Samo 26 odsto gradova i opština u Srbiji ima strateške planove ruralnog razvoja i zato je, uprkos velikom broju dokumenata koji regulišu ovu oblast, stanje u njoj još uvek nezadovoljavajuće, ocenjeno je u izveštaju Državne revizorske institucije.
DRI je, u fazi planiranja revizije, poslala upitnike na adrese 145 lokalnih samouprava i utvrdila da manje od trećine ima planove za razvoj ruralnih oblasti na svojim teritorijama. Zanimljivo je da upravo gradovi i opštine, koje izdvajaju najviše sredstava za podsticajne mere, nemaju strateške planove.
Medju njima su Beograd (449.200 dinara), Mali Zvornik (174.697), Kraljevo (151.684), Pirot (137.589), Kragujevac (130.059).
U Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, strategiju ruralnog razvoja imaju samo Leskovac i Vranje. Leskovac je u 2017., u ovu oblast uložio 17.753 dinara, sledeće godine 23.28o, 2019.-te, 29.012 dinara, što je ukupno nešto više od 70 hiljada dinara.Vranje je za ovu oblast, u istom periodu, opredelilo upola manje novca.
Nijedna od opština u dva okruga nema strategiju ruralnog razvoja, ali je većina, u svojim budžetima, planirala sredstva za te namene. Tako je, u pomenute tri godine, Crna Trava izdvojila 383(?!), a Lebane 1.000 dinara, Medvedja 29.125,Vlasotince 14,5, Bojnik blizu 20 hiljada, dok su Bujanovac i Surdulica opredelili duplo veća sredstva. Preševo se, do sada, ruralnim razvojem nije bavilo, pokazuje izveštaj.
Ruralne oblasti se susreću sa mnogobrojnim problemima. Prema podacima RZS-a za 2018.godinu,prosečna starost nosilaca gazdinstava je 61 godina, a samo šest godina pre toga bila je 59. Nacionalnom strategijom je planirano da učešće nosilaca gazdinstava starosti do 35 godina poraste na 20%, ali je, u posmatranom periodu, ono sa 4,6, palo na 3,1 posto.
Poljoprivredna mehanizacija smatra se zastarelom, jer je preko 80 posto traktora i kombajna starije od 20 godina. I to su dva ključna polja na kojima je neophodno delovati.