brane.
U objavi koju potpisuju Anica Bozič, Nebojša Kovandžić i Zoran Radenkovič, navodi se još i da “nepoznati ljudi, na neobezbeđenom gradilištu divljaju na najlepšoj i najčistijoj reci u Srbiji, planinskom biseru sa Golije, Devića, Savine Isposnice, manastira Studenice, Ušća...”:
“Ko je dozvolio ovim divljim ljudima da uništavaju javno dobro, reku sa vodom prve kategorije?
Ko je dozvolio da nam nepoznati divlji ljudi mute vodu koju pijemo?
Brine li se sveštenstvo manastira Studenice što će nekoliko planiranih brana na reci Studenici promeniti mikro klimu i potencijalno negativno uticati na srednjovekovne freske neprocenjive vrednosti?
Neka se javi Zavod za zaštitu spomenika kulture kao što je bio aktivan pre četrdesetak godina kada je sprečio sličan jedan projekat baš u cilju zaštite fresaka manastira Studenice…
Inspekcijo, smeta vam plaža Ušće sa pregradom od 0,40m a ne smeta branurina visoka oko 15m?
Zašto se krije investitorska tabla sa ključnim podacima o brani, brojem građevinske dozvole, imenom investitora, glavnog inžinjera, projektanta, nadzornog organa?
Ako je sve ovo dobro za narod ovog kraja, zašto se sve radi u strogoj tajnosti: od prostornog plana, javne rasprave, lokacijske i građevinske dozvole, građevinskih radova…
Pita li se ovaj narod za nešto?
Nepoznati investitori, ubice naše Studenice… NISTE DOBRODOŠLI!
Stop MHE! Stop zločinu nad rekama!
Ova reka je postojala i postojaće i posle nas! Reka na kojoj smo svi odrasli, provodili svako leto, reka koja je izvor pijaće vode! Jedna od najčistijih reka u Srbiji, okružena netaknutom prirodom, pravi izvor života!
Da li smemo da dopustimo da ostanemo bez ovakvog blaga? NE!
Ljudi, molim vas probudite se, ne dopustimo bagri kojoj je bitan samo novac i koja nema ni časti, ni obraza da nam je zauvek oduzme, da bespovratno uništi ovu lepotu! Moramo se svi udružiti i biti složni! Buduće generacije nisu zaslužile da im se ovo uskrati, nisu zaslužile da reku kakva je sada i kakvu je oduvek pamtimo posmatraju samo na fotografijama! #SPASIMOSTUDENICU
Borba tek počinje, budimo složni!
SPASIMO STUDENICU!”, samo su neke od objava na FB
Najavljuju i dalje akcije, a pomoć očekuju od SPC-a i sveštenstva manastira Studenica, kao i Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Jedna od predloženih akcija jeste i prikupljanje potpisa protiv izgradnje MHE.
Treba učiti….U Bogutovcu…na svakih par stotina metara stoji po jedna ovakva tabla.
Para vrti gde burgija neće
Cilj Srbije je da struja iz obnovljivih izvora dostigne 27 odsto udela u ukupnoj proizvodnji i potrošnji. To je i obaveza prema Energetskoj zajednici, koja predstavlja okvir za integraciju u energetsko tržište Evropske unije.Ovom obavezom nadležne institucije u Srbiji pravdaju visoke iznose za otkup struje od povlašćenih proizvođača, među kojima su vetroparkovi, solarne elektrane, elektrane na biomasu i biogas, ali i sporne mini hidroelektrane.
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) izračunao je da je proizvođačima struje iz MHE u Srbiji od 2013. do 2018. godine isplaćeno 83,2 miliona evra, od čega najviše državnoj Elektroprivredi Srbije, ali i firmama investitora povezanih sa vlašću. “Investitori koji su izgradili male hidroelektrane su dobili status povlašćenog proizvođača električne energije, profitiraju tako što im država otkupljuje struju koju proizvedu, po unapred određenim, višim cenama”, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo CINS, početkom 2018. godine.
Novac kojim država vrši otkup, dolazi od građana Srbije, kojima su zbog toga posebnom naknadom uvećani računi za struju, za te iste investitore ,ističe CINS. U mnogim zemljama došli su do toga da investitori ne traže nikakve podrške, znači investiraju jer onda im se to isplati na bazi tržišnih cena. U Srbiji to nije slučaj.
U okolini Kraljeva izgrađeno je deset od 52 MHE predviđene prostornim planom grada. Kako je za medije ranije komentarisao Nebojša Kovandžić, predstavnik „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“, mnoge od njih građene su i planirane na zakonom zaštićenim posebnim staništima riba, na samim rubovima zaštićenih područja, kao i u samim zaštićenim područjima.
Zbog štetnog uticaja na životnu sredinu i uništavanja prirode, u Evropi je srušeno oko 400 malih hidroelektrana dok je u SAD od 1993. do 2018. godine srušeno više od 1.000 objekata”, navodi se u studiji koju je preneo Radio Slobodna Evropa. I u centralnoj Kini, u provinciji Hunan, na teritoriji nacionalnog prirodnog rezervata, zaustavljen je rad 34 MHE i srušeno 10 brana u protekle dve godine, kako bi se zaštilti džinovski daždevnjaci.
Nadležni u resoru, ali i sam predsednik Srbije najavio je izmene Zakona o izgradnji MHE još pre dve godine. Međutim, ne i datum, kada bi realno bio i usvojen! Do tada će očigledno investitori krotiti reke ili pokušavati na popravnom da dođu do ,, nameračene ,, lokacije.
Slučaj Vlasotince ovih dana
Iako su odbornici lokalnog parlamenta u Vlasotincu, još u martu, na sednici Skupštine izglasali Odluku o zabrani izgradnji mini-hidroelektrana na teritoriji opštine Vlasotince, 18. avgusta biće održana javna prezentacija i rasprava, pošto je privatni investor izradio Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, on je dozvolu za gradnju MHE Besko dobio još 2019. godine u skladu sa zakonom, pa će Odeljenje za urbanizam doneti konačnu odluku o davanju saglasnosti nakon raspave.
,,Investitor je izradio Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i javna rasprava bila je zakazana za decembar prošle godine, ali je odložena zbog zabrane okupljanja i ponovo je zakazana za 18. avgust. Nakon što rasprava bude završena, tehnička komisija daće svoje mišljenje i nakon toga nadležni organ, odnosno Odeljenje za urbanizam donosi konačnu odluku o davanju ili ne davanju saglasnosti na navedenu studiju,, – rekao je savetnik za zaštitu životne sredine i ruralni razvoj.
Ne po svaku cenu?!
Za investotore mogućnost korišćenja pridordnih resursa bila je prilika za zaradu, za građane alarm za uzbunu, a za državu će na kraju biti problem.A, možda i neće, dokle god je na snazi postojeći Zakon.
Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, veliki pobornik očuvanja prirode , na ovu temu odgovara…
,,Kada govorimo o primeru Srbije, postoji veoma limitiran, dakle ograničen broj reka gde se male hidroelektrane mogu praviti na način koji ne proizvodi neke štetne ekološke posledice, i ne remeti život lokalnog stanovništva.Glavni oslonac na kojim rekama mogu da se grade male hidroelektrane bio je Katastar iz 1987. godine, kada je za potrebe tadašnje vojske napravljen spisak od 856 lokacija na kojima moze da se gradi, ali uz važan podatak – u slučaju rata!,,
Vlasnici i korisnici malih hidroelektrana često biološki minimum ne poštuju, nego bukvalno svu vodu uvedu u cevi i često u rečnom koritu na deonicama gde je derivacija imate zaista ekološku tragediju.Naime vlasnici uopšte ne puštaju vodu u riblje staze nego svu vodu uvedu u cevovod, tvrdi struka. Stati na rep celom problem je teško jer za kontrolu poštovanja biološkog minimum angažaovano je u Srbiji 12 republičkih vodnih inspektora, čiji posao nije samo kontrola malih hidroelektarana.
Žuti, šareni, zeleni…..
Spornu uredbu je donela Vlada Mirka Cvetkovica. I pored toga što je izazvala osudu struke i javnosti jer se struja od privatnih investitora otkupljuje po većoj ceni od tržišne, nijedna sledeća vlada nije takvu Uredbu ukinula, a ni promenila. Poslednja uredba doneta je 2018. i istekla je 31. decembra naredne godine. Dakle moglo je, al nije…
Aktivisti više organizacija zahtevalo je od vlade Srbije da ukine uredbu koja je, očigledno štetna. Ipak, čak i da ne bude usvojena nova uredba, svaki investitor koji je potpisao ugovor sa EPS-om do kraja 2019. ima sigurno finasiranje kroz otkup struje – narednih 12 godina, jer su za taj period povlašćeni.
Zbog svega iznetog svesni su aktivisti SPASIMO STUDENICU, da prepiske preko FB neće promeniti stanje, dok svest i savest ljudi ne izađe iz sveta rijaliti programa.
Javnost na žalost malo zna o tome da Srbija nije toliko bogata vodama kako se nama čini. No to je tema za neku narednu priču. Suština je da moramo sačuvati ovo voda što je ostalo, jer nismo toliko bogati da u skorijoj budučnosti kupujuemo flaširanu vodu koju će nam prodavati stranci. Isti oni koji su kupili naše izvore.
Misija očuvanja STUDENICE kao kuklturne baštine, kao manastira, kao reke, kao prostora pod zaštitom UNESK-a, važna je kako zbog naše istorije, tako i budućnosti.
“Dobra je svaka muka koja nas povezuje, i loše je svako dobro koje nas razdvaja.” napisao je Duško Radović
Sonja Cvetković foto facebook stranica grupe Spasimo Studenicu